Tema o odlivu košarkaških talenata nije nova, ali svaki put kada se nametne ponavlja se i dilema da li je za te momke dobro što su rano otišli od kuće. Legitimno je pravo i njih i njihovih roditelja, pa i menadžera koji talente traže već i po osnovnim školama, da se nadaju dobrom ugovoru u inostranstvu, ali ostaje i pitanje da li treba žuriti, preskakati  kategorije, trčati za naizgled boljom perspektivom iako je nebrojeno puta dokazano da ni jedan pravi talenat nije ostao bez dobrog ugovora.

Prethodna tri dana proveo sam po 13 sati na juniorskom turniru u Ospitaletu, najstarijem takvom turniru u Evropi jer se igra od 1980. U finalu Real Madrid je pobedio Barselonu  (50-48) i treći put za redom, 10. put ukupno, pobedio u Ospitaletu što nije do sada uspelo ni jednom timu. Real je i bez pobede bio siguran putnik za Berlin na Final 8 Evrolige, jer je to pravo stekao kao pobednik prošlogodišnjeg turnira. Za sada  su za Berlin kvalifikovani samo Mega Leks, pobednik turnira u Rimu, i Real Madrid po dva osnova. Čekaju se još pobednici turnira u Kaunasu ovog, i u Beogradu sledećeg meseca, dok će Evroliga pozvati četiri tima od kojih će jedan sigurno biti nemački.

Turnir u Ospetaletu je bio osrednjeg kvaliteta, slabiji nego prethodnih godina. Oni koji su bili i u Rimu, poput Marina Sedlačeka, kažu da je bio slabiji i od rimskog skupa. Neću o kvalitetu, on se ionako menja od godine do godine. Naslov o „našem“ Ospitaletu proizilazi iz činjenice da su u tri španska tima igrala sedmorica igrača sa prostora eks Jugoslavije: Srbi  Andrija Marjanović (Barselona), Mihajlo Jovičić  i Dino Radončić (Real Madrid), Makedonac koji ima i srpsko državljanstvo  Nenad Dimitrijević (Huventud), Crnogorac Nikola Žižić (Barselona), Hrvati Domagoj Proleta (Real Madrid) i Leo Čizmić (Sevilja), a u Olimpiji je kao stranac nastupio Haris Čučović, naš momak iz Sandžaka.

Marjanovića je pokupila Barselona na nekom turniru u Zemunu. Ponikao je u niškom Nibaku, rođen je 1999. i igra na pozicijama jedan i dva. Nikola Jovičić je Kragujevčanin, počeo je u SK Foki, već drugu sezonu je u Madridu. Dino Radončić je najatraktivniji jer je već igrao za prvu ekipu Reala, ali se ne zna za koju će reprezentaciju igrati. Ima jedno 4-5 opcija. Otac mu je Crnogorac, bivši rukometaš, Dino je rođen u Nemačkoj, odrastao je u Zrenjaninu, otac ima i bosanske korene, a i Španci nisu nezainteresovani za njegovu nacionalizaciju. Pitao sam ga direktno da li je odlučio za koga će igrati. Rekao je:

– Nisam.

Na pitanje kada će odlučiti odgovorio je:

– Ne znam.

Na primedbu da će propustiti još jedno leto ako se ne odluči, izvratio je:

– Pa šta…

Od oca čuh da je Boša Tanjević, selektor Crne Gore, zvao i „obećao minute u A selekciji“ dok Srbi „nude isto, ali u juniorskom timu“. Niko ništa nije rekao, voleo bih da grešim, ali moj je utisak da Dino Radončić neće igrati za Srbiju. Još letos sam pisao da KSS treba da se bori za njega, bilo je pšokušaja, ali za sada bez rezultata. U finalu je bio najefikasniji igrač Reala sa 16 poena (3/5 trojke), levak je, dobro gradđen, može da igra na pozicijama 2 i 3, po potrebi i na „kecu“. Ali, ako neće za Srbiju šta se tu može…

Jovičić je plej, dobar trojkaš, fizički malo hendikepiran ali košarka se igra i glavom. Marjanović je takođe plej, snalazi se i na beku, solidan je šuter, već je bio član kadetske selekcije Srbije.

Odliv talenata nije samo naš problem. MVP turnira je Brazilac Felipe Dos Anhos, visok 2,18, još uvek pomalo „trapav“  ali je od prošle godine mnogo napredovao. Ima ogroman raspon ruku i sa santimetrima koje ima često ne mora ni da skače. Najbolji trojkaš  je Litvanac Arnoldas Kuboka u dresu Brose Basketa (dobio je u finalu Fonta iz Barselona sa 23-17). Klasičan litvanski šuter „lake ruke“. Najbolji plejmejker, član najbolje petorke turnira, je Isak Bonga, crnoputi  momak visok 1,99 m. sa izuzetno dugim rukama. Nisam se raspitao odakle j tačno, čini mi se da je iz Senegala. Lars Lagerpuš , takođe iz Brose Basketa, takođe u najboljoj petorci, je Šveđanin… Sevilja uz Čizmića ima i Gruzijca Đorđija Tvalabešvilija, u Huventudu je igrao Šveđanin Vigot Larson… Realov drugi centar je Senegalac Samba Ndaje, isto kao i Kadim Sou i Barsin centar Automane Diagne (2,13), širokih leđa i dugih ruku, sa idealnim telom za košarku ali sa još uvek malo znanja.

Moguće je da sam nekoga i preksočio, ali i ovo je dovoljno kao dokaz tendencije da oni koji mogu dovede talente iz zemalja koje ih proizvode ali ne mogu da ih zadrže.

Sizifov (košarkaški) posao…

Photo: Privatna arhiva