Postoji taj lep običaj u NBA ligi da se dresovi zaslužnih igrača “penzionišu”, da ostanu da vise ispod plafona dvorane i da više niko u tom klubu ne nosi taj broj. Svaki od tih dresova, kao i baš svaki sportski dres, ima svoju priču. Ovo je specifična: priča o najslavnijim igračima NBA lige koji su nosili dresove sa brojevima od 0 do 50. Niko je dosad nije ispričao.

11 – Ajzeja Tomas

Studije nije završio jer ga Detroit izabrao na draftu kao drugi pik prve runde, i sa samo 20 godina našao se u najjačoj ligi sveta. Prvi ugovor bio je na 2 miliona dolara za 4 godine i ceo radni vek u NBA proveo je u Detroitu,  punih 13 godina, dostigavši sa timom nebeske visine 1989. i 1990. kada su Pistonsi, poznati pod nadimkom “Bed bojs” (“Loši momci”), dva puta zaredom bili prvaci. On, međutim, nikako nije spadao u kategoriju “loših momaka” jer je svojim nasmejanim licem, oličenjem poštenja, zračio plementošću i fer-plejem. Bio je kontra-teža Bilu Lejmbiru i ostalima kojima je slađe od svega bilo da se potuku sa protivnikom i da posle dobre makljaže nastave meč kao da se ništa nije desilo. Detroit se nikada ne bi podigao do šampionskih visina da nije imao Ajzeju, ideologa i vođu,  košarkaškog genija koga  je neki novinar nazvao “džepni Medžik”. Po visini (1,85) je zaista bio minijaturan u odnosu na svog velikog prijatelja Medžika Džonsona (2,05), ali je po talentu, lucidnosti, tehnici, volji bio njemu uz rame. Ono što su započeli Bob Kuzi i Oskar Robertson kao preteče modernih plejmejkera, a Medžik doveo do “univerzalnog savršenstva” igrajući na toj poziciji sa svojim “neprirodnim” rastom,  Ajzeja je oplemenio  svojim neponovljivim duhom. Asistencije su mu bile sjajne a ulasci pod koš nezadrživi. Prosto je neverovatno kakve je sve uglove nalazio da pošalje loptu preko “šume” protivničkih ruku i da ona prođe kroz obruč. Retkom košarkaškom inteligencijom nadmašivao je fizički jače rivale. Jednom je, u plejofu protiv Njujorka Niksa, dao 16 poena u ciglo 94 sekunde!

Lična karta:

Ime:Isiah Lord Thomas III

Rodjen: 30.4.1961. u Čikagu

Visina:1,85

Univerzitet: Indijana (dve godine)

Draft: 1981 (drugi pik prve runde, Detroit Pistons)

NBA: Detroit Pistons (1981-1994)

Broj poena u regularnoj sezoni: 18.822 (19,2)

Broj poena u plej-ofu:2.261 (20,4)

Asistencije:9.061+987=10.048 (9,2)

Broj utakmica:1.090 (979+111)

Ol-star: 12 puta (82-93, 185 poena)

Priznanja:šampion NBA 1989. i 1990., šampion NCAA 1981, u najboljoj petorci NBA  1984,1985. i 1986., u debitantskoj petorci 1982, najbolji igrač plejofa 1990, strelac rekordnih 25 poena u jednoj četrtini protiv Lejkersa 18. juna 1988, najbolji igrač Ol star 1984. i 1986.

“Kuća slavnih”: od 2000.

12 – Džon Stokton

U istoriji NBA verovatno je bilo atraktivnijih i ukupno gledano boljih plej-mejkera od Dzona Stoktona, ali  on je sebi obezbedio mesto za sva vremena u svim  knjigama i statitističkim “gajdovima ” kao najbolji dodavač u NBA svih vremena. Podatak da je devet godina zaredom bio najbolji asistent dovoljno govori sam za sebe. Podsećanje da je njegova dominacija u ovom važnom i atraktivnom elementu košarke počela krajem 80-tih u vreme “živog i zdravog ” Medžika Džonsona još više potvrđuje kvalitete ovog dodavača-virtuoza koji je takođe najbolji  “svih vremena ” u još jednom elementu – ukradenim loptama!

Od 1988, kada je prvi put bio lider Lige u asistencijama sa 1.128 dodavanja,

samo je dva puta bio ispod 1.000 dodavanja u sezoni . Asistiranje je doveo do savršenstva, ponekad se čini da je  “promenio ” smisao igre, da je važnije dobro dodati nego pogoditi koš. U suštini, da bi se ostvarilo ovo drugo potrebno je ostvariti ono prvo, a tu je Stokton nenadmašan. Po visini i fizičkoj konstituciji najbliži je bio Bobu Kuziju, što za njega kaže i živa legenda NBA Red Ojerbah. Oskar Robertson, Džeri Vest, kasnije Ajzeja Tomas i pogotovo Irvin  “Medžik ” Džonson bili su drugačiji, fizički jači, bolji strelci, bolji skakači, asistencije su im bile prateći element, dok je kod Stoktona dodavanje primarno.

