Šalim se, naravno, ali zašto da malo ne okrenemo i na tu stranu. Mada bi euforični zvezdaši prihvatili odmah tu ideju, a oni ortodoksni bi kazali – ma kakva ulica, daj bulevar, aveniju ako treba!

Ali budimo skromni, kao što je junak ove priče, Zvezdin LeBranko, čovek okamenjnog pristupa svakoj utakmici. Da se ne bavi košarkom bio bi specijalac, komandos, najpouzdaniji član ličnog obezbeđenja najuticajnijih svetskih državnika. Pusti ga na nekog igrača protivničke ekipe i kukala mu majka, mislim na tog  “nesrećnika “, kojeg Laza treba da “pripazi”.

Internetom se vrtela fotagrafija Lazića, koji je u borbi za loptu, na jednoj utakmici Evrolige, (ne mogu da se setim koje), doslovno polomio reklamni pano, ali pamtim jedan trenutak sa meča koja je, verovatno, potpuno zaboravljen. Bilo je to još jesenas, na početku sezone, kada je u Beogradu gostovala Cedevita. On se toliko bio “navrzo” na jednog gostujućeg igrača, oduzevši mu loptu, a moguće i košarkaško samopoštovanje, da su navijači počeli da skandiraju Brankovo ime i prezime, i to je bogme potrajalo, dok je on, tokom sledećeg napada, bio koncentrisan i hladan, kao prljavi inspektor Hari, ne hajući za zaslužene ovacije. Kao da ga je bilo pomalo sramota, što, eto, navijači izdvajaju njega, kad je on, samo, deo ekipe.

Da ga nema, trebalo bi ga izmisliti, ali mi se čini da taj “genetski modifikovani” ne bi ni izbliza bio kao ovaj tata brada iz Loznice. Setih se istinite anegdote da je žena jednog sportiste pričala, kako su se njene drugarice čudile kada im je rekla da je njen dragi, ni manje ni više, nego vaterpolista. “Taj vaterpolista? Folira te, bre, vidiš kakav je žgoljav i mali” , odmah su ga one odmerile!

I kada vidite Branka, sa 194 centimetra visine, nije da nije za basketaša, ali baš i nema neku visinu. Samo, on je taj “nedostatak”, pretvorio u svoju prednost, pa to što nije kao Kuzmić, nadoknađuje retko viđenim srcem i borbenošću . Kada ga čujete kako priča, kao da je došao sa probe crkvenog hora. Pribran, staložen, u miru sa sobom, i Bogom. Ali, kada obuje patike – grmi! Večeras je zalepio jednu blokadu, uz faul, da mi je bilo žao ne igrača Galatasaraja, nad kojim je napravio prekršaj, već lopte!

Priupita jedan kolega večeras, da li bi Laza mogao negde drugde da igra ovako kako nastupa u Zvezdi. Drugi, sa priličnim uverenjem,  odgovori  da ne bi, a ja se umešah pa se “pobunih”:  “A što bi on bilo gde i igrao, osim u Zvezdi?”. Čini mi se (možda grešim, ali imam takav utisak) da sebe i svoje vrednosti ne cenimo kod kuće, već je za nas, izgleda uspeh samo kada se ostvari “tamo negde”, a ova Zvezda, čiji je Lazić značajan deo, potvrda je da vrhunski dometi mogu da se potvrde i u svom dvorištu! I da je to, na međunarodnom planu, itekako kvalitetno.

Za njega ne možemo da kažemo da je mlad igrač; već je u zrelijoj fazi svoje karijere, ali ne bi bio prvi koji i u 28. godini može da debituje u reprezentaciji. Mislim da mu je mesto u nacionalnom timu. Naravno, nije na meni da o tome odlučujem; to je samo moj, možda i varljivi osećaj, ali eto, izrekoh ga.

Znam samo jedno: ako nekog košarkaški baš, baš ne možete da smislite, onda ga onako, naški prokunite – dabogda te Branko Lazić čuvao! Gadna kletva!

Photo: YouTube