Kako vam izgleda ovaj tim: Toni Parker, Raul Lopez, Arvidas Macijauskas, Huan Karlos Navaro,  Kristaps Valters, Sani Bećirović, Andoni Focis, Andrej Kirilenko, Felipe Rejes, Kaja Peker, Lazaros Papadopulos, Pau Gasol ? Ako mislite da je reč o nekom imaginarom evropskom “All Star” timu, za neku imaginarnu priliku, niste u pravu. Tačno je da ovih 12 igrača nikada nisu igrali zajedno kao tim, ali je isto tako tačno da su se istovremeno pojavili na međunarodnoj sceni. Bilo je to na juniorskom Prvenstvu Evrope u Varni 1998. Pogled na statitisku otkriva da je prvi strelac šampionata bio Sani Bećirović (Slovenija) sa prosekom 28,1 a poslednjeg iz ovog “sastava”, Paua Gasola, nema ni u 100 prvih. Njegov prosek bio je skroman – 6,4 poena i 3,9 skokova. Ispred njega su u španskoj ekipi bili Navaro sa 14,9, Felipe Rejes (14,4), Raul Lopez (13,4)…

Pau Gasol je počeo da trenira košarku u rodnom mestašcu Sant Boi, predgradđu Barselone. Sa 13 godina je prešao u susednu Kornelju, a sa 16 na kadetskom Prvenstvu Katalonije zapazili su ga skauti Barselone i doveli u taj klub. Bio je visok 2,04 ali sa odličnom tehnikom jer je u prvim godinama trenirao kao plej. Bio je mršav, težio je samo 93 kila. Sledeći porodičnu tradiciju – majka mu je lekar – upisao je medicinu i kao da nije video sebe u košarci, ali i na njegovom primeru pokazalo se da centri sporije napreduju. Ako je na početku karijere zaostajao za drugarima iz generacije, ubrzo će ih sve prestići… Sa juniorima Barselone bio je prvak Španije i MVP turnira. Prebačen je odmah  u drugi tim Barse, na prvom meču protiv Mataroa dao je 18 poena, u narednim utakmicama davao je od 15 do 20 koševa i bilo je samo pitanje dana kada će ga trener prvog tima Aito Garsija Reneses pozvati među seniore.

Dogodilo se to 17. januara 1999. u Kaseresu. Na špansku prvoligašku scenu stupio je 18-godišnji Pau Gasol. Kaseres je pobedio 92-78, najbolji strelac Barselone sa 23 poena bio je Milan Gurović, dok se Saša Đorđević zaustavio na 13 poena sa jednim od  najgorih šuterskih dana u karijeri – 3/10 za dva, 0-6 trojke. Pau Gasol je odigrao 29 sekundi tokom kojih nije ni pipnuo loptu. Do kraja prvenstva igrao je samo još protiv Kaha Kantabrije, i za 9 minuta dao svojih prvih 6 poena i uhvatio dve lopte u napadu, ali je na kraju upisao prvi trofej – Barsa je postala prvak Španije.

U julu 1999. Španija je u Portugalu postala juniorski prvak sveta. Najviše se mučila u polufinalu protiv Argentine (81-80), dok je u finalu relativno lako savladala ekipu SAD sa 94-87. Pau Gasol je bio deo tima u kome su još bili Navaro, Raul Lopez, Felipe Rejes, Karlos Kabezas, Berni Rodrigez, Herman Gabrijel, Antonio Bueno… ali nije bio među nosiocima igre. Dok je Navaro potpisao 18,6 poena, Pau Gasol je ostao na 5,2 i 3,5 skoka. Bio je sedmi igrač po minutaži i po poenima, selektor Čarli Saez de Aho više je koristio druge centre. Pau je igrao u proseku 16,5 minuta. Najviše poena – 14 – dao je Brazilu u prvoj utakmici, najmanje – jedan – Argentini u polufinalu. Amerikancima je u finalu ubacio 3.

