Košarkaško prvenstvo Jugoslavije 1972 godine ostaće upamćeno, pre svega, po prvoj  majstorici između Crvene zvezde i Jugoplastike kojom je, u Ljubljani, odlučena titula prvaka. Da kuriozitet bude veći, nije bila jedina jer su Zadar i Željezničar iz Karlovca takođe u majstorici odlučili ko ispada u Drugu ligu. A igrane su u vreme epidemije velikih boginja,  o čemu je reditelj Goran Marković snimio i poznati film „Variola vera“.

Ali i pre tih majstorica bilo je mnogo uzbuđenja, velikih mečeva ali  i neočekivanih događaja. Idemo redom.

Pre početka prvenstva 1971-72 favoriti za osvajanje titule bili su Crvena zvezda, aktuelni prvak Jugoplastika, Lokomotiva (buduća Cibona)  i Olimpija. Već posle nekoliko odigranih kola neki od favorita su počeli da otpadaju, prva  Olimpija.

Zvezda i Lokomotiva su bili čvrsto na vrhu, Jugoplastika se držala dobro, a pravo iznenađenje je predstavljao čačanski Borac, koji je bio pri samom vrhu tabele, dok je talenat najavila i sjajna generacija Radničkog.

Već u 4.  kolu odigran je derbi između Crvene zvezde i Jugoplastike u Hali sportova na Novom Beogradu (današnja hala “Ranko Žeravica”) u kome je beogradski tim posle velike borbe  pobedio  sa 98-86. Nažalost, sjajan meč dva velika rivala, uz blistavu partiju Zorana Slavnića, obeležila je i tuča četiri minuta pre kraja, pri rezultatu 87-80 za Crvenu zvezdu. Rato Tvrdić je udario Ducija Simonovića nakon čega je nastao opšti metež, ali se sve brzo i smirilo. Simonović i Tvrdić su bili isključeni, meč je nastavljen i Zvezda je na kraju zasluženo slavila.

U 7.  kolu Lokomotiva je napravila veliko iznenađenje pobedivši Jugoplastiku u Splitu sa 77-64,  čime je potvrdila da je jedan od glavnih kandidata za osvajanje pehara „Politike“. Posle 7. kola Lokomotiva je bila prva sa skorom 6-1, Zvezda druga sa 5-2, Jugoplastika i Borac delili treće i četvrto mesto sa  4-3.

A u osmom kolu Crvena zvezda je odigrala čuvenu utakmicu „pod svećama“ sa Zadrom u Jazinama, o kojoj se i dan danas priča. Meč je igran 25. decembra 1971, na katolički Božić koji se tada nije zvanično obeležavao, u veoma uzavreloj atmosferi. Od dolaska u grad ekspedicija Zvezde je bila u pratnji policije. Na ulazu u dvoranu košarkaši su morali da prođu kroz policijski kordon a u hali a ih je čekalo novo iznenađenje: prilikom izlaska  na teren svetla su bila ugašena a navijači su držale  hiljade upaljenih sveća što je, valjda, trebalo da bude dodatni pritisak na gostujuću ekipu. Tokom cele utakmice iz publike  su bacane na teren te sveće, a sudije  Janko i Petar Kavčić iz Ljubljane nisu smele da u paklenoj atmosferi prekinu meč jer bi to samo još više iritiralo publiku. Pet minuta pre kraja utakmice dogodio se prelomni trenutak. Do tada najbolji igrač Zadra, a i celog meča, Josip Đerđa u jednoj kontri ka košu Zvezde nagazio je na jednu od bačenih sveća i izvrnuo zglob. Morao je da napusti teren, što su Beograđani iskoristili i na kraju ostvarili izuzetno važnu pobedu u Jazinama 61-60.

Samo što se utakmica završila vojska, koja je bila pozvana kao ispomoć policiji, okružila je Zvezdine košarkaše i napravila živi zid oko njih jer su u tim trenucima navijači Zadra ušli na teren. Ipak, jedna devojka, sva u suzama zbog poraza domaćeg tima, uspela je da između dva vojnika šestarom ubode Ivana Sarjanovića u debelo meso. Treba napomenuti da su Krešimir Ćosić i Josip Đerđa ostali sa košarkašima Zvezde sve dok oni nisu bezbedno napustili halu, pokazavši  da nisu bili samo veliki igrači, već i veliki ljudi.

