Svetislav Pešić, trener Barselone, ima mnogo trofeja u karijeri, ali ima razloga da posebno pamti 15. mart 1995. Tog dana je osvojio prvi klupski trofej u Nemačkoj u koju je otišao 1987. kao selektor. Šest godina kasnije Nemcima je poverenje uzvratio titulom prvaka Evrope pobedom nad Rusijom košem Kristijana Velpa sa sirenom, a onda se prihvatio novog izazova: preuzeo je Albu, mlad ali stabilan i vrlo ambiciozan klub. Prvi trofej, i to međunarodni, stigao je nepune dve godine kasnije. Alba je osvojila “Kup Koraća”. Bio je to prvi trofej i za Albu i za Pešića u Nemačkoj, ali kasnije se nisu “pratili”. Alba je ostala na tom jednom trofeju kad su međunarodni kupovi u pitanju, Pesić je napunio svoje vitrine sa reprezentacijom Jugoslavije i klubovima koje je trenirao.

Ovo je priča o putu Albe do trijumfa u Kupu Koraća u sezoni 1994/95.

Napad na trofej počeo je 28. septembra 1994. U Mađarskoj, u meču sa ZTE iz Zalaegeršega. Pobedila je Alba 76-60, najefikasniji su bili Teo Alibegović sa 20, Gunar Benke sa 15 i Saša Obradović sa 12 poena. U revanšu je bilo još ubedljivije,79-59, a ponovo je najviše poena dao Alibegović – 16. U šesnaestini finala Alba je igrala sa francuskim Dižonom i dobila oba meča, u gostima 81-72 (Alibegović 20, Stefan Bek 18, Saša Obradović 16), i 106-88 u Berlinu (Alibegović 24).

U B grupi osmine finala Alba je, uz dosta muka, bila druga sa 3 pobede i isto toliko poraza dok je Po Ortez bio prvi sa 5-1. Alba je dva puta izgubila od Orteza, dva puta dobila Veronu a igrala 1-1 sa Estudijantesom. U četvrtfinalu se namerila na Fortitudo iz Bolonje, i posle tesne 77-73 pobede u Berlinu (Redl 18, Alibegović i Obradović po 16) bez mnogo nade otišla u Bolonju. U timu Fortituda igrao je Saša Đorđević koji je u prvom meču ubacio 18 poena, koliko i Klaudio Piluti. Na poluvremenu revanša Fortitudo je vodio 42-32 i činilo se da se put nemačkog tima tu završava. U drugom delu Alba je bila mnogo bolja, meč se završio 80-80. Đorđević je bio sjajan, dao je 29 poena, imao 7 skokova i 3 asistencije, ali nije bio dovoljan. Alba je imala više raspoloženih igrača, Alibegović je opet bio najefikasniji sa 19 poena, Obradović i Bek dali su po 14. Saša (Obradović) i Sale (Đorđević) odavno su sjajni treneri, a uskoro bi mogli da zakažu “revanš”, doduše sa trenerskih pozicija, za taj igrački duel iz 1995. Naime, Bajern i Lokomotiva koje treniraju su u polufinalu Evrokupa, i ako stignu do finala trofej će odneti jedan srpski trener.

Vraćamo se u 1995. Rival u polufinalu bio je španski Kaseres koji je trenirao Manolo Flores, budući Pešićev u Barseloni. Posle 93-70 u Berlinu (Redl i Alibegović dali su po 24 poena) vrata finala bila su otvorena, što je potvrđeno pobedom i u gostima. Bilo je 74-72, uz još jednu sjajnu partiju Alibegovića koji je ubacio 26 poena. Drugi finalista bio je Stefanel koji je u grupi bio drugi, iza Kaseresa a ispred Hapoela i Peristerija. U direktnim duelima izbacio je prvo Panionios, a potom i Ortez.

