Nije redak slučaj da se braća bave istim sportom, ali teško da će se naći neka reprezentacija koja je imala više bratskih parova od španske. Počelo je još 1935, u vreme prvih utakmica španske selekcije, kada su dres nosili Emilio i Pedro Alonso, učesnici prve utakmice u istoriji Španije, 15. aprila 1935. protiv Portugala. Bio je to kvalifikacioni meč za prvo Evropsko prvenstvo te godine u Ženevi, na kome su Emilio i Pedro takođe igrali. Alfonso i Luis Martinez nastavili su tradiciju 1959, zatim su došli Visente i Hose Ramon Ramos (1966) pa Gonzalo i Hose Luis Sagi Vela (1973. U 80-im godinama prošlog veka na sceni su bili Fernandno i Hose Anhel Arsega, učesnici Evropskog prvenstva 1987, zatim su se pojavili Rafa i Tomas Ðofresa. Ako je malo, i njihov otac Đozep Marija bio je 16 puta internacionalac početkom 60-ih godina prošlog veka. Iza njih su stigli Alfonso i Felipe Rejes koji zajdno imaju 376 nastupa u dresu državne reprezentacije. Nisam siguran da su Alberto i Lusio Angulo istovremeno igrali na evropskom prvenstvu, ali jesu u kvalifikacijama tokom 1988. i 1999. U poslednjoj deceniji prošlog veka bili su zapaženi u španskoj ACB ligi.

Od 2006. i Mundijala u Japanu, dres reprezentacije zajedno nose Pau i Mark Gasol. Od tada su osvojili 7 medalja – tri zlata, tri srebra i jednu bronzu. Ove godine u španskom državnom tim igra još jedan par braće, uz Gasole tu su Vili i Huanćo Ernangomez o čijim sam sportskim korenima pisao pre dva dana. Zanimljivo je da u hotelu sam Vili i Huanćo dele sobu. Pau Gasol spava sa Navarom, a Mark Gasol sa San Emeterijom, a “podstanar” im je dres Serhia Ljulja koji su okačili na zid u znak podrške povređenom drugu. Iz špoanske košarkaške istorije znam za još dva para braće, ali bez istovremenog igranja u reprezentaciji. Reč je o Fernandu i Antoniju Martinu, odnosno Đozep Mariji i Enriku Margalju.

Koliko znam, samo se još jednom dogodilo da dva para braće istovremeno budu u selekciji jedne zemlje. Na Evropskom prvenstvu u Sloveniji 2013. za Švedsku su igrali Anton i Viktor Gedefors, odnosno Tomas i Brajs Masamba. Na ovom šampionatu kontinenta braću u timu imaju Letonija (Dairis i Davis Bertans) i Rusija (Mihail i Dimitro Kulagin).

Da nije bilo povreda i otkaza bilo bi ih još. Slovencima fali Zoran Dragić, Grcima Janis Adetokumbo, Islandani imaju Brinjara Bjornsona ali nije došao Sigtrigur. Kod Crnogoraca je prisutan Suad, ali nedostaje Sead Šehović.

Kada je jugoslovenska košarka u pitanju, koliko znam jedina braća koja su istovremeno igrala u reprezentaciji bili su Aleksandar i Dražen Petrović. Bili su članovi ekipe na Svetskom prvenstvu 1986. u Španiji i Evropskom šampionatu 1987. u Atini. Oba puta Jugoslavija je osvojila bronzane medalje. Mnogo je više primera braće u istom timu, ređe u različitim ekipama, o čemu sam detaljnije pisao svojevremeno na ovom sajtu. Koga zanima ta rubrika o braći u jugo-košarci može je pogledatu ovde:

http://kosmagazin.com/braca-po-kosarci/

Kuriozitet su, svakako, tri brata Tvrdić, Rato, Lovro i Dražen, članovi Jugoplastike 70-ih godina prošlog veka. U novije vreme Slovenija je imala tri brata Lorbek, Erazema, Domena i Klemena čiji je otac Radovan takođe bio košarkaš. U svetskim razmerama, koliko znam, rekord drže peruanska braća Duarte. U meču Jugoslavija-Peru na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964. za Peruance su nastupila četiri (!) brata Duarte: Enrike (danas 79 godina) Rikardo (77) Luis (76) i Raul (67), i dali su nam 42 od 64 poena svoje reprezentacije. Rikardo Duarte je na tim Olimpijskim igrama bio najbolji strelac sa prosekom od 23,6 poena, Koreji je dao 44 i taj rekord je potrajao pet olimpijskih ciklusa, sve dok ga u Seulu 1988 nije nadmašio Oskar Šmit.

Četiri brata Duarte

Postoji i peti brat, Huan Karlos (67). Pre 6 godina, 21. maja 2011. ova jedinstvena petorka bila je opet u dresovima i na košarkaškom terenu u centru “Colegio Pestalozzi de Miraflores” u ekskluzivnom kvartu glavnog grada Lime. Centar je dobio ime po njima, o čemu je izvestila FIBA Amerika. Centar ima tri terena i školu košarke.

Photo: Privatna arhiva