U istom kolu su se sastali u Čačku Borac i Jugoplastika, Čačani su slavili sa 89-81, pa  je Borac i dalje predstavljao najprijatnije iznenađenje prvenstva.

Naredno kolo donelo još jedan derbi, igrale su  dve prvoplasirane ekipe, Crvena zvezda i Lokomotiva. Beograđani su dominirali od samog početka i na kraju zasluženo slavili sa 109-89. Posle tog kola Crvena zvezda i Lokomotiva su bile izjednačene sa skorom 7-2, a Borac i Jugoplastika  delili treće i četvrto mesto sa skorom 5-4.

Sredinom januara 1972. igran je  novi derbi u Čačku, Borac je pobedio Zvezdu sa 89-86, dok su ostala dva favorita, Lokomotiva i Jugoplastika, bili sigurni i pobedili svoje rivale. Zagrepčani ekipu Radničkog sa 86-75, a Jugoplastika u gostima  OKK Beograd sa 82-70. Posle toga Borac je dočekao i ekipu Lokomotive, i pošteno je isprašio sa 106-84. Briljirao je Radmilo Mišović sa 46 poena!

U 15. kolu trebao je da se odigra derbi prvenstva u Splitu između Jugoplastike i Crvene zvezde. Dan uoči utakmice košarkaši Zvezde trebalo je da doputuju avionom, ali tog dana avion za Split nije poleteo. Alternativno rešenje bio je voz. Umesto da stignu na vreme, stigla ih je još jedna nevolja. Zbog saobraćajnog udesa na pruzi i posle 21 sat putovanja, u Split su došli samo jedan sat pre početka utakmice. I kad se pomislilo da je tu kraj nedaćama, desio se novi peh; sudije iz Slovenije Oblak i Kavčić, kao i delegat meča Hojs, nisu se pojavili  u dvorani!

Utakmica je bila odložena. Čelnici Zvezde su predlagali da se odigra prijateljski meč, ali do dogovora  nije došlo. Sat i po posle zakazanog termina za početak meča delegat i sudije su napokon stigli u Split, ali su obe ekipe već otišle iz hale. I sudije su kao, i košarkaši Zvezde, imali problema sa železničkim prevozom i zato su zakasnili.

Lokomotiva je između 13. i 17. kola zaređala sa nekoliko poraza i na taj način sama sebe eliminisala iz trke za titulu. Jugoplastika i Zvezda su ostali sami i iz kola u kolo preskakali svoje prepreke i čvrsto držali vođstvo na tabeli. A onda je usledio šok za sve u zemlji. Naime, posle povratka albanskih hodočasnika iz Saudijske arabije, na Kosovu, u okolini Đakovice, pojavila se epidemija velikih boginja poznatija kao „variola vera“.

U martu1972, u 19. kolu šampionata, Zadar je došao na megdan  Crvenoj zvezdi. Zadrani su se borili za opastanak a kriza kluba ogledala se i na dresovima u kojima su igrali. Bili su beli ali sa različitim reklamama, neki sa brojem  na prednjoj strani, drugi bez njega, što je navelo na zaključak da su nekako skrpili komplet dresova iz raznih sezona kako bi mogli da igraju. Zvezda je veoma lako savladala  starog rivala sa 105-85 .

Zatim je došlo do prekida prvenstva . Izvesni Latif Hoti, koji je bio među  hodočasnicima u Meki, iako vakcinisan pre puta na hadžiluk (ispostaviće se neuspešno) po povratku je doneo virus velikih boginja. Sam Hoti je bio lakše zaražen ali su stradale osobe koje su bile sa njim u kontaktu. Uglavnom, zbog opasnosti od širenja epidemije nakon odigranog 19. kola,  na preporuku Ministarstva zdravlja, obustavljene su, na neodređeno vreme, sve sportske aktivnosti.

