Vidim da je pažnju evropske fudbalske javnosti privukao slučaj braće Džaka. Na Evropskom prvenstvu u Francuskoj, Taulant igra za Albaniju a Granit za Švajcarsku. Svakako, interesantan slučaj ali ne i jedini u svetu sporta. U košarci smo, ne tako davno, imali “slučaj Hriapa”, priču o Nikolaju i Viktoru, rođenim u Kijevu od istih roditelja, ali jedan je igrao za Ukrajinu a drugi za Rusiju. Doduše, igrali su i zajedno u Rusiji (za Avtodor iz Saratova), igrali su i jedan protiv drugog kada je pet godina stariji Nikolaj bio u Uniksu i Ural Grejtu, a Viktor u CSKA, ali kuriozitet je da su se sreli i kao reprezentativci Ukrajine i Rusije. Doduše, bilo je to u nekim srećnijim vremenima, danas je taj međudržavni susret, osim možda na neutralnom terenu, nezamisliv iz razloga koji nemaju veze za sportom. Ukrajinski klubovi  već nekoliko godina ne igraju VTB ligu.

Nikolaj je rođen 7.juna 1979, Viktor 3.avgusta 1982. Rasli su u Kijevu sve dok 1995. nisu zajedno otišli u ruski Avtodor iz Saratova. Nikolaj je već bio kandidat za prvi tim, mlađi brat je pošao kao “privezak”, da trenira u mlađim kategorijama i pravi bratu društvo.

Kasnije su obojica stekli dvojno državljanstvo, ukrajinsko i rusko, a kada je došlo vreme da se bira dres sa državnim grbom, Nikolaj se odlučio za Ukrajinu a Viktor za Rusiju. Godine 2001. putevi su im se razišli. Nikolaj se vratio u Ukrajinu i igrao za MBV Odesu, iako se za sezonu 2002/03 ponovo obreo  u Rusiji gde je  obukao majicu Ural Gejta. Nekako u to vreme Viktor Hriapa je, kao dečko koji obećava, doveden u CSKA. Postali su rivali, često i direktni jer su obojica, po potrebi tima, “trojka” ili “četvorka”. U sezoni 2002/03 u finalu plejofa CSKA je pobedio Ural Grej sa 3-1, Viktor je imao prosek od 10,7 poena (23 u poslednjoj utakmici), dok je Nikolaj ostao na 4,5.

Onda je došlo Evropsko prvenstvo u Švedskoj. Nikolaj se našao u sastavu Ukrajine, Viktor u dresu “zbornaja”. Pred mogućnošću susreta u Švedskoj, u zvaničnoj utakmici, dve federacije dogovorile su dva prijateljska meča u Kijevu, 28. i 30. jula. Tada je to još bilo moguće. U prvoj utakmici bolja je bila Rusija (77-74), u drugoj Ukrajina (88-81). Ni jedan od braće Hriapa nije se posebno istakao.

U Švedskoj je bolje prošla Rusija, bila je druga u grupi sa Španijom, Srbijom i Crnom Gorom i Švedskom sa dve pobede i jednim porazom (od Španije) dok je Ukrajina izgubila sve tri utakmice -protiv Turske, Hrvatske i Grčke, i otišla kući posle prvog kruga. Viktor je turnir završio sa prosekom od 10,3 poena i 6 skokova, ispred njega bili su Andrej Kirilenko sa 23,2  i Sergej Monja sa 11,6 a isti prosek kao i Hriapa ostvario je i Vasili Karašev. Nikolaj je potpisao 7 poena u proseku i 5,3 skoka za 28 minuta, minut više nego što je igrao brat u dresu Rusije.

Viktor se na draftu 2004. našao na 22. mestu u prvoj rundi, izabrao ga je Nju Džersi ali je zaigrao u Portalndu (2004-2006), pa još dve godine u Čikagu (2006-2008), a posle se vratio u CSKA i osvojio dve titule prvaka Evrope, 2008. i 2016. Bio je biran u prvu petorku Evrolige 2010, proglašen je najboljim odbrambenim igračem 2010, bio je MVP finala plejofa VTB lige 2013… Iako ima 34 godine, i dalje igra odlično, upravo je produžio ugovor sa CSKA. Ako ničim drugim, zaslužio ga je onim košem u Berlinu kojim je CSKA izborio produžetak protiv Fenerbahčea u kome je stigao do evropske krune. Sa Rusijom je bio prvak Evrope 2007. a ima i bronzu sa Olimpijade u Lonodnu 2012. Nikolaj je karijeru završio 2007. godine.

Košarkašku zbirku kurioziteta upotpunili smo i mi, u malo drugačijoj varijanti. Svetislav Pešić je 2001. na Evropskom prvenstvu  u Turskoj bio selektor SR Jugoslabije a njegov sin Marko igrao je za Nemačku. Godinu dana kasnije slika se ponovila na Svetskom šampionatu u Indijanapolisu, odakle su se obojica vratili sa medaljama – Svetislav je osvojio zlato, Marko bronzu. Ali, to je druga priča.

Photo: Koš arhiva