Lična karta:

Ime: John Houston Stocton

Rođen: 26.3.1962. u Spokejnu, Vašington

Visina: 1,85 m.

Univerzitet: Gonzaga

Draft:  1984 (Juta Džez, 16.  pik prve runde)

NBA: Juta Džez (od 1984- do 2003.)

Broj poena u regularnoj sezoni: 19.711 (13,1)

Broj asistencija: 15.806 (10,5)

Broj ukradenih lopti: 3265 (2,2)

Ol-Star: 10 puta

Priznanja: MVP  “Ol-Star ” 1993 (zajedno sa Karlom Melonom), član prve petorke 94. i 95, druge 88, 89, 90, 92, 93, 96, devet puta (1988-96)uzastopni lider Lige u asistencijama (rekord), apsolutni rekorder sa 11.310, najveći prosek asistencija (11,5), rekorder sezone po broju asistencija (1.164. tokom 90/91), najveći prosek asistencija (10,5) 1990, olimpijski šampion 1992. u Barseloni i 1996. u Atlanti.

“Kuća slavnih”: od 2009.

13 – Vilt Čemberlen

Pedesetih godina bio je preteča ne Majkla Džordana i Medžika  Džonsona, nego spejs šatla. To što je on bio u stanju da  učini, niko ni do danas nije uspeo da ponovi. Igrao je neku košarku “3.000. godine“ koja se još uvek analizira, i za koju još nema objašnjenja.

Jedne martovske večeri u Heršiju (Pensilvanija) Vilt je u dresu Filadelfija Voriorsa (danas Golden Stejt) utrpao Njujorku okruglo 100 koševa, i to je rekord koji će teško, ili nikako, iko ikada u NBA dostići, a kamo li nadmašiti. Sa “Viltovom stotkom“ počinje najslavnija stranica NBA lige, a vrlo je verovatno da tu odmah i završava.

Svoj “božanski“ pedigre dokazao je sa sedam uzastopnih titula najboljeg strelca lige, i čak 11 trofeja za prvog skakača. Uz to, i dva šampionska prstena (sa Filadelfijom i Lejkersima), a da bi otklonio svaku sumnju u svoje moći, 1968. je sa 702 dodavanja bio i prvi asistent prvenstva.

Vilt  Čemberlen je svoju četrnaestogodišnju karijeru okončao 1973. Ostavio je u košarci takav trag, da ga je, na primer, deset godina posle zvaničnog penzionisanja  Čikago mamio sa gomilom dolara da ponovo zaigra u NBA – u 47. godini! Vilt je odbio, njegov život posle odlaska sa parketa je skoro podjednako buran i zanimljiv kao i onaj pod svetlošću NBA reflektora.

Umro je oktobra 1999.

Lična karta:

Ime: Wilton Norman Chamberlain

Rođen: 21.8.1936. u Filadelfiji

Visina: 216

Univerzitet: Kanzas

Draft: 1959. Filadelfija Voriorsi su ga odabrali kao teritorijalni izbor

NBA: Filadelfija Voriors (1959-1962), San Francisko Voriors (1962-1964), Filadelfija (1965-1968), LA Lejkers (1968-1973)

Broj poena u regularnoj sezoni: 31.419 (30,1)

Broj poena u plejofu: 3.607 (22,5)

Skokovi: 23.924 (22,9) + 3.913 (24,5)

Asistencije: 4.643 (4,4) + 673 (4,2)

Broj utakmica: 1.045 + 160

Ol star: 13 nastupa

Priznanja:član šampionskog tima dva puta (1967, 1972),četiri puta MVP lige (1960, 1966, 1967, 1968), debitant godine (1960), sedam puta u A-petorci šampionata i tri puta u B-petorci, dva puta u idealnoj defanzivnoj petorci, MVP finala plejofa (1972), MVP ol star meča (1960), sedam puta najbolji strelac NBA lige, 11 puta najbolji skakač lige, nosilac ogromnog broja rekorda u različitim kategorijama, povodom 35-godišnjice NBA lige 1980. izabran u idealan tim svih vremena

Trener: San Dijego (1973-1974)

“Kuća slavnih”: od 1978.

14 – Bob Kuzi

U deceniji između 1950. i 1960. Bob Kuzi je bio prvi “mađioničar ” NBA. Zvali su ga  “Hudini iz Hartvuda “, poredeći ga sa čuvenim mađioničarem tog doba koji je zbunjivao svet dotad neviđenim veštinama. Kuzi je bio pionir novog stila NBA, košarkaš koji je plenio inteligencijom, tehnikom, duhovitošću. Bio je istovremeno i strelac i asistent, i šuter i graditelj, i igrač i trener. Njegov dolazak u Boston Seltikse podudario se sa dolaskom čuvenog stručnjaka Arnolda  “Reda ” Ojerbaha koji će u njemu imati svoju  “produženu ruku ” na terenu.

