Kad su mnogi pomislili da je Zvezda digla ruke od Evrolige i plasmana u četvrtfinale – stigla je lepa vest iz Atine. Ne samo da su pobedili slavni Panatinaikos, Beograđani su uspeli čak i da nabiju koš-razliku, što može biti itekako važno kad se budu zbrajali bodovi na kraju Top 16 faze. Rado bih rekao da je ovo bila veličanstvena pobeda, ali na osnovu onog što se videlo bila je to pobeda jednog zrelog tima koji sve vreme zna šta hoće, pobeda koja budi nade da će takvih biti još mnogo.

Pre utakmice sam se setio šta je kolega Zvonimir Šimunec upravo juče napisao na ovom našem portalu Koš magazin. Opisao je fensi čevrt Atine u kojoj živi Saša Đorđević, a ja sam onda, dok su se igrači zagrevali, gledao u taj Panatinaikos i pokušavao da izračunam koliko godišnje njihov gazda izda novca samo na plate igrača. Dijamantidis, Kalates, Raduljica, Feldin, Focis, Gist… Ne verujem da bilo ko od njih igra za manje od milion evra godišnje. Slobodno dodajte tu i Sašu Đorđevića, a onda zamislite da je ovo ipak jedna sirotinjska varijanta Panatinaikosa, nekad je sve to bilo mnogo skuplje i veće, a sad je u Grčkoj kriza… Voleo bih da se mi nalazimo u nekoj krizi sličnoj njihovoj, bar što se košarkaških budžeta tiče. Kažu: čim budemo imali Akropolj, moći ćemo da se zadužimo ko Grčka. Jedva čekam…

Ali, vratimo se velikom uspehu našeg i ABA šampiona Crvene zvezde. Predstavila se kao tim koji ima dubinu, kad protivnik zaustavi osovinu Jović-Cirbes tu su igrači iz drugog, pa i trećeg plana koji ih uspešno zamene. Večeras je to bio Vladimir Štimac, zapravo već na nekoliko poslednjih utakmica on se nameće kao ravnopravan kandidat za mesto startne petice pored Maika Cirbesa. Štimac je beskrajno simpatičan i drag momak, kralj atmosfere i motivacije, iskreno sam navijao prošlog leta da ga Đorđević ostavi u reprezentaciji za Evrobasket, i bio sam razočaran kad ga je precrtao. I sad mislim da nam je nedostajao.

Međutim, ovog puta hteo bih da skrenem pažnju na verovatno najpotcenjenijeg igrača ne samo u Crvenoj zvezdi, nego i u celoj ABA ligi, na momka o kome niko nikad ne govori sa ushićenjem. Jedino se protivnici na pomen njegovog imena ukoče, i unezvereno pitaju: “Nije valjda u blizini?!” Da, da – Branko Lazić. Kapiten. Spreman u svakom trenutku da se žrtvuje za tim, pa valjda zbog toga i jeste najpotcenjenija zvezda naše košarke. Lazić je godinama daleko najbolji odbrambeni igrač u Srbiji, a poslednje dve sezone stekao je rutinu i u napadu, pa kad ga ostave na otvorenom šutu za tri poena protivnički treneri mogu slobodno da odmah zovu tajmaut, jer Laza će sigurno pogoditi. Takve igrače u Americi zovu “blue collar” (plava kragna), to su šljakeri koji svoj posao obavljaju daleko od svetlosti reflektora. U Americi ih izuzetno cene.

Protiv Panatinaikosa kapiten Branko je igrao skoro 23 minuta, postigao je 11 poena, šutirao 1-1 dvojke, 2-3 trojke i 3-3 penale. Dodao je tri skoka i tri faula koja su napravljena na njemu. Sve ove brojke napisao sam samo zato da dokažem koliko je statistika vraljiva nauka! Jer, Branko Lazić se i na utakmici u Atini, kao i na svakoj drugoj, proslavio u odbranu, igrači koje je on čuvao nisu se naigrali lopte, skoro se može reći da je nisu ni videli kad im on udari presing. Voleo bih da se tog Lazića seti selektor kad bude sastavljao spisak reprezentativaca, da ga nagradi za hektolitre znoja koje proliva po parketima širom Evrope. Sećam se da sam imao sličnog favorita, i pune dve godine se pitao zašto ga selektor ne zove u nacionalni tim, a svi su me gledali kao da sam s Marsa pao i smejali mi se. Njegovo ime je Raško Katić. Kad ga se Duda Ivković konačno, pod Raškove stare dane setio, imao sam neku satisfakciju, ali mnogo je važnije da je repka imala korist od njega.

Mislim da Crvena zvezda ne bi pobedila Panatinaikos da nije bilo Lazića u njegovom uobičajenom izdanju. To je moje lično uverenje, možda i grešim. Siguran sam da su se drugima koji su gledali utakmicu više svideli Cirbes, Kinsi ili Dangubić, ali verujte da bez igrača kao što su Lazić i Štimac mnogo toga ne bi valjalo.

Bravo za pobedu, i voleo bih da Lazu i Štikija već na prvoj sledećoj utakmici svi gledaju na malo drugačiji način nego do sada.

Photo: Euroleague