Akim Olajdžuvon, od oca Salama i majke Abike, u martu 1991. je prešao u muslimansku veru, i svom imenu dodao jedno H na početku. Ne znamo da li je potom izmenio i ogromni zlatni monogram “AO”, koji krasi kapiju na ulazu u njegovu hacijendu u okolini Hjustona.U vili Hakim ima veliku kolekciju najskupljih odela, i izuzetno je ponosan na nju (bio je jedan je od najelegantnijih igrača u NBA). Nije nam (takođe) poznato da li u ormarima još uvek čuva i one polovne majice i košulje, koje mu je poklanjao Mozis Meloun, njegov idol i mentor u vreme dok je Nigerijac bio student Hjuston univerziteta. Ne znamo tačno ni šta sve znači Akim, pa ni Hakim, poznato je jedino da na jednom nigerijskom dijalektu Olajdžuvon znači “Uvek na vrhu”. Ponosne li porodice sa ovakvim predstavnikom, koji je od svog prezimena stvorio životni moto – i ostvario ga.

Ostvario je Hakim i san mnogih stranaca – da dobije američko državljanstvo i pasoš, ali je ostvario i američki san – da stigne sa dna do vrha. Startovao je na plažama Lagosa kao fudbaler. Uznapredovao je do člana lokalnog odbojkaškog tima, ali se dogodilo da na nekom “Svenigerijskom učiteljskom festivalu” košarke u Sokotu (krajem 1978.) njegovoj školskoj ekipi zafali jedan igrač. Kapiten tima Akin Orinmoloje nagovorio je trenera Otenigbagbea da uzme petnaestogodišnjeg Olajdžuvona, odnekud se tu stvorio jedan američki univerzitetski skaut – i ostalo je istorija.

Koliko 1980. Akim je igrao za Nigeriju na Afričkim igrama ali mu je FIBA kasnije, kada je trebalo da zaigra za SAD, progledala kroz prste i dozvolila promenu košarkaške nacionalnosti. Američko državljanstvo dobio je 2. aprila 1993.

Koševi, skokovi, asistencije i blokade bili su osnovni elementi njegove svakodnevne večernje molitve na parketima širom Amerike. Toliko je bio revnostan u toj košarkaškoj kombinatorici da je 1994. proglašen za dvostrukog MVP – najboljeg igrača šampionata, i najboljeg defanzivca NBA lige. Poslednji put su ta priznanja dodeljena jednoj osobi onda kad ih je osvojio Majkl Džordan. Međutim, samo nekoliko nedelja kasnije Hakim je dobio i MVP priznanje kao najbolji košarkaš finalne serije plejofa, u kojoj je Hjuston pregazio Njujork. E – to u jednoj jedinoj sezoni nije osvojio čak ni “Er-Džej”.

Hjuston je bio jedina Olajdžuvonova košarkaška adresa punih 17 godina, od 1984. do 2001. Onda je odigrao još jednu sezonu u Torontu i stavio tačku na blistavu karijeru. Iz Afrike je došao na hjustonski koledž, sa drafta u hjustonske Rakete. Na draftu je 1984. bio, naravno, prvi. To deluje sasvim logično kad se sada pomene, ali treba znati da je te iste godine na draftu bio i – Majkl Džordan. Bio je treći “pik”…

Hjustonski automobilski diler Čarls F. Tomas, vlasnik Raketa, sanjao je da u svoj tim dovede Akima, koji je igrao za gradski univerzitetski tim. San mu se ostvario, a svom mezimčetu su on i navijači Roketsa ekspresno nadenuli jedini mogući nadimak – “The Dream” (San). Ostao mu je za uvek. Sezonu 83/84 Hjuston je završio sa bilansom 29-53, narednu sa (H)akimom 48-34! Bio je drugi najbolji debitant, iza Džordana.

