Koš magazin sa zadovoljstvom najavljuje još jednog saradnika. Posredstvom Vlade Olića, nekadašnjeg ekskluzivnog saradnika štampanog izdanja “Koša”, dobili smo vrlo zanimljiv prilog o prvim danima NIkole Jokića u SAD i svemu šta je čuo i naučio na petodnevnom pripremnom kampu tokom koga se uopšte nije govorilo o košarci.

Kao veliki poštovalac NBA lige, koju intenzivno pratim od detinjstva najpre kroz članke Vlade Olića u nekad legendarnom “Košu”, i prvih utakmica na čuvenom satelitskom kanalu Screensport, iznenada mi se pružila prilika da prisustvujem godišnjem programu NBA ruki tranzicije od 10. do 14. avgusta, koji zajednički organizuju asocijacija NBA igrača i sama NBA liga.

Iako se profesionalno ne bavim tom vrstom posla, moja uloga tokom Programa ruki tranzicije svela se na pružanje pomoći talentovanom centru Nikoli Jokiću, 41. piku sa prošlogodišnjeg drafta, uglavnom oko komplikovanih izraza (od onih iz oblasti košarke do finansija), na engleskom jeziku koji je inače Jokić već sasvim lepo govorio.  Jednostavno, NBA liga i asocijacija NBA igrača kroz takav angažman nisu želele da dopuste mogućnost da igrač u nekom trenutku ne razume u potpunosti šta mu se predaje tokom pomenutog Programa.

Čim mi se ukazala prilika za ovakav boravak u NBA okruženju, bez oklevanja sam uzeo slobodne dane i uputio se ka okrugu Moris u državi Nju Džersi gde se nalazio hotel rezervisan za učesnike programa.  Ubrzo sam se našao među svim ovogodišnjim draftovanim rukijima, sa izuzetkom Marija Hezonje.  Bili su tu takođe i mladi igrači iz NBA razvojne lige koji su se izborili za NBA ugovore, ali i drugi koji zbog svojih mahom reprezentativnih obaveza u prethodnim godinama nisu bili u mogućnosti da pohađaju ovaj program, poput beka Bruklin Netsa Sergeja Karaseva.

Sam naziv Programa ukazuje na njegovu suštinu, a to je obuka u oblasti životne tranzicije i transformacije od studenta-amatera, odnosno igrača koji je došao iz inostranstva, do NBA profesionalca. NBA liga jednostavno posmatra svoje mlade igrače kao ogroman resurs i, poučena najrazličitijim iskustvima iz prošlosti, želi da ih što bolje pripremi za izazove koji ih očekuju u profesionalnom životu. Ovakva vrsta ruki programa postoji već više od dvadeset godina.  Tokom pet dana, organizuju im se intenzivni treninzi i obuke iz najrazličitijih sfera života: briga o zdravlju, porodični odnosi, oblici zavisnosti, pravilna ishrana, pristup spavanju i odmoru, prevencija upotrebe nedozvoljenih supstanci, održavanje lične bezbednosti, kupovina i nošenje oružja, opasnosti vožnje pod smanjenom pažnjom i u stanjima izmenjene svesti, zdravstveni i psihološki aspekti promiskuitetnog seksualnog života, borba sa pritiskom, diskriminacije po rasnoj, polnoj ili seksualnoj osnovi, odnos prema medijima, ponašanje na društvenim mrežama, bonton, profesionalni izgled i muški modni stilovi, muška kozmetika i frizeraj, nasilje u porodici, odnos prema navijačima, zaposlenima u timovima, zvaničnicima lige, asocijacije igrača, sudijama, legendama lige, vlasnicima timova, lične finansije, poslovne investicije, penzioni planovi i fondovi, zdravstveno i životno osiguranje, zaštita od raznih oblika zloupotreba ličnih finansija od strane povezanih lica, zaštita od investicija sa visokom rizikom, itd.  U vezi sa svim ovim temama, mladi košarkaši su pod posebnom pažnjom počev od same lige i asocijacije igrača, do timova sa svojim službama i profesionalnim saradnicima, a ne treba zaboraviti ni agente igrača.

Iscrpna predavanja iz ovih oblasti držali su ili poznati autoriteti u tim sferama, ili osobe u posrednoj ili neposrednoj vezi sa NBA ligom čije životno iskustvo predstavlja odličnu pouku za mlade igrače.  Razgovor na ove teme se nije ograničavao samo na tzv. plenarni deo, već se nastavljao kroz interakciju bilo sa nekolicinom sadašnjih igrača, trenera ili zvaničnika, bilo sa legendama lige odnosno bivšim igračima.  Ceo plenarni deo je snimala NBA produkcija i televizija, a predavanja su pratili snimci, powerpoint prezentacije i uključenja.

Plan aktivnosti u okviru Programa ruki tranzicije ambiciozno je zamišljen kao intenzivan i fizički zahtevan poduhvat, s obzirom da su aktivnosti počinjale u osam ujutru, a nisu se završavale pre deset uveče.  I pored toga, bilo je igrača koji su uspevali da odu u teretanu, što je vrlo zanimljiv indikator radne etike.  Košarkaški polaznici tranzicionog programa provodili su zajedno približno polovinu vremena u okviru već pomenutog plenarnog dela, dok su u drugom delu bili podeljeni u pet grupa od po dvadesetak momaka, koje su u odvojenim prostorijama radile intenzivan trening sa neposrednim kontaktom, ili su razrađivale teme iz plenarnog dela.  Rad u grupama je često umeo da bude zabavan, prijateljski, pun različitih kvizova i začinjen humorom.  U njemu su se uspostavljala bliža prijateljstva i negovao timski duh, s obzirom da je organizovano i takmičenje po grupama za simbolične nagrade.