Negde u januaru 2000. na tradicionalnoj svečanosti “Mundo deportiva, lista u kome sam tada radio, i na kojoj se proglašavaju najbolji sportisti u godini iza nas, najbolja mlada ekipa bila je, naravno, košarkaška juniorska selekcija. Koliko se sećam, bili su prisutni samo mladići iz Barse i Huventuda. Prišao sam njihovom stolu i popričao sa Navarom, Pauom Gasolom, Dramecom, ne sećam se da li je još neko bio… Rekao sam i ono tipično – da ih čeka velika budućnost ako nastave da rade kao do tada. Ispričao sam i priču u zlatnoj jugoslovenskoj generaciji koja je trijumfovala 1987. na Mundijalu u Bormiju, iz koje su iznikli Đorđević, Kukoč. Divac i Rađa. Bili su gotovo stidljivi, upadljivo skromni, simpatični.

Dalje se manje-više sve zna. Gasol je na juniorskom Prvenstvu Evrope  za mlade, igranom 2000. na Ohridu, podigao prosek poena na 11,5 uz 5,4 skoka, a kada je zablistao na Kupu kralja 2001. u Vitoriji bilo je jasno da je na španskom košarkaškom nebú rođena nova zvezda. U četvrtfinalu protiv Fuenlabrade dao je 16 poena, u polufinalu protiv Pamese 13, u finalu protiv Reala (80-77) – 25. Bio je MVP.

Već 2001. na seniorskom Prvenstvu Evrope iza njegovog imena stajalo je 17,3 poena i 9,7 skokova, bio je prvi strelac ekipe ispred Navara koji je imao prosek 15. U međuvremenu je za Barselonu  u sezonama 1999/00 i 2000/01 odigrao 26 i 30 utakmica.

Na draftu 2001. bio je treći, izabrao ga je Memfis. Nije oklevao da ode iako je iza sebe imao samo 81 utakmicu u ACB ligi sa relativno skromnim brojevima – 8 poena i 3,9 skokova.  Već 1. novembra te 2001. odigrao je prvi meč u NBA, dao 4 poena Detroitu. Na kraju sezone bio je debitant godine! Prošle noći odigrao je 1000. utakmicu u regularnoj sezoni u NBA! Jubilej nije mogao da obeleži pobedom, njegov Čikago poražen je kod kuće od Hornetsa 96-102. Sa 16 poena, 11 skokova svoje brojke popeo je na 18.269 poena (prosek 18,2) i 9.439 (9,4)  skokova. U proteklih 14 godina igrao je za Memfis (2001-2008, 476 utakmica, 8.966 poena), LA Lejkers (2008-2014, 429 utakmica, 7.610 poena) i sada Bulse (95 mečeva, 1693 poena). Ovim brojkama treba dodati još 115 mečeva u plejofu. Sa Lejkersima ima 2 šampionska prstena, 5 puta je učestvovao na Ol staru (poslednji put ove godine sa bratom Markom, skakali su na podbacivanju, što je jedinstven slučaj). Lični rekordi su mu 46 poena i 18 skokova za Bulse protiv Milvokija 11. januara 2015. Ima sve: visinu (2,15), skok, laku ruku (šutira uspešno trojke), odličnu tehniku, igru leđima okrenut košu, tajming za rampu, asistenciju… Kompletan igrač, sigurno u vrhu Evropljana koji su trijumfovali u najjačoj ligi sveta.

Od igrača iz Evrope više mečeva u regularnom delu sezone imaju samo dva Nemca – Dirk Novicki (1.284) i Detlef Šrempf (1.136), zatim naš Vlade Divac (1.134) i Francuz  Toni Parker (1.028).

Sa Španijom je tri puta bio prvak Evrope, prvak sveta, dva puta olimpijski vicešampion. Na poslednjem Evropskom prvenstvu bio je brutalno superioran, odigrao je fantastično prvenstvo sa 25,6 poena i 8,8 skokova. Pre tri godine sreli smo se u Los Anđelesu, u svlačionici Lejkersa u “Stejpls centru”. Posle rafala pitanja američkih novinara strpljivo je odvojio  vreme i za mene. Iako je odavno super-zvezda, ostao je lepo vaspitan mladi čovek, učesnik brojnih humanitarnih akcija, uvek spreman da pomogne. Iako ima 35 godina, pred njim su još uvek novi izazovi. Želi prsten i sa Čikagom i, iznad svega, zlato sa reprezentacijom Španije na Olimpijadi u Riju iduće godine što bi bio fantastičan kraj karijere u nacionalnom dresu.

Photo: NBA, ACB