Umro je Karlos Himenez. Imao je 74 godine. Ne verujem da njegovo ime nešto znači na našim košarkaškim prostorima, eventualno možda medju nekolicinom starijih kolega. Zato ovo i nije klasičan “in memoriam”, ali jeste sećanje na košarku koju je Karlos voleo i o kojoj je puno pisao. Ako smo se na ovom portalu podsećali asova, velikih trenera, značajnih dodgadjaja iz prošlosti basketa, zašto ne reći i neku reč o čoveku koji je propagirao košarku i učinio mnogo za njenu popularnost ? I medju nama novinarima ima, što bi rekao Dugi Damnjanović, članove “druge petorke” koji ne daju koševe ali bez kojih se ipak ne može. Zašto bi novinari uvek ostajali u drugom planu, samo kao autori priča o nekome ili nečemu ? Uzgred, pitam se kad će bar nekome u FIBA pasti na pamet da u svoju “Kuću slavnih” uvrsti i nekog novinara  koji 30,40 ili 50 godina svedoči o ovom sportu.

Jeste, Karlos Himenez bio je moj prijatelj iako se nismo mnogo vidjali jer je on živeo u Madridu a ja sam u Barseloni. Sretali smo se prilikom mojih poseta Madridu, poslednji put prošle godine u vreme Mundijala. Bili smo na ručku i sa tog nezaboravnog druženja ostala je ova slika na kojoj smo , s leva na desno, Husto Konde (specijalni izveštač sa EP 1961. u Beogradu), Martin Teljo (dugogodišnji urednik košarkaške rubrike “Asa”), Karlos Himenez i ja. Nije lepo reći koliko je ukupno godina bilo za stolom, ali zato možemo da se pohvalimo sa 30-tak knjiga, uglavnom o košarci. Karlos Himenez je sam objavio 17. Ne znam koliko sam se puta uhvatio za njegovu “Istoriju evropskih prvenstava” ili “Istoriju Kupa šampiona”. Imena, rezultati, datumi, ličnosti, sećanja iz prve ruke…Sve nam je to u nasledje ostavio Karlos Himenez. Pisao je retko jasnim, preciznim stilom. Bez viška reči, kitnjastih atributa koji lepo zvuče a ne kažu ništa. Kod Karlosa ništa nije bilo suvišno, niti je nedostajalo.

Godinama je, do penzionisanja, bio jedno od prvih pera “Asa”. Pratio je košarku i atletiku, dve svoje profesionalne ljubavi. Voleo je Jugoslaviju, pričao mi je da ni sam ne zna koliko je puta bio u bivšoj državi i svuda se lepo osećao. Jednom mi je ispričao anegdotu kako je u našoj (nekadašnjoj) zemlji postao “komunist za jedan dan”.

Godin a 1969. U to vreme, sa Frankom na vlasti, Španci su u svojim pasošima imali ovakvo upozorenje: Važi za ceo svet, osim za SSSR i zemlje istočne Evrope. Za Frankov režim u istočnu Evropu spadala je i Jugoslavija. Karlos je u SR Nemačkoj pratio meč MTV Gisen-Real Madrid u Kupu šampiona kada su mu iz redakcije javili da direktno iz Nemačke ode za Beograd i isprati šampionat Evrope u atletici koji se održavao u najvećoj hali na Sajmu. Znao je da nema vizu, ali odlučio da proba. Sa strepnjom je pružio pasoš policajcu rekavši da nema vizu. Usledio je odgovor:

-Nema problema, sredićemo.

Za 10 minuta vraćen mu je pasoš sa urednom vizom koju je platio 7 dolara. Na izlazu, dok je gledao gde da nadje taksi, prišao mu je nepoznati čovek i na španskom rekao:

-Camarac Carlos ? OK, idemo, imate rezervisanu sobu u hotelu Palas.

Karlos je posumnjao da je u pitanju neka zabuna, ali nije se bunio. Imao je vožnju, rezervisanu sobu, niko ga ništa nije pitao, niti tražio. Tek je tokom četvorodnevnog boravka u Beogradu po crvenim plakatama na ulicama shvatio da se u gradu održava 50. kongres Socijalističke internacionale. Bilo je gostiju iz celog sveta, neko je došao ispred tada ilegalne Komunističke partije Španije a čovek na aerodromu poverovao je da je Karlos Himenez taj španski kamarad (drug).

-Bio je to jedini dan u životu u kome sam bio komunist-šalio se Karlos.

Pričao mi je i o meču Zadar-Real u martu 1975 u kome je lokalni klub usporavanjem sata pokušao da nadoknadi 27 poena manjka iz prvog meča. Prvo poluvreme trajalo je tačno sat i tri minuta. Posle 20 minuta Zadar je vodio 68-63, rezultatom kojim se završavaju mnoge utakmice. Na kraju je ipak bilo 130-117 za Real . Uprkos pobedi Real je poslao protest FIBA…

Karlos Himenez je bio oličenje onoga što vrhunski novinar treba da ima: pismenost, strast prema profesiji, urednički kriterijum, poznanstvo sa funkcionerima i trenerima što ga je činilo uvek dobro obaveštenim.Svoja prijateljstva i poznanstva nikada nije zloupotrebio, što je takdoje odlika vrhunskih novinara jer vest, ma koliko eksluzivna, traje 24 sata, prijateljstva doživotno.

Zato je “komuinista” Karlos Himenez ostavio toliko prijatelja koji su ga ovog četvrka uoči Božića koji nije dočekao ispratili onako kako je zaslužio.

Adios, amigo.