Tako su se u finalu našli timovi koje su vodili naši treneri, štaviše dugogodišnji saradnici u Bosni – Bogdan Tanjević (Stefanel) i Svetislav Pešić (Alba). Poznato je da je Tanjević pozvao Pešića u Bosnu kada je preuzeo ovaj tim 1971. u Drugoj ligi… Osam godina kasnije projekt je krunisan titulom prvaka Evrope. Bila je to poslednja igračka sezona Pešića, u narednoj je postao sportski direktor Bosne, a ubzo seo na klupu i počeo briljatnu karijeru.

Gradonačelnik promenio dvoranu

Stefanel je drugi put uzastopno bio u finalu i drugi put izgubio. Isto će mu se desiti i naredne godine (protiv Efesa), i to je trofej za kojim prestižni trener Tanjević žali jer je, zbog igranja sa Radivojem Koraćem u OKK Beogradu, emotivno bio vezan za takmičenje koje nosi njegovo ime. Stefanel je bio favorit jer je imao moćan tim, sa Dejanom Bodirogom, Gregorom Fučkom (obojica budući Pešićevi igrači u Barseloni), Nandom Đentileom, Davidom Pesinom, Ugom Skonokinijem, Alesandrom de Polom… Prvi meč igran je u Milanu, gde se Stefanel, inače iz Trsta, privremeno preselio. Drugi put u sezoni Alba je odigrala nerešen meč, bilo je 87-87 (45-42). Bodiroga je dao 17 poena, Đentile 16, Portalupi 11, Skonokini i Kantarelo po 10… Na drugoj strani briljirao je Saša Obradović. Zatrpao je koš rivala sa 34 poena. Dvojke je šutirao 5/7, trojke 3/11, penale 15/16, imao je i 6 skokova i 1 asistenciju. Alibegović je remiju doprineo sa 21 poenom i 6 skokova.

Detalje pred revanš priča Svetislav Pešić:

– Dan po povratku iz Milana zove me predsednik Albe Diter Hauert, i kaže da je gradonačelnik Berlina naredio da se revanš igra u “Dojče hali”, u to vreme najvećoj dvorani u Nemačkoj. Kaže, interesovanje je ogromno, naša mala sala sa 3.500 sedišta nije mogla ni približno da zadovolji najezdu navijača. Pita me predsednik šta ja mislim. Vidim da se njemu ideja ne dopada, nije siguran da će dvorana biti puna, a prelazak u novu salu je značio je gubitak bar 30% ambijenta koji smo imali u našoj dvorani. Ja mu kažem: Predsedniče, veliki klubovi treba da igraju u velikim dvoranama…

Bilis ste gosti u svom gradu?

– Na neki način…. Održali smo jedan trening i odigrali jednu trening-utakmicu, tek da igrači osete koševe. Posle mi je Boša Tanjević pričao da su se njegovi igrači radovali što se igra u velikoj dvorani misleći da je to prednost za njih. On im je rekao: Ako su odlučili da igraju tamo to je zato što trener veruje u pobedu.

I pobedili ste…

– Jesmo, bilo je nezaboravno. Došao sam u dvoranu, kao i uvek, jedno sat i po pre meča. Zavirim u dvoranu – tribine pune! Imali smo sjajnu podršku, posebno u drugom poluvremenu kad su oni poveli sa 4-5 poena. Slavlje je bilo veliko, rekao bih da je Berlin tada definitkivno bio “inficiran” košarkom. Teo Alibegović je bio nezadrživ, kao Saša Obradović u Milanu.

Revanš je igran 15. marta 1995. u Berlinu pred 9.000 gledalaca. Evo “glave” te istorijske utakmice za nemačku košarku:

Alba-Stefanel 85-79 (47-48)

Sudije: Alan Ričardson (Engleska) i Kostas Koromilas (Grčka).

ALBA: Redl 16 (4-6), Frejer 4 (2-2), Alibegović 34 (3-6), Okulaja 4 (0-2), Ozturk 2, Obradović 12 (4-6), Bek 3 (0-2), Benke 10 (6-12). Trener: Svetislav Pešić.

STEFANEL: Bodiroga 13 (3-4), Đentile 29 (7-7), Portalupi, Fućka 6 (0-4), De Pol 16 (5-7), Skonokini 7 (3-4), Alberti, Pesina 8, Kantarelo. Trener: Bogdan Tanjević.

