Ima previše analogije u slučajevima košarkaša Crvene zvezde i fudbalera Partizana ove jeseni. Posle poraza crveno-belih od Igokee poređenje se samo nameće. Nakon sjajne pobede u Minhenu, u Evroligi, Zvezda je samo tri dana kasnije potonula u domaćoj (ako je ABA uopšte domaća) ligi (to joj je treći poraz). Kao i Partizan koji je pobedio Augsburg, a odmah potom izgubio u našem prvenstvu – da ne nabrajam od koga je sve izgubio, uglavnom od skoro svih protiv kojih je igrao. I Zvezda i Partizan su imali svoje evropske pobede (svako po dve do sada), ali su imali i svoju evropsku golgotu (Zvezda protiv Himkija u Moskvi, Partizan protiv Atletika u Bilbaou).

I Zvezda i Partizan muku muče sa plejmejkerima. Crno-beli fudbaleri su skoro i zaboravili kad su imali pravog igrača na toj poziciji, čini mi se da je poslednji bio Portugalac Moreira. A Zvezda broji dane kad će odraditi suspenziju zbog korišćenja marihuane Markus Vilijams, i od njega se očekuju čuda. Koliko je to realno?

Kako sada stvari stoje, istinski majstor košarke, a Vilijams to svakako jeste, naći će se u jednom potpuno drugačijem timu od onog prošlogodišnjeg. Pametan kakvim ga je Bog dao, Markus je prošle godine brzo i lako shvatio da ima pored sebe jednog Bobana Marjanovića kome samo treba nekako doturiti loptu i sačekati njegovu egzekuciju. Tako je i bilo. Ne verujem da će ove sezone on ponovo biti deo tandema sa centrom, u ovom slučaju sa Cirbesom ili Štimcem. Prvo, nijedan od njih nije Marjanović, a drugo – tandem se ne stvara u sred sezone, nego na pripremama i u predsezoni. Jedini logičan, uslovno rečeno tandem, mogao bi biti Vilijams-Tompson, jer ovaj drugi razume košarku i ima ideje. Samo je problem što skoro ništa od toga dosad nije pokazao u crveno-belom dresu, a pritisak na njega je sve veći.

Suludo bi bilo očekivati da Markus Vilijams posle 1. decembra izađe na parket i počne sam da rešava utakmice. Da rešeta protivnički koš trojkama, ide na ulaze, deli asistencije, i to sve tokom trideset i kusur minuta. To ne bi mogao ni Lebron Džejms. Amerikanac (ne Lebron, nego Markus) je retka biljka koju treba negovati i čekati da procveta. Ali Zvezda nema vremena za to, hitno su joj potrebne još tri pobede u Evroligi da bi išla u Top 16, i hitno joj je potrebna serija pobeda u ABA ligi, jer uopšte nije svejedno da li će u plejof ići sa prve, druge ili četvrte pozicije. A samo finale donosi i naredne sezone Evroligu (po starim pravilima, po novim nije sigurno ni da je šampionu obezbeđeno mesto makar u kvalifikacijama za tu novu Evropsku ligu).

Jasno je ko dan da je Crvena zvezda upravo sada u najtežem periodu cele ove sezone. Sva tri letošnja pojačanja (Skorcanitis, Mekel i Tompson) su razočarala, dvojica su već praktično otišla iz kluba. Važni igrači, poput Mitrovića i Dangubića, su dugo povređeni, i pitanje je kad će biti na raspolaganju treneru Radonjiću. Kvinsi Miler nije se još uigrao, čak se nije privikao ni na evropska košarkaška pravila, i treba da prođe dosta vremena dok se on uklopi. A Vilijams je poslednju ozbiljnu utakmicu odigrao pre skoro pola godine… Nema sumnje da će naš šampion na proleće biti znatno jači i kompletniji, ali – da li će tada imati priliku da tu snagu pokaže tamo gde bi Čović i čelnici kluba to najviše želeli? A to svakako nije domaća Superliga.

Photo: MN press