Izvanredan uspeh naših košarkaša u Riju. Čestitke Saletu Đorđeviću i njegovom stručnom štabu: Muti Nikoliću, Joci Antoniću i Milanu Miniću. Čestitke kapitenu Milošu Teodosiću i svim košarkašima. Hvala im u ime svih srpskih košarkaških trenera i košarkaša. Podigli su im cenu na tržištu. Pre pet, šest godina mi je Igor Kokoškov, naš poznati trener koji je radio i u NBA, rekao: ‚‚Majstore, hvala tvojoj generaciji za sve što je napravila da bi meni i nama mlađima bilo lakše da napredujemo. Kada sam kao mlad trener hteo da odem na Djuk koledž, kod Majka  Kšiševskog (sadašnji trener američke reprezentacije), javio sam mu se telefonom. Upitao me je – odakle sam. Odgovorio sam – iz Jugoslavije. Rekao mi je – Možeš da dođeš.’’

Bilo mi je drago da čujem ovo.Samo sam jedan beskonačno mali deo nekoliko generacija košarkaša, trenera i sportskih radnika koji su radili da bi se danas govorilo: “Srbija je zemlja košarke!” Zbog toga ponavljam u ime svih naših trenera i košarkaša: Hvala Saletu, Teu i svima koji su napravili ovaj neverovatan uspeh u Riju!

Sale se priključio Krešimiru Ćosiću i Petru Skansiju, koji su osvajali medalje na prvenstvima sveta i olimpijadama kao igrači i kao treneri. Verovatno postoji još neko kome je to uspelo, ali sam se setio samo ove dvojice.

Čestitke i Marini Maljković i sjajnim košarkašicama na uspehu.

Sada malo o košarkaškom turniru u Riju. Šta se moglo primetiti? U timu Argentine Manu Đinobili, Luis Skola i Andres Noćioni imaju ukupno 111 godina. U ekipi Francuske Parker, Dijao, Pjetrus i Želabal imaju zajedno 136 godina – u proseku po 34. Da ne nabrajam i ne zamaram sa godinama Španaca  Gasola, Navara, Rejesa, Kalderona, ili sa godinama košarkaša Brazila. Ukratko, nema više mladih superstarova. Nema više košarkaških umetnika. Sve su se utakmice svodile na igru na granici faula, što bi rekli na tuču.

Sve ovo je posledica košarkaške kolonizacije koju sprovode Amerikanci. I svi kao uzor uzimaju NBA timove, koji su sačinjeni od crnih atleta koji se samo biju i onda se povremeno pojavi umetnik kao Kevin Durant, Stiv Neš, Stefen Kari – sada, ili ranije Medžik Džonson, Leri Bird , Majkl Džordan .U celom svetu možemo videti ogroman broj američkih košarkaša. Samo uzimaju pare i troše u igri vreme koje je neophodno lokalnim mladim košarkašima da bi postali asovi. Pokušaću pomoću fudbala da objasnim situaciju. Videli smo da je na poslednjem Evropskom fudbalskom šampionatu Island pobedio Englesku 2-1 i izbacio je iz takmičenja. Trener Islanda je Heimir Halgrímson, koji je stomatolog i leči zube svojim sugrađanima. U slobodno vreme se bavi trenerskim poslom. Fudbaleri Islanda rade do 16,30 a onda odlaze iz zadovoljstva na trening. Evropski prvak u fudbalu je Portugalija. I posle svega toga ovih dana možemo videti u novinama da fudbalski klubovi u Engleskoj, Nemačkoj i Francuskoj daju milijarde evra za kupovinu stranih fudbalera. Ti koji im daju tolike pare trebalo bi da su u ludnici, ili u zatvoru.

A sada da se vratimo našoj košarci. Pokušaću da navedem samo neke od košarkaša, koji nisu Amerikanci, a igrali su za naše  klubove dok su naši mladi talenti sedeli na klupi:

Lovernj, Vesterman, Luvavu – Francuska, Jaka Blažić, Edo Murić –Slovenija , Semih Erden – Turska, Nikola Ivanović, Danilo Nikolić, Nikola Peković – Crna Gora, Jan Veseli – Češka,  Predrag Samardžiski, Pero Antić – Makedonija, Adin Vrabac – Bosna i Hercegovina, Ivica Zubac – Hrvatska… Da ne nabrajam više. Svi se ponosimo medaljama srpske košarkaške reprezentacije, a šta radimo da bi imali dobre mlade  košarkaše? Državna preduzeća Srbije su sponzori klubova, koji sa svoje strane rade protiv reprezentacije Srbije. Razvijamo mlade košarkaše Hrvatske, Slovenije, Francuske, Turske…

Da li želimo da sledimo propast ruske košarkaške reprezentacije? CSKA je sa legijom stranaca evropski prvak, a gde je ruska reprezentacija?

Za razvoj mladih košarkaša potrebno je samo preusmeriti novac koji se daje stranim košarkašima, i samo malo više pameti i stručnosti u radu sa mladima.

Zabrinjavajuće je da je izuzetan košarkaški trener i bivši reprezentativac Jugoslavije Žarko Vučurović totalno skrajnut. Žarkovi treneri su bili Piva i Duda Ivković, Krešimir Ćosic, Božidar Maljković, Bogdan Tanjević, Bratislav Đorđević… Samo možete da pretpostavite kojim znanjem Vučurović raspolaže. Žarko je u svojoj trenerskoj karijeri iznedrio Luku Mitrovića, Danila Anđušića, Nikolu Milutinova, Nemanju Dangubića, Jovana Novaka, Dejana Davidovca… I svi oni nisu dostigli svoj maksimum zato što su odlazili kao mladi košarkaši u velike klubove i sedeli na klupi. Veliki igrač se postaje u malom klubu, pa onda kao već košarkaško ime se prelazi u veliki klub. Miloš Teodosić se razigravao u FMP-u i Borcu iz Čačka, i onda tek prešao u Olimpijakos, a zatim u CSKA. I ne zaboravimo da Teo ima 29 godina. Sa Bjelicom i Marjanovićem verovatno bi Srbija naredne godine  trebala da bude evropski prvak.

Treba pomoći selektoru Đorđeviću. Pustiti mlade košarkaše da ove godine igraju, ne da sede na klupi. Tako će Sale dobiti razigrane samouverene mlade košarkaše, koji su nosioci igre u svojim klubovima, kao što su bili Divac, Paspalj, Tomašević, Danilović, Ilić , Đorđević…

Photo: Twitter