Cela košarkaška Amerika pune četiri godine čekala je 27. jul 1976. Znalo se da je to datum finala košarkaškog turnira na Olimpijskim igrama u Montrealu, a znalo se i zašto se čeka to finale. Amerikanci su bili željni revanša reprezentaciji Sovjetskog Saveza, koja ih je 1972. šokirala u finalu Olimpijskih igara u Minhenu. Bio je to onaj čuveni produžetak od tri sekunde koji je “dosudio” generalni sekretar FIBA Vilijam Džons. Ubeđeni da su pokradeni, Amerikanci su odbili da prime srebrne medalje, a onda se četiri godine pripremali za revanš.

Umesto legendarnog trenera Henka Ajbe, reprezentaciju SAD je preuzeo Din Smit, koji je za 36 godina, koliko je proveo kao prvi trener Univerziteta Severna Karolina, dobio nadimak “čovek koji hoda po vodi”. Smit je odlično poznavao prilike u studentskoj NCAA ligi, i odabrao je igrače koji su skoro svi kasnije postali zvezde u NBA. Da podsetimo, igrači iz NBA lige su prvi put nastupili na Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni.

Na drugoj strani, sovjetski selektor Vladimir Kondrašin nije ništa prepuštao slučaju, pa je u Montreal doveo najbolje što je SSSR u tom trenutku imao: Arzamaskov, Saljnikov, Miloserdov, Žarmuhamedov, Makejev, Jedeško, Sergej Belov, Tkačenko, Miškin, Korkija, Aleksandar Belov i Žigili.

Malo ko je obraćao pažnju na dvostrukog evropskog prvaka (1973. i 1975.) i vicešampiona sveta iy Portorika 1974– Jugoslaviju. “Plavi” su se pod vođstvom selektora Mirka Novosela mučili, nisu prošli evropske kvalifikacije u Edinburgu, pa su olimpijsku vizu izborili nekoliko dana pre početka montrealske olimpijade na interkontinentalnim kvalifikacijama u Edmondtonu.

Sve je govorilo da će doći do reprize minhenskog finala, pa su turističke agencije bile pod pravom opsadom Amerikanaca koji su po svaku cenu želeli da budu na finalu 27. jula, i vide kako njihov tim vraća milo za drago Sovjetima. Retko ko je razmišljao da i neki drugi igraju košarku, a imalo je šta da se vidi. Pogotovo u mitskom duelu Jugoslavije i Italije, koji je već opisan na Koš magazinu. Odluñivao je o drugom mestu u grupi, odnosno ulasku u polufinale. Prvo je bilo reyervisano sa nedoirljive Amerikance koji su naè presliàli sa 112-93 1 Italijane 106-86. Da podsetimo, Italijani su vodili 57-41 na poluvremenu, a onda je u stvari u svoje ruke preuzeo Moka Slavnić. Bio je junak pobede Jugoslavije, postigao je odlučujući koš sa sirenom, meč je završen 88-87 za “plave”.

U istoj formi Slavnić je bio i u polufinalu, gde je rival Jugoslaviji bio Sovjetski Savez. Meč je počeo vođstvom Jugoslavije 19-4, ali je na poluvremenu ipak bilo nerešeno, 42-42. Posle velike borbe u drugom poluvremenu Jugoslavija pobeđuje (89-84), šalje SSSR u borbu za bronzu, i ya mnoge neočekivano ulazi u finale olimpijskog turnira.

Amerikanci su bili razočarani. Pre svih njihovi navijači, pa su masovno otkazivali već uplaćene aranžmane, i vraćali karte za finale. Zato je na njihovom polufinalnom meču protiv Kanade u montrealskom Forumu bilo 19.000 gledalaca, a na finalu protiv Jugoslavije – 16.000. I većina prisutnih je navijala za – Jugoslaviju! Bilo je jasno da su karte upola cene pokupovali Kanađani koji su imali simpatije za slabijeg.

Nažalost, Amerikanci su bili prejaki za Jugoslaviju. Bez ikakve drame, meč je završen njihovom sigurnom pobedom 95-74. Za Jugoslaviju je srebrna medalja bila ogroman uspeh, za Amerikance zlato nije sijalo onako kako su priželjkivali. “Krivac” je bio  Moku Slavnića, i onaj njegov pobedonosni koš protiv Italije.

Utakmicu je obeležio Adrijan Dentli, buduća zvezda NBA. Ubacio nam je 30 poena, 12 u prvih 6 minuta, 18 do poluvremena. Jedini naš raspoloženi igrač bio je Dražen Dalipagić, koga je posle Montreala pozvao Boston Seltiks. Praja je prošao sve testove, ponuđen mu je ugovor, ali je odbio da bude prvi pravi Evropljanin u NBA jer je to (tada) značilo nemogućnost igranja za reprezentaciju.

Protagonosti finala bili su:

Montreal, 27. jul 1976. Dvorana Forum, gledalaca 16.000. Sudije: Peter Legvoter (Holandija) i Ron Fokskroft (Kanada)

SAD-Jugoslavija 95-74 (50-38)

SAD: Fil Ford 7 (1-2), Stiv Šepard 5 (1-2), Adrijan Dentli 30 (4-4), Volter Dejvis 2, Kvin Bakner 6, Emi Granfeld 3 (1-2), Keni Kar, Skot Mej 14 (4-4), Tejt Armstrong 2, Tom Lagard 2, Fil Habard 10 (2-2), Mič Kupčak 14 (4-4).Selektor: Din Smit.

Jugoslavija: Blagoja Georgijevski, Dragan Kićanović 18, Vinko Jelovac, Rajko Žižić 4, Željko Jerkov 4 (4-8), Andro Knego, Zoran Slavnić, Krešimir Ćosić 15 (1-2), Damir Šolman, Žarko Varajić, Dražen Dalipagić 27 (5-6), Mirza Delibašić 6. Selektor: Mirko Novosel.