Šut za 2 poena: Alba 27/41 (65,9%), Stefanel 23/41 (56,1%). Šut za 3 poena: Alba 4/9 (44,4%), Stefanel 5/17 (29,4%). Slobodna Bacanja: Alba 19/36 (52,8%), Stefanel 18/26 (69,2%). Skokovi: Alba 27, Stefanel 25.

Alibegović je bio najbolji strelac Albe u celom takmičenju, dao je 363 poena, ili 22,7 u proseku. Trojke je šutirao 47,3%. Saša Obradović je dao 221 (15,8), a treći strelac bio je Henrtik Redl sa 210 (13,1).

Saša Obradović sa peharom

Junak pobede Albe u finalu bio je Teoman Alibegović. Za 34 poena potrošio je malo lopti, dvojke je šutirao 11/14, trojke 3/3, slobodna bacanja 3/6 a imao je i 11 skokova, 9 u odbrani. Dobro su ga pratili Redl i Obradović. Na drugoj strani bio je raspoložen Nando Đentile, strelac 29 poena, ali gosti su bilo oslabljeni jer je Kantarelo zbog povrede igrao samo 4 minuta, a Fućka je bio rovit ali je ipak izdržao 22 minuta. Stefanel je dobio poluvreme sa poenom razlike, na početku nastavka poveo je 54-49, ali je usledio mini-brejk Albe od 12-2 koja je u 29. minutu vodila 61-56. Stefanel je još jednom pripretio, došao na samo poen manjka, ali je Alba izdržala pritisak i stigla do trijumfa postavši prvi nemački klub – i do danas jedini – sa evro-trofejom!

Bio je to i prvi veliki klupskoi rezultat Svetislava Pešića koji je 1993. doveo Nemačku do titule prvaka Evrope. Posle toga je potpisao za Albu sa zadatkom da klub upiše na košarkašku mapu Evrope. Pobeda u Kupu Koraća bila je samo prva kockica u budućem mozaiku uspeha.

Prva titula nacionalnog prvaka stigla je 1997. i od tada ponovljena još 7 puta, dok je Kup osvojen 9 puta, takđe počev od 1997. Sa Pešićem na klupi Alba je 4 puta bila prvak i 2 puta osvajač Kupa. U Evropi je najbolji rezultat bilo finale Evrokupa u sezoni 2009/10, ali je u poslednjoj utakmici Valensija bila ubedljivo bolja (67-44).

“Naša” Alba

U istoriji Albe važan je još jedan Pešić, Marko. Današnji generalni menadžer Bajerna 8 godina je igrao u berlinskom klubu, nekoliko godina pod komandom svog oca Svetislava. Marko je 4. strelac u istoriji Albe sa 3.623 poena na 382 utakmice. Ispred njega su samo Vendel Aleksis, Henrik Redl i Džulijus Dženkins.

Alba je klub koji se veoma oslanjao na naše trenere i igrače pri čemu mislim na celu bivšu Jugoslaviju. Osim Pešića, na klupi su sedeli Faruk Kulenović, Emir Mutapčić, Luka Pavićević i Saša Obradović. Spisak igrača je poduži. Uz rizik da neokoga zaboravim, navodim neka imena koja su duže ili kraće, sa više ili manje uspeha, prošla kroz Albu: Zoran Radović, Dejan Koturović, Aleksandar Nađfei, Vladimir Bogojević, Slavko Stefanović, Mladen Pantić, Vujadin Subotić, Jovo Stanojević, Miroslav Raduljica, Marko Marinković, Tadija Dragićević, Goran Nikolić, Marko Simonović, Nenad Čanak, Dragan Milosavljević, zatim Mario Primorac, Teo Alibegović, Krešimir Lončar, Matej Mamić, Uroš Slokar, Jurica Golemac, Vojdan Stojanovski, Elmedin Kikanović…Nema sumnje da su najdublji trag ostavili Svetislav i Marko Pešić, Teo Alibegović i Saša Obradović a vrlo uspešni bili su Jovo Stanojević i Zoran Radović.

Photo: Alba