Svi polaznici su nosili posebne NBA majce u bojama grupa kojima su pripadali, i imali su obavezu da dolaze pravilno obučeni na sesije i sastanke.  Nikola Jokić i ja bili smo delovi ”crnog tima”, zajedno sa nekoliko koordinatora, među kojima je bilo i košarkaških i nekošarkaških ličnosti, i vođom tima, koji je u našem slučaju bio Tim Mekormik, bivši poznati košarkaš Univerziteta Mičigen i krilni centar draftovan 1984. sa 12. pozicije na verovatno najznačajnijem NBA draftu u istoriji (tada je Majkl Džordan bio 3. pik).  Nikola Jokić, Tim Mekormik i ostali članovi našeg tima su se u svakom trenutku trudili da se i ja osetim njegovim ravnopravnim delom. Na taj način su mi pomogli da donekle ostvarim svoj sportski san odlaska u NBA, s obzirom da sam bio podvrgnut istom tretmanu i aktivnostima kao i bilo koji drugi NBA ruki.

Tokom pet dana boravka i interakcije sa svetskom košarkaškom elitom, stekao sam određeni nivo uvida u to kako funcioniše najviši stepen sportskog profesionalizma u svetu. Taj nivo organizovanosti jednostavno ostavlja bez daha. Imao sam prilike i da se družim i provodim zabavne trenutke sa nekolicinom mladih profesionalaca.  U tom smislu, pomenuo bih pored zrelog, vrlo inteligentnog i nenametljivog Jokića, i druge meni bliske članove ”crne grupe” poput tihog i lepo vaspitanog Kristapsa Porzingisa, samouverenog i ekstrovertnog Džastina Andersona, Rašada Vona sa izrazitim smislom za humor, kao i stabilnog i retko poštenog momka Lengstona Galaveja.  Među njima su svakako i meni vrlo dragi momci iz našeg tima Bobi Portis, Stenli Džonson, Džerijen Grent, Džozef Jang i Majls Tarner u čijem društvu sam blago rečeno uživao.  Od ostalih polaznika NBA ruki tranzicionog programa, pomenuo bih i Karl Entoni Taunsa, Deanđelo Rasela, Džastisa Vinsloua, Frenka Kaminskog i Devina Bukera sa kojima sam proveo sjajne trenutke.  Posebno bih izdvojio izvanrednog čoveka Sergeja Karaseva, koji se Nikoli Jokiću i meni često pridruživao tokom zajedničkih obeda.

Posetila nas je i nekolicina NBA legendi, poput Ralfa Sampsona i Boba Lanijera, zatim je tu bio i značajan broj NBA igrača koji su nedavno okončali svoje karijere kao što su Alen Hjuston ili Derik Anderson. Aktivni košarkaši poput Džereta Džeka i Kajla O’Kvina su delili svoja iskustva sa nama.  Svi oni su govorili na različite teme, ali bih naročito istakao dva predavanja koja nikoga nisu ostavila ravnodušnim.  Prvo je održao bivši plejmejker Denver Nagetsa i Boston Seltiksa Kris Heren, o svojoj borbi sa teškom zavisnošću od različitih supstanci. Kris je inače junak jednog od najgledanijih sportskih dokumentarnih filmova koji opisuje njegov život, a nakon pobede nad samim sobom i destruktivnim elementima sopstvene ličnosti, počeo je da drži predavanja u koledžima i školama, a posebno mladim sportistima.  Predmet drugog predavanja je bilo nasilje u porodici, konkretno ono kojem je bila podvrgnuta supruga bivšeg košarkaša Orlando Medžika i Vašington Vizardsa, Kortnija Aleksandera, a čiji izvršitelj je bio upravo on. Ispovest koju su sa nama podelili ovaj sportista i njegova supruga, inače paradoksalno doktorka psihologije, o tome kako su zajedno prebrodili nasilje i uspeli da sačuvaju svoju porodicu, izazvala je nepodeljeno divljenje svih prisutnih. I Kris Heren, kao i bračni par Aleksander su završetak svojih predavanja dočekali uz stojeće ovacije svoje mlade košarkaške publike.

Sastanci i posebne sesije su održani i sa NBA komesarom, direktorima međunarodnih poslova NBA lige i asocijacije igrača, i šefovima svih odseka lige i asocijacije koji su govorili o tome na koji način su na raspolaganju igračima i čime se njihovi sektori konkretno bave.

Naš vrhunski talentovani košarkaš Nikola Jokić trenutno je sa obe noge na zemlji. Po njegovim kazivanjima, svakim danom napreduje ogromnim koracima u radu sa NBA trenerima i u okviru svog tima, koji je kako se čini prezadovoljan njegovim potencijalima.  Ovako mladom igraču je neophodno bar jedno slobodno leto posvećeno nadmetanju u okruženju najvećih košarkaških izazova, koje će mu pomoći da opstane u najjačoj košarkaškoj konkurenciji na svetu.  Njegove ambicije su vezane za napredak u NBA ligi i borbu za mesto standardnog igrača, a u nekoliko navrata mi je isticao kako mašta o uspesima sa reprezentacijom Srbije.  Ovo leto je posvetio investiciji u takvu vrstu budućnosti.

I dok se približavao rastanak od Nikole Jokića i novih NBA uzdanica, nije mi uopšte bilo teško da shvatim kolika je privilegija biti u takvom okruženju.  O tome kako se tada u Nju Džersiju osećao jedan običan bivši srpski košarkaš i večni košarkaški entuzijasta, koji je nekada sanjao velike sportske snove, a danas se kreće u sasvim drugim sferama života, najbolje govori metafora o dečaku u prodavnici prepunoj slatkiša.

Photo: Denver Nuggets