Redovno su se pratili izveštaji zdravstvene komisije i čekala se njena dozvola koja je stigla 4. aprila 1972. Šampionat  je nastavljen jedanaest dana kasnije.

Odigran je i odložen meč između Jugoplatike i Crvene zvezde, u kome su Splićani u poslednjim sekundama u produžetka slavili sa 93-92.

Poslednje kolo igrano je 23. aprila. Zvezda i Jugoplastika su bile poravnate po broju bodova, a pošto koš razlika, po pravilniku, nije odlučivala prvaka, u izgledu je bila majstorica na neutralnom terenu. Zvezda je u poslednjem kolu išla na noge večitom rivalu Partizanu, a Jugoplastika je gostovala u Karlovcu uvek neugodnom Željezničaru, koji se borio za opstanak.

Crvena zvezda je izvanredno počela meč i prvi deo utakmice rešila u svoju korist 47-32, da bi u nastavku uspavana velikom prednošću zaigrala slabije, što je Partizan iskoristio i opasno pripretio, čak zamalo da učini uslugu Jugoplastici. Zvezda je uz dosta muke pobedila 80-78, a pošto je i splitski tim pobedio u Karlovcu – prvaka je morala da odluči majstorica.

Bila je zakazana za  27. april 1972. a kandidati za domaćina su bili Sarajevo i Ljubljana, gradovi koji su imali dobre dvorane i iskustvo oko organizacije velikih mečeva. Ostalo je samo na klubovima da se dogovore koji će grad biti domaćin. Zvezda je izrazila želju da to bude Sarajevo, a Jugoplastika je htela Ljubljanu. Pošto nije bilo dogovora pribeglo se žrebu, a kocka je htela da se igra u Ljubljani.

Karavan autobusa u organizaciji “Kvarner ekspresa”, u kome je tada radio diplomirani ekonomist Vladimir Cvetković, kapiten Zvezde, prevozio je  navijače od Beograda do Ljubljane. Utakmica je bila dramatična. Jugoplastika je u prvom poluvremenu diktirala tempo i imala vođstvo .Imala je i devet poena prednosti, da bi na poluvremenu vodila 39-35. U drugom delu igre Zvezda je zaigrala bolje, prednost Splićana se istopila, i meč je ušao u egal završnicu.

Nastala je rezultatska klackalica u kojoj je Slavnić na tridesetak sekundi pre kraja regularnog dela izjednačio na  67-67. Nije više bilo koševa pa se ušlo se u produžetak. Zvezda je tada odigrala najbolje, najviše zahvaljujući džokeru sa klupe Zoranu Lazareviću, koji je svih svojih 12 poena na ovoj utakmici postigao u završnici regularnog dela meča i u produžetku, i tako doneo svom timu pobedu i titulu prvaka države. Na kraju Beograđani su pobedili sa  75-70, i na dresove prišili 12. zvezdicu koja simbolizuje isto toliko titula šampiona Jugoslavije. Ovo je bila prva posle 1955.

U majstorici za opstanak Zadar je košem Đerđe u poslednjoj sekundi produžetka pobedio Željezničar iz Karlovca i ostao u ligi. Interesantno je i da su i titula i opstanak odlučeni u majstoricama, i to posle produžetaka. Uz Željezničar ispao je i Oriolik. Prvi strelac lige bio je Radmilo Mišović sa 658 poena (prosek 31,3).

Valja napomenuti da su Zvezda i Jugoplastika te sezone bile uspešne i na evropskoj sceni. Igrali su finala u evropskim kupovima. Zvezda je u finalu Kupa pobednika kupova 21. marta  u Solunu  poražena od Simentala 74-70, dok je Jugoplastika dva dana kasnije u Tel Avivu  igrala finale Kupa šampiona i nesrećno izgubila od  Injisa (trener Aca Nikolić)  rezultatom 70-69.

Ta 1971/72  bila je jedna od najuzbudljivijih sezona u  šampionatima nekadašnje Jugoslavije.

Photo: Privatna arhiva