Da sam navijač bilo kog NBA kluba, osim Golden Stejt Voriorsa, priznajem da bi me užasno nervirao Stef Kari. Razbesneo bi me svaki put kad bi mojima uvalio trojku sa osam metara, a još i više kad bi posle toga onako mangupski pustio da mu iz usta sklizne silikonski štitnik za zube dok bi grickao jedan kraj. Na moju veliku sreću nisam navijač bilo kog NBA kluba, već upravo tih Golden Stejt Voriorsa, pa me Kari svaki put kad pogodi ponovo oduševi. A još i više kad nervira protivnike grickajući jedan kraj silikonskog štitinika za zube…

Kad je završeno prošlo prvenstvo, u kome su Ratnici iz San Franciska postali šampioni posle četiri decenije čekanja, a taj mali mangup proglašen za MVP lige, pomislio sam: ne može bolje. Ali može! Voriorsi su ove jeseni nepobedivi, a Kari radi ono što bi mu i rođeni otac zabranio da mu je trener. Ima sreću, tata mu je TV komentator mreže koja prenosi utakmice Šarlot Hornetsa, tako da uglavnom ne prisustvuje Stefovim šou programima u dvoranama širom Amerike. Šteta, propušta da vidi kako mali Kari šutira lude trojke mnogo preciznije od oca, koji se svojevremeno proslavio u NBA ligi upravo ludim trojkama. U karijeri dugoj 17 godina Del ih je postigao 1.245, a sin Stef je nedavno, u svojoj 27. godini i u 427. NBA utakmici stigao do cifre od 1.246 trojki… i nastavio dalje. Tati je trebalo čak 1.083 meča jer mu je prosek u celoj karijeri bio “samo” 1,1 trojka po utakmici. Sin to radi mnogo brutalnije po protivnike – 2,9 puta za 48 minuta. I sad mu je meta Rej Alen, rekorder svih vremena u NBA ligi sa 2.973 ubačene trojke. Prestićiće njega Stef sigurno.

Rešeta Stef, ali rešetaju i ostali Ratnici. Preksinoć su u Torontu vezali 21. uzastopnu pobedu od početka sezone, što je nezabeleženo u istoriji američkog profesionalnog sporta. Voriorsi su oborili dosadašnji rekord Sent Luis Marunsa (20). Pitate se sigurno: kojih Marunsa? Pitao sam se i ja, dok nisam pročitao da je reč o bejzbol ekipi koja se takmičila u Union Association ligi, prethodnici MLB. Taj tim je zabeležio svoj rekord – 1884. godine! Prilikom obaranja rekorda Stef Kari je u pobedi svog tima 112-109 nad Reptorsima učestvovao sa 44 poena. Trojke je šutirao standardno: 9 od 15. Imao je i sedam asistencija, ako to uopšte još nekog inetersuje.

“On postigne 40 koševa gotovo neprimetno. Ima neverovatne veštine, a s njegovim se šutom niko ne može meriti. To je poseban talenat koji možda nikad više nećemo videti”, nahvalio je Klej Tompson svog kapitena, a pridružio mu se i privremeni trener Luk Volton koji je povukao paralelu s Kobijem Brajantom, njegovim nekadašnjim suigračem iz LA Lejkersa. “Sećam se da je Kobi u ne znam koliko utakmica zaredom umeo zabiti 40 i više koševa. To što je on radio bilo je nezamislivo i sjajno za gledati, baš kao što je i ovo što Stef sada čini. Neverovatno je kako svako veče u jednom trenutku jednostavno preuzme kontrolu nad utakmicom”, divio se Volton.

A pre osam godina u Novom Sadu uopšte nije izgledalo da će se mali Kari pretvoriti u takvog monstruma. Tamo, na U19 Prvenstvu sveta, reprezentacija SAD stigla je do finala, gde ju je čekala nepobediva Srbija. Prvi put se takmičila pod tim imenom. Trener Muta Nikolić sjajno je vodio ekipu u kojoj su bili: Mladen Jeremić, Petar Despotović, Dušan Katnić, Stefan Marković, Marko Kešelj, Aleksandar Radulović, Stefan Stojačić, Marko Čakarević, Milan Mačvan, Miroslav Raduljica, Boban Marjanović i Slaven Čupković. Čuvena generacija ’88. Postali su šampioni sveta pobedivši SAD sa 74:69. U američkom timu nastupali su, pored Stefa Karija koji je protiv Srbije zabeležio skromnih šest poena, još i Dejvid Lajti, Dion Tompson, Majkl Bisli i Deandre Džordan. Posle Prvenstva najviše se govorilo o budućim velikim zvezdama – Jeremiću i Mačvanu.

