Na licima igrača i navijača Partizana stajaće, bar do naredne utakmice, onaj glupi izraz koji se pojavljuje uvek kada se izgubi dobijeno. Ili ono što je izgledalo dobijeno. Jedna od draži košarke je u igri do poslednje sekunde. Ako je rezultat tesan, sve je moguće, dobija se izgubljeno i gubi dobijeno. Ovog puta Partizanu je pripala uloga tragičara, ali dok navijači pate neka se prisete kako je bilo navijačima Cibone kada je Kecman „iz svlačionice“ pogodio sa sirenom trojku za titulu u Zagrebu. Ili kako su se osećali simpatizeri Huventuda posle Saletove trojke u Istambulu 1992. Što bi se reklo, kolo sreće se okreće.

Inspirisan trojkom Mulalića kojom je Krka slavila u „Pioniru“ pokušao sam da se na brzinu setim nekih utakmica odlučenih u poslednjim trenucima, i evo Top 10 liste uz ogradu da sam sigurno zaboravio neki važan meč. Redosled nije po značaju, od 10 primera u 7 slučajeva poslednji šut direktno je doneo titulu, u dva se radilo o pobedama u polufinalu a samo jedan nije imao veći rezultatski značaj ali je bio važan u nekom drugom kontekstu.

1. SSSR-SAD 51-50. Finale u Minhenu 1972. Amerikanci već slave, na semaforu je 50-49. za njih ali Vilijam Džons, generalni sekretar FIBA, podiže tri prsta i traži da se poslednje tri sekunde ponove. Dug pas za Aleksandra Bjelova, finta i koš za olimpijsku titulu. Amerikanci nisu došli na postolje i nikada nisu preuzeli svoje medalje koje su još uvek u Muzeju MOK u Lozani.
2. Nemačka-Rusija 71-70. Finale Evropskog prvenstva u Minenu 1993. Rusija je na par sekundi od titule prvaka Evrope, ali ekipa koju vodi Svetislav Pešić ima poslednji napad. Nedavno preminuli Kristijan Velp diže se sa posta i pogađa za 71-70, za titulu.
3. Partizan-Huventud, 71-70. Finale Evrolige u Istanbulu 1992. Tomas Đofresa daje koš za vođstvo tima iz Badalone 70-68, na semaforu 8 sekundi do kraja. Huan Morales džentlmenski daje loptu u ruke Slaviši Koprivici, ovaj je odmah dodaje Saši Đorđeviću koji prelazi ceo teren, diže se pored pasivne odbrane Tomasa Đofrese i pogađa trojku za titulu. Sve ostalo je istorija.
4. Olimpiajkos-CSKA, 62-61. Ne sećam se više da li je CSKA u finalu Evrolige u Istanbulu 2011. vodio sa 19 ili „samo“ 17 razlike, ali uspeo je da izgubi dobijeno. Olimpijakos je iz minuta u minut smanjivao razliku, unervozio protivnika dokrajčivši ga sa sirenom – Jorgos Printezis pogodio je za drugu titulu crvenih is Pireja, opet sa Dušanom Ivkovićem na klupi, kao i za prvu 1997.
5. Partizan-Cibona, 74-75. Dramatično finale Jadranske lige 2010.u Zagrebu. Cibona trojkom Bojana Bogdanovića dolazi u vođstvo 74-72 na 0,6 sekundi do kraja. Dok traje slavlje igrača i navijača, Dušan Kecman šutira sa polovine svoje polovine i donosi titulu Partizanu.
6. Čikago-Juta, 87-86. Šesta utakmica finala plejofa 1998. Čikago vodi 3-2 ali u izgledu je sedma utakmica jer Juta vodi pola koša i ima loptu. Stokton pokušava da pronađe Karla Melouna ali Majlkl Džordan preseca dodavanje, ide u kontru diže se na šut i pogađa. Kraj, 4-2 za Bulse.
7. Armani Džins-Klimamio Bolonja, 65-67. Četvrta utakmica finala italijanske lige. Domači tim vodi 65-64 i ima napad, do kraja 20-tak sekundi. Saša ĐorĐević majstorski troši vreme, pronalazi Dantea Kalabriju koji na par sekundi pre kraja maši… Klimamio kreće u napad, Ruben Daglas pogađa trojku! U „Forumu“ muk, sudije gledaju video i odlučuju da je šut upućen na vreme. Titula je otišla u Bolonju.
8. Partizan-Cedevita, 79-81. Polufinale plejofa Jadranske lige 2014.u beogradskoj Areni. Ista scena kao ove subote u „Pioniru“. Partizan vodi 79-78, Cedevita ima poslednji napad, ali je malo vremena.Nolan Smit šutira sa centra i – pogađa. Kraj, 79-81, Cedevita je u finalu u kome je ipak pobedila Cibona i postala prvi tim koji je sa 4.pozicije u regularnoj fazi osvojio titulu.
9. Turska-Srbija, 83-82. Polufinale Svetskog prvenstva 2010. u Istanbulu. Srbiju od finala deli 6 desetinki sekunde, ali tada Kerim Tunčeri daje koš karijere i uvodi Tursku u finale. Ko se sada još seća da je prethodno nagazio liniju i da je Srbija teško oštećena…
10. Jugoslavija-Hrvatska, 64-62. Meč u grupi, igran u Badaloni, na Evropskom prvenstvu 1997. Na nekih 5 sekundi pore kraja Slaven Rimac pogađa tri penala i dovodi Hrvatsku u vođstvo 62-61. Saša Đorđević prelazi ceo teren i sa sirenom, preku ruke tog istog Rimca, pogađa trojku za pobedu. Bio je to prvi susret Srbije i Hrvatske posle raspada Jugoslavije, tenzija je još uvek bila velika iako rezultat nije imao veliki značaj jer se radilo o meču u grupi. Jugoslavije je u nastavku šampionata odbranila zlato osvojeno u Atini 1995.

Lista je otvorena za dopisivanje, prilozi su dobrodošli.