Negde u ovo vreme davne 1977. Zoran-Moka Slavnić potpisao je za Huventud iz Badalone. Imao je 28 godina i, shodno ondašnjim propisima, stekao pravo da unovči svoj veliki košarkaški talenat. Odlazak u tada relativno mali španski klub bio je prilično iznenađenje za našu košarkašku javnost, ali pokazalo se da je odluka bila obostrano dobra: Huventudu je nedostajao baš igrač Slasvnićevih kvaliteta, njemu je bio potreban tim u kome će njegov smisao za organizaciju igre doći do punog izražaja. Huventud je do dolaska Slavnića samo jednom bio prvak Španije, u sezoni 1966/67.

Posle trijumfa Jugoslavije na Evropskom prvenstvu 1977. Slavnić se nije vratio u Beograd, otišao je u svoj novi klub i poveo ga ka drugoj tituli šampiona. U poslednjem kolu Huventud je u gostima pobedio Baskoniju (buduću Tau Keramiku, odnosnno danas Kuću laboral) sa 115-68! Slavnić ne samo da je dirigovao igrom, nego je ubacio i 22 poena iako je u 30. minutu ispao sa pet penala. Prvi strelac bio je centar Santiljana sa 29 poena, a Margalj je dao 17. U eklipi Baskonije igrao je njen sadašnji (i dugogodišnji) predsednik Hosean Kereheta, strelac 13 poena.

Dnevnik “Mundo deportivo” iz Barselone ocenio je da su “Slavnić i Santiljana (tim redom) bili tvorci trijumfa “. Moka je ostao u Badaloni još jednu sezonu a zatim prešao u Italiju, potom u Šibenik, pa u Partizan… Punih 16 godina kasnije timu iz Badalone prvu i za sada jedinu titulu prvaka Evrope doneće,kao trener, jedan drugi Srbin, Željko Obradović.

Na slici je Huventud. šampion Španije: Đoan Filba (8), Hose Marija Ferer (5), Ed Džonson (11), trener Antoni Sera, Luis Migel Santiljana (4), Hose marija Margalj (7), Huan Ramon Fernandez (15), Manuel Boš (10), Lauro Mula (13), Zoran Slavnić (9), Horhe Ribas (12 – otac Pau Ribasa, koji je ovog leta potpisao za Barselonu) i Havijer Abadija (6).

Photo: Mundo Deportivo