Kad sa ove distance sagledam neke događaje, postaje mi jasno da je Stef Kari jednostavno morao doći ovde, u naše krajeve, pa je sudbina namestila to Prvenstvo da bude u Novom Sadu. Jer petnaest godina pre toga, kad su mu bile samo tri godine, njegov otac je na ol-star vikendu učestvovao u šutiranju trojki. Došao je u dvoranu sa malim Stefom, i nije znao šta da radi sa njim, kome da ga poveri na čuvanje. U tom trenutku se odnekud pojavila Biserka Petrović, majka pokojnog Dražena, koja je bila tu, u dvorani, i ponudila se da pričuva dete. Mali je bio miran u Bisinom krilu, a sad čitalac može iz toga izvoditi različite konstrukcije kako su se tu ukrstile neke energije, kako ništa nije slučajno… Ja se time ne bavim. Stef je mnogo godina kasnije nazvao Biserku, i poklonio joj dres u kome je igrao finale NBA lige. Taj dres danas je deo postavke Memorijalnog centra Dražen Petrović u Zagrebu.

A gde je bila Stefova mama dok je on sedeo u krilu Biserke Petrović? To se niko nije zapitao (osim, izgleda, mene), ali činjenica je da je Sonja Kari i danas, sa 48 godina, prava lepotica. Ova rasna kreolka sa Haitija bila je vrsna odbojkašica, igrala je za Univerzitet Virdžinija Tek. Sonja i Stef imaju svoj privatni dogovor u vezi sa izgubljenim loptama. Za svaki “turnover” sin mami plaća penale. Tako je lepa Haićanka u prošloj sezoni inkasirala lepih šest hiljada dolara.

I kad smo već kod tih porodičnih stvari, vredi reći da je Stef Kari oženjen. Venčao se 2011. sa Aješom Aleksander, koju je upoznao u – crkvi. On je tada imao 15, ona 14 godina. U julu 2012. rodila im se devojčica Rajli, ona mala vragolanka koja je bila u centru pažnje na pres konferencijama posle utakmica Voriorsa u ovogodišnjem plejofu. Pela se tati na glavu dok su se desetine kamermana naslađivale neočekivaom poslasticom za gledaoce.

Ovo je verovatno prilika da se nešto kaže i o karijeri fenomenalnog Stefona Karija, svakako najboljeg košarkaša današnjice (izvini, Lebron).

Počeo je u Hrišćanskoj srednjoj školi u Šarlotu, gde je njegov otac igrao za NBA ligaša. Sa šutom od 48 procenata uspešnosti upisuje se na minorni Univerzitet Dejvidson, gde je debitovao protiv moćnog Mičigen Stejta sa 32 poena, devet skokova i četiri asistencije. Predvodio je senzacionalni Dejvidson do završnog NCAA turnira, gde ih je porazio Merilend. Po povratku iz Novog Sada, kao sofomor, Kari ponovo stiže sa Dejvidsonom do četvrtfinala. Izbacili su Gonzagu, Džordžtaun i Viskonsin. Poraženi su od Kanzasa.

Na NBA draftu 2009. biraju ga Voriorsi kao sedmog pika. Potpisao je četvorogodišnji ugovor vredan 12,7 miliona dolara. Na debiju protiv Hjustona proveo je u igri 36 minuta: 14 poena, 7 asistencija, 4 ukradene lopte. Već 10. februara 2010. imao je prvi tripl-dabl, ali je sledeće sezone doživeo tešku povredu ligamenata zgloba, što je privremeno zaustavilo njegov meteorski uspon. I tako povređen potpisao je novi četvorogodišnji ugovor sa Voriorsima, samo sada vredan 40 miliona dolara. Iz povrede se vratio u sezoni 2012-13 ubacujući i po 54 poena na pojedinim utakmicama, i šutirajući trojke 11 od 13 na jednom meču. Oborio je rekord Reja Alena u broju ubačenih trojki u jednoj sezoni (bez plejofa), postao najmlađi igrač u NBA koji je postigao 1.000 trojki… Ipak, bio je nekako u senci velikog majstora Lebrona Džejmsa, mada je iz dana u dan postajalo očigledno da je pitanje trenutka kad će ga smeniti na tronu. To se dogodilo prošlog februara, prilikom glasanja za ol-star utakmicu. Kari je dobio više glasova od Lebrona, i time je smena na vrhu i ozvaničena. Sledilo je MVP priznanje, šampionski prsten…

Poznat je i po tome što na njegovim patikama pišu razni citati. To ovako objašnjava: “Kad sam prvi put došao na Dejvidson, uzeo sam svoj par patika i na njima napisao: Mogu da uradim sve što zamislim jer mi Hrist daje snagu. Tako je to počelo.”

Kraj se ne nazire. Jedino je, što se mene tiče, mogao da preskoči finalnu utakmicu prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva u Španiji. Tu je reprezentaciji Srbije ubacio deset poena, malo više nego sedam godina ranije u Novom Sadu, ali za njega vrlo skromnih. Izgleda da ga baš neće protiv nas…

Photo: NBA