Moglo se dogoditi početkom osamdesetih godina da Hjustonci dožive noćnu moru, i da njihov “San” odleprša u naručje nekih drugih sanjara. Akim (tada se još tako zvao), nije krio želju da karijeru kruniše šampionskim prstenom, a za tako nešto nije video nikakve šanse u tavorećem Hjustonu. U martu 1992. njegova želja je kulminirala, rukovodstvo tima je odgovorilo Olajdžuvonovom suspenzijom, a Lejkersi su već nudili trampu Divac i Vorti za Nigerijca. U jesen te godine Hjuston je putovao u Japan na egzibicionu utakmicu. Olajdžuvon i gazda tima su u avionu sve vreme puta sedeli zajedno i prijatno ćaskali. Par meseci kasnije, Hakim je potpisao ugovor težak 25,4 miliona dolara, koji ga je vezao za Roketse do kraja 1999.

Titulu šampiona dočekao je 1994. a  odmah je sledila i repeticija. U finalu je smlavljen Orlando, Hjuston je po drugi put u svojoj istoriji osvojio titulu, a ceo svet je odlično upoznao legendarni Hakimov korak unazad sa okretom ka košu, i munjevit skok-šut. Legendarni “fade away”.

“San” Olajdžuvon je u leto 1996. postao i član “Tima snova 3” na Olimpijadi u Atlanti. Naravno, dosanjao je do zlata, protiv Jugoslavije u finalu (5 poena, 5 skokova u pobedi 95-69). Od plaža Lagosa do zlatnih olimpijskih visina mogao je stići samo “Uvek na vrhu” Olajdžuvon. Supermen sa urođenom srčanom manom i trombom u desnoj nozi.

U “Kuću slavnih” u Springfildu ušao je 2008. a Hjuston je ubrzo posle njegovog povlačenja “penyionisao” dres sa brojem 34. Objavio je knjigu “Living the dream”.

Veliko priznanje odao mu je “klasić” sa drafta 1984. Majkl Džordan:

– Kad bih trebao da biram centra za moj najbolji tim svih vremena, izbor bi pao na Olajdžuvona. On je bolji od Šakila i Patrika Juinga. Bolji je i od Vilta Čemberlena. A razlog zašto bih uzeo Olajdžuvona je vrlo prost: on je tako svestran igrač na svojoj poziciji. Nije u pitanju samo njegova efikasnost, ne čak ni njegovi skokovi niti blokade. Mnogi ljudi ne znaju da je on bio među sedam najboljih kradljivaca lopti. Uvek donosi najbolje odluke na terenu, U svim aspektima igre skidam mu kapu.

Godine 2006. otvorio je “Big Man Camp” u kome je visoke momke podučavao tajnama igre centra. Indiviodualno je radio sa Emeka Okaforom, Jao Mingom, čak i Kobijem Brajantom. Kasnije i sa Dvajtom Hauardom, Omerom Ašikom, Donatasom Motijeunasom, Karmelom Entonijem… Hjuston je 10. aprila 2008. postavio njegovu statu ispred “Tojota centra”.

Biografija:

Ime: Hakeem Abdul Olajuwon

Rođen: 21.1.1963. u Lagosu (Nigerija)

Univerzitet: Hjuston

Draft: 1984. Hjuston ga odabrao kao 1.

NBA: Hjuston (1984 -2001, Toronto 2001/02 )

Broj poena: 26.946 (21,8)

Skokovi: 13.747 (11,1)

Blokade: 3.830 (3,1)

Broj utakmica: 900 + 115

Ol-star: 12 nastupa, 117 poena

Priznanja: MVP lige 1994, dvaput najbolji defanzivac godine (1993, 1994), dobitnik IBM nagrade (1993), pet puta u A-petorci šampionata i tri puta u B-petorci, pet puta u najboljoj defanzivnoj petorcu lige, tri puta najbolji bloker šampionata, dvaput MVP finala plejofa (1994, 1995), osvajač zlatne medalje na Olimpijadi (1996), dvaput član šampionskog tima NBA lige (1994, 1995), najbolji strelac, bloker , skakač i kradljivac lopti u Hjustonu svih vremena, dvaput najbolji skakač lige, član A-petorke NCAA lige 1984.

Photo: NBA