U seriji rodjendana velikana evropske košarke, posle Ćosića i Dalipagića, evo i priče o legendarnoim ruskom košarkašu Genadiju Voljnovu. Rodio se na  današnji dan 1939. u Moskvi. Istorija evropskog basketa  ne pamti igrača sa toliko zlatnih medalja na najvećim svetskim takmičenjima. Osvojio ih je 12, istina 2 manje nego Krešo Ćosić sa Jugoslavijom, ali Voljnov je bio mnogo uspešniji na klupskom planu jer je sa CSKA tri puta osvajao titulu šampiona Evrope, 1961,1963. i 1969, dok je Ćosić osvojio samo jedan Kup pobednika kupova sa Cibonom.

Voljnov je, što bi treneri rekli, bio  polivalentan igrač. Sa visinom od 2,01 mogao je da igra na obe spoljne pozicije ali je ne retko, po potrebi, bio i “četvorka” jer je imao odličan skok.

Prijatelji su ga zvali Genka. Karijeru je počeo 1956. u Burevesniku, malom moskovskom klubu. Sa 20 godina,1959, prešao je u CSKA i tu počinje njegov vrtoglavi uspon. Iste godine debitovao je za SSSR na Evropskom prvenstvu u Istambulu i osvojio prvu zlatnu medalju. Nije igrao u finalu ali je na prethodnim utakmicama sa 3,8 poena u proseku najavio da se na njega može računati. Sledeće godine bio je član sovjetskog tima na Olimpijadi u Rimu gde se, kao i svi ostali učesnici, divio majstorima američkog tima koji su predvodili Oskar Robertson i Džeri Vest. Robertsonova igra “otvorila je oči” Voljnovu koji je shvatio da košarka nije samo šut i skok već, pre svega, veština, mašta, tehnika, kreativnost, taktika…

Naša publika videla ga je prvi put 1961. na Evropskom prvenstvu u Beogradu. U sovjetskom timu atrakcija je bio prvi džin u evropskoj košarci, Janis Kruminš (2,18) ali jedan od najboljih igrača bio je Voljnov. Ostvario je prosek od 11,7 poena i osvojio drugu zlatnu medalju. Ponovio je to u Vroclavu 1963. (10,7 poena), Moskvi 1965. (12,2), Helsinkiju 1967. (11,1) i Napulju 1969. (7,0). usput je bio svetski šampion 1963. (14,1 poen, 20 protiv SAD) i Montevideu 1967. (11,1 poen). Na olimpijadama je osvojio 4 medalje, zajedno sa Sergejom Belovim ima najviše olimpijskih trofeja. Prvo olimpijsko srebro osvbojio je u Rimu 1960, u Tokiju 1964. takodje, u Meksiku 1968. morao je da se zadovolji bronzom jer je Jugoslavija u polufinalu eliminisala SSSR, ali je zato 1972. u Minhenu dočekao zlato.Ukupno 12 medalja, 9 zlatnih, dve srebrne i jedna bronzana!

Zanimljivo je da je 1969, posle EP u Napulju, gde je u finalu sjajno čuvao našeg Ćosića iako je bio 10 centimetara niži od njega, napustio reprezentaciju. Imao je 30 godina i nije se najbolje razumeo sa selektorom Aleksandrom Gomeljskim. Zato nije igrao na Svetskom prvenstvu u Ljubljani ni na EP u Nemačkoj 1971. Kada je na kormilu sovjetskog tima Vladimir Kondrašin zamenio Gomeljskog zaključio je da mu za pohod na olimpijsko  zlato treba iskusan igrač. Ubedio je Voljnova da se vrati očekujući od njega ne “dabl-dabl” nego lidersku ulogu, autoritet u svlačionici, na klupi i terenu. Voljnov je igrao vrlo solidno, Senegalu i Poljskoj  dao je po 12 poena, Filipinima 11, Nemcima 6, Italiji 2… U finalu protiv SAD nije dao ni koš, ali 4 faula svedoče da se žestoko borio. Vratio se kući sa zlatnom medaljom koja je bila kruna karijere. Amerikanci svoja srebrna odličja nikada nisu uzeli, još uvek su u nekom sefu u sedištu MOK u Lozani. Bili su ljuti na Vilijama Džonsa, predsednika FIBA, koji je zbog evidentne greške zapisničkog stola naložio ponavljanje poslednje tri sekunde u kojima su Amerikanci izgubili dobijeno.

Pored 12 medalja sa nacioonalnim timom SSSR ima i 10 sovjetskih liga i tri trijumfa u Kupu šampiona. Godine 1961. CSKA je prekinuo trogodišnju dominaciju ASK Riga. U finalu, baš protiv Rige, koju je vodio Aleksandar Gomeljski, CSKA je trijumfovao u gostima sa 89-62 uz 18 poena Voljnova. Letonci su pobedili u drugom meču igranom u Moskvi ali samo sa 5 poena razlike (66-61) i titula je stigla u redove armejaca. Druga je došla 1963. posle tri meča sa Real Madridom. Španci su slavili u Madridu 86-69, Voljnov je dao samo 6 poena. Malo je ko je očekivao da će CSKA u Moskvi nadoknaditi -17, ali desilo se baš to, pobedio je sa 91-74. Voljnov je dao 8 poena. Po ondašnjim pravilima, igrala se treća utakmica, opet u Moskvi, a CSKA je pred 20.000 gledalaca pobedio sa 99-80 uz 26 poena svog najboljeg igrača.

Treća kliupska evro-kruna stigla je 24. aprila 1969. u Barseloni, opet protiv Reala. CSKA je pobedio posle dva produžetka 103-99. Junak meča bio je centar Vladimir Andrejev, strelac 37 poena dok je Sergej Belov proveo na parketu svih 50 minuta. Voljnov je trijumfu doprineo sa 12 poena i 2 ofanziovna skoka za 37 minuta.

Posle 13 godina u reprezentaciji i 16 u CSKA, Voljnov je završio briljatnu karijeru i posvetio se treniranju kadeta u vojnoj akademiji. Igrao je za veterane CSKA a povremeno je mladim igračima CSKA pokazovao neke finese iz svog bogatog repertoara.

Umro je  17. jula 2008. u svojoj Moskvi. Njegov saigrač, veliki Sergej Belov, tada je rekao da je Genadij bio “igrač ispred svog vremena”. Mnogi, s pravom,  misle da nije bio dovoljno cenjen i vrednovan s obzirom na ono što je dao sovjetskoj košarci. U jednoj anketi za najbolju rusku petorku svih vremena nije bilo mesta za Genadija Voljnova… Ljudsko pamćenje je, na žalost, kratkog veka.

Photo: Privatna arhiva