Ima onih koji će se sporiti da li je baš Džejms Nejsmit izumeo košarku (ovu savremenu svakako jeste), ali neke činjenice svi prihvataju. Kao onu da je baš na današnji dan, 28. novembra umro u 78. godini. Iza njega ostao je najlepši poklon koji ne prestaje da ushićuje i usrećuje generacije.

Kažem da je bilo i osporavanja Nejsmitovog autorstva, jer je nepobitno dokazano da su u 7. veku Maje, na meksičkom poluostrvu Jukatanu, igrali “pok ta pok”, igru sa loptom napravljenom od smole, a cilj je bio njome pogoditi kameni krug. A 1861, tri decenije pre Nejsmita, Nemac Oto Kluge je smislio igru s loptom i dvema uzdignutim cevima, odnosno košarama – ballkorb. Košare su bile na pola metra visine, otvor je imao 30 centimetara u prečniku, a ovaj “koš” je bio na kolcu dužine jedan metar, koji je šarkama bio pričvršćen za osnovicu. Na Klugeovu žalost, ballkorb se nije svideo studentima, nikada nije organizovano nijedno takmičenje i pao je u zaborav.

Ali je zato Džejms Nejsmit imao više sreće, odnosno bio je neuporedivo inventivniji. Ovaj Kanađanin rodio se 6. novembra 1861. u Ontariju, a po želji svojih roditelja studirao je teologiju. To je bio samo jedan od tri fakulteta koje je završio. Drugi je bila umetnost, a tokom studija intenzivno se bavio sportom. Igrao je odlično američki fudbal za ekipu YMCA iz Montreala. Potom je prešao u američku provinciju, u gradić Springfild, gde je završio i treći fakultet – fizičko vaspitanje. Ostalo je istorija, ali vredi je ponovo ispričati.

Na springfildskom koledžu YMCA (Young Men Christian Association, ljubitelji rokenrola sigurno znaju hit “YMCA” u izvođenju gej grupe Village People) gde je Nejsmit predavao, učenici su se na časovima fiskulture uglavnom dosađivali. Zato je njihov profesor fizičkog vaspitanja Luter Galik na seminaru o američkom fudbalu, u jesen 1891, predložio da se pronađe nova igra koja bi se izvodila u dvoranama, zimi, i koja bi studentima bila zanimljiva. Na seminaru je bio i Galikov kolega Džejms Nejsmit, i upravo se on ponudio da osmisli tu novi igru. Prihvaćeno je, i Nejsmit je dobio rok od dve nedelje tokom kojih je trebao nešto da smisli. Razmišljao je trinaest dana, a četrnaestog predstavio svoj izum – basketball. To se najverovatnije dogodilo 21. decembra 1891.

On je jednostavno svoj fudbalski tim podelio u dve grupe, a na krajeve gimnastičke sale na pod postavio dve korpe. Igralo se jajolikom loptom, a cilj je bio da se ubaci u korpu. Igrači su mogli telom da zaklone korpu na podu, pa je Nejsmit brzo shvatio da to ne valja i rešio da korpe podigne. Na visini od tri metra stajale su korpe za mrežicama zatvorenim na dnu, i svaki put kad bi neko ubacio loptu u njih trebalo se penjati na merdevine i vaditi loptu. Profesor Nejsmit je i to lako rešio: isekao je dna mrežica. Driblanje loptom je bilo zabranjeno kako bi se sprečio fizički kontakt među igračima. A postoji priča da je tabla na košu izmišljena zato da publika ne bi ometala ulazak lopte kroz obruč.

Prva demonstracija basketball-a bila je 20. januara 1892. Strelac prvog koša zvao se Vilijam Čejz. U knjizi “The Basketball World” o toj prvoj utakmici piše: “Bilo je devet igrača sa svake strane, prosto zbog toga što je to odeljenje studenata imalo svega 18 ljudi, pa je već i po tome pronalazak jedne pogodne igre predstavljao teško rešiv problem, tako da je sam Nejsmit obećao ovoj osamnaestorici da više neće pokušavati ako im se ovaj eksperiment ne svidi”. Svideo im se, a Nejsmit je u svoj dnevnik zapisao: “Momenat ulaska prve lopte u koš je bio siguran znak da je ovaj eksperiment uspeo”.

Frederik Abot, igrač na toj prvoj utakmici, kasnije je ispričao: “Sećam se da smo prvu utakmicu odigrali u staroj gimnaziji. Nejsmit je ušao u dvoranu, pozvao nas da se postrojimo i objavio da je osmislio novu igru koja može da se igra i napolju i u dvorani, tokom čitave godine. Potom je obesio staromodne košare za breskve na oba kraja dvorane, ubacio jednu istrošenu fudbalsku loptu, podelio naš razred u dva tima i počeo da nam objašnjava pravila nove igre. Igrao sam centralnog protiv Mela Ridua”.

Ime za tu novu igru, basketball, poteklo od jednog igrača, učesnika prve utakmice, Frenka Mahana. On je prvo predložio da se igra nazove naismithball. Džejms se na to nasmejao i rekao: “To ime bi bilo pogubno za igru”. Potom je Mahan predložio: “Zašto je ne nazvati basketball, imamo korpe i loptu, i čini mi se da je ime prikladno za novu igru”. Nejsmit je prihvatio taj predlog.

Prva javna utakmica je odigrana 11. marta 1892. godine u Armori Hilu. Prva koledž utakmica sa po pet igrača na obe strane odigrana je 16. januara 1896. godine na Univerzitetu Čikago. Iste godine formiran je i prvi profesionalni tim. A 9. februara 1895. odigrana je prva utakmica između dva koledža. Minesota Stejt je pobedio Hemlajn sa 9-3.

Profesionalna liga ustanovljena je 1898. godine pod imenom National Basket Ball League. Prvi nacionalni šampionat 1897. osvojio je koledž YMCA iz njujorške 23 ulice. Prva organizovana profesionalna košarkaška liga formirana je 1925. kao American Basketball League. Dve godine kasnije osnovani su Harlem Globtrotersi.

Poznato je da je kod nas prva košarkaška lopta stigla u jesen 1923. U Evropi se košarka prvo počela igrati u Francuskoj. To se desilo 1893. na predlog profesora Ridua – onog istog koji je igrao na demonstraciji košarke u Springfildu, i čiji direktni protivnik je bio Frederik Abot. Ridu je postavio prvi koš u Evropi, 27. decembra 1893. u dvorani YMCA u pariskoj ulici Tremse. U Kini košarka se počela igrati 1894, na Filipinima 1898, Australiji i Libanu 1900, Kanadi 1901, Portoriku 1902, Kubi 1906, Koreji 1907, Japanu 1908, Indiji 1910, Peruu 1911, Argentini 1912. itd. U Nemačkoj početak košarke datira 1896, u Češkoj 1897, Turskoj 1904, Rusiji 1905, Italiji 1907, Poljskoj 1908, Mađarskoj 1912, Portugalu 1913, Bugarskoj 1916, Grčkoj 1918. itd.

U Ženevi je 18. juna 1932. održana prva međunarodna košarkaška konferencija na kojoj je, između ostalog, donesena odluka da se formira jedna nezavisna međunarodna košarkaška federacija. Tako je nastala prva Međunarodna košarkaška federacija FIBB (Fedartion Internationale de Basket-Ball).

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je na svojoj sednici 28. februara 1935. u Oslu, priznao postojanje i nezavisnost FIBB, i na taj način je košarka postala olimpijski sport.

Tvorac ovog divnog sporta Džejms Nejsmit je doživeo da njegovo čedo postane olimpijska disciplina. Umro je 28. novembra 1939, a tri dana kasnije, na njegovoj sahrani, sveštenik Teodor Azman je, između ostalog, rekao: “Možda je znak Božijeg proviđenja to što je privilegija i sreća da se tako nešto kao što je košarka stvori i ostavi u nasleđe budućim generacijama,. Igra tako visoke vrednosti i značaja, koja je postala simbol mnogih života, a zasluga za to pripala je čoveku takve čestitosti kao što je Džejms Nejsmit”.

Photo: FIBA