U svojoj trećoj NBA sezoni definitivno je bio najbolji igrač Bostona, a protiv ekipe Sirakjuz postigao je čak 50 poena. Jedna od ključnih promena pravila igre, uvođenje ograničenja napada na 24 sekunde umesto dotadašnjeg neograničenog držanja lopte, bila je jedna od prekretnica u njegovoj karijeri jer su do izražaja još više došli njegova tehnika, brzina i inteligencija. Kuzijev trener Red Ojerbah ocenio je novo pravilo, koje je startovalo  30.oktobra 1954. na utakmici Ročester-Boston (98-95), kao  “najbolje što se u NBA izmislilo u poslednjih 50 godina “. Međutim, ni sa genijalnim Kuzijem, ni sa promenom pravila, ni sa lukavim trenerom kakav je bio Ojerbah, Boston nije mogao biti šampion jer nije imao takozvanog  “teškog ” centra. Konačno 1956, posle Olimpijskih igara u Melburnu, stigao je Bil Rasel, sa kojim će Kuzi odmah napraviti fantastičan tandem koji će u narednim godinama dovesti Boston Seltiks do šest titula prvaka. U sezoni 56/57. Kuzi je bio MVP lige kao sedmi strelac (20,6 poena) i prvi asistent (7,5).

Uporedo sa  “revolucijom ” na terenu, Bob Kuzi je svojim nemirnim duhom, zbog koga je često bio u sukobu sa šefovima NBA, nastojao da se poprave opšti uslovi u NBA. Zalagao se da sudije budu bolje plaćene da bi bolje sudile, da ekipe odsedaju u najboljim hotelima, da putuju najudobnije moguće. Bio je prvi “sindikalac” i najviše zahvalljujući njemu 1957. formirano je Udruženje igrača koje je počelo da se brine o socijalnom osiguranju, penzijama i drugim pogodnostima za igrače.

Lična karta:

Ime: Robert (Bob) Joseph Cousy

Rođen: 9.2.1928. u Njujorku

Visina:1,85

Univerzitet: Holi Kros

Draft: prva runda 1950. (Tri Siti Blek Houks)

NBA: Boston Seltiks 1950-1963, Sinsinati (1969)

Broj poena u regularnoj sezoni: 16.960.

Broj poena u plej-ofu: 2.018

Asistencije: 6.955+937=7.892 (7,6)

Broj utakmica: 1.033 (924+109)

Ol-Star:13 puta uzastopno (1951-63)

Priznanja: šampion NBA 6 puta (1957,59,60,61,62,63), , MVP na Ol Staru 1957. i 1959, 11 puta u prvoj petorci (52-61) i dva puta u drugoj (62-63). Rekorder plejofa sa 30 slobodnih bacanja od 32 pokušaja (21. marta protiv Sirakjuza), biran u idealne timove  povodom 25 i 35 godina NBA.

Trener: Boston koledž 63-69, Sinsinati (NBA) 69-72, Kanzas Siti (NBA) 72-74.

“Kuća slavnih”: od 1970.

15 – Hal Grir

Mnogi su za Hala Grira prvi put čuli u februaru 1997. tokom prenosa Ol star meča iz Klivlenda. Kada je sjani Glen Rajs postigao svoj 20. poen u trećoj četvrtini, na ekranima se pojavila obaveštenje da je najbolji strelac Šarlot Hornetsa upravo oborio  rekord Hala Grira iz 1968. – 19 poena u jednoj četvrtini meča “svih zvezda”. Za one starije poznavaoce NBA košarke bio je to povod da se prisete jednog sjajnog, univerzalnog  igrača.

Ništa nije upućivalo na zaključak da se u  crnoputom beku krije buduća NBA zvezda. Njegove prave mogućnosti videle su se prvi put u sezoni 1960/61.  kada se sa 19,6 poena približio Dolfu Šejsu (23,6) i kada se prvi put našao među prvih 15 igrača lige po proseku poena, dok je po procentu šuta bio deveti (45,1%). Ostao je u Sirakjuzu još dve sezone sa prosekom poena od 22,8 i 19,5, redovno se pojavljivao na  Ol star mečevima, ali je za individualna priznanja imao peh da bude   u generaciji sa Oskarom Robertsonom, Džerijem Vestom, Eldinom Bejlorom, Viltom Čemberlenom, Bobom Petitom, a još uvek su igrali Bob Kuzi i Bil Rasel, Dolf Šejs i Bil Šerman, kao i novajlije Volt Belami i Riči Gerin. Ta strašna konkurencija razlog je što Hal Grir nikada nije bio u idealnoj petorci šampionata,           niti na vrhu neke od brojnih lista. Koliko je bio solidan, standardan igrač svedoči podatak da se između 1963. i 1969. šest puta uzastopno našao u drugoj petorci NBA. Odlikovala ga je brzina, atletska spremnost i šut – jednom rukom. Bio je pionir