Boško Đokić: Nikola i dva Marka

Besposlenom, kao što sam ja, na ovoj vrućini svašta može na pamet da padne. Čitam, brljam po raznim medijima, vidim nova ”pojačanja” srpskih klubova, između ostalih da odlični krilni-centar Doelman treba da obuče crveno-beli dres. Ništa protiv momka, klasa od igrača, ali razmišljam u sasvim drugom pravcu. Posledne četiri sezone CZ je imala jedan skladan niz na mestu 3 i 4, gde su Nikola Kalinić, a zatim Marko Simonović popunjavali obe pozicije, na radost kluba, svojih trenera i, naravno, sebe samih. Jer, Kalinić je stigao do klupskog krova Evrope sa Fenerbahčeom (čitaj Željkom Obradovićem) i do startne postave srpske reprezentacije, naravno i dupliranog evro-ugovora i slično. Model kako je odigrao istanbulski fajnal for je za udžbenike: polivalentan košarkaš (pozicija 3 i 4 je najzahtevnija, samim tim i trenerski najtraženija, pošto igrač mora u napadu imati tehniku i spoljnog igrača i centra, a u defanzivi čuvati i beka i centra), sa 4 je širio odbranu, prodirao ili pogađao u velikom procentu, skupa sa Judom ostvario 22 bonus asistencije, kažem bonus – pošto se ta vrsta dodavanja obično očekuje od bekova. U defanzivi nije birao zadatke, koristeći sve do (pa i preko) granice dozvoljenog, srčan i podatan timu do korica…

Simonović je, opet, dopunivši lični repertoar u igri prodorom, donekle i asistencijom, skoro potpuno prešao na poziciju 4, gde mu je učinak bio neverovatan, uz Stefana Jovića bio je verovatno glavna poluga tima koji je poslednje dve sezone među osam, devet najboljih sastava u Evroligi. U reprezentaciji je imao stabilno mesto, sa praktično istom ulogom kao i u Zvezdi, šteta što neće pomoći drugovima na Evropskom prvenstvu u Istanbulu zbog povrede šake (Njofra Paviljonski, pomalo zagonetno i zlurado je prokomentarisao – ”komšo, odlično šutira, ali ne znam kakav je šofer”). Naravno da mu je nova uloga na terenu donela i finansijski boljitak, produžila karijeru, sasvim zasluženo – pokazao je mlađima kako nikada nije kasno za učenje, poboljšanje kvaliteta igre…

Pomenuo sam reč ”niz”, koji se ne sastoji od dvojice, već najmanje trojice igrača, a ideja mi je da Marko Kešelj preuzme palicu i zaigra, pored svoje standardne, krilne pozicije i na 4. Dakle, niz bi činio trolist Kalinić-Simonović-Kešelj… Pre nego što objasnim zašto tako dumam, da kažem da ta ideja prvo treba da se rodi u glavi trenera (dakle, Dušana Alimpijevića), a zatim da on ”ubedi” igrača (dakle, Marka Kešelja) da je za ekipu i njega dobro da pleše na obe pozicije, a više na krilnom centru.

Elem, Kešelja je uvek krasio ubitačan šut sa trojke, poentirao je ređe prodorom u desnu stranu, češće iz kontre, ima i odličan skok koji može mnogo više da stavi u funkciju. Ako promeni rolu u igri – i dalje će u napadu biti opasan širinom i dobrim šutem, ali će sada lakše moći i da obiđe sporije i teže suparnike. Trčanjem kontre kroz sredinu (umesto uz aut liniju kao spoljni igrač), ulaskom u ”rani pik” sa plejom sa otvaranjem na ”pop” ili ”kratki rol” – imaće mnogo širi repertoar završnica za sebe, pogotovo ako doradi leđnu tehniku. Konačno, u odbrani će imati manje problema, jer je često ”vodio brigu” o najbržim napadačima, visokim oko 195 santimetara, što mu je stvaralo realne probleme. Da ne kažem da će pod oba koša biti bliži obruču, što će broj skokova statistički drastično uvećati, možda i udvostručiti. Da ne širim temu, mislim da se Marko Kešelj povremeno, spradično, već i ogledao u ovoj ulozi o kojoj pišem, neće biti sve novo…

Zaključak: i Kešelj može igrati u pari i sa Milkom Bjelicom, ili bilo kojim drugim centrom, što može širinom, šuterski biti nerešiv problem za odbranu. Poenta moje basne je da Crvenoj zvezdi trenutno hitno treba vrstan plej, pre svega ofanzivno, kreativno, što je – najteže i naći. U ovoj besparici sve resurse treba iskoristiti, baciti na parket, pre svega mladićima koji mogu da pokrivaju po dve, tri pozicije i od toga stvoriti kompaktan, konkurentan tim. Ali, za to je pre svega potrebno vreme, odnosno – sastav Zvezde koji startuje lige početkom oktobra neće biti isti po kvalitetu sa timom koji završi takmičenja, hoću reći da će svi napredovati, zajedno sa mladim koučem. Basket je igra, često, više hazarda nego ziherice, ne mislim na onu Njofrinu izreku – ”budali ne treba dati šansu, sigurno će je iskoristiti”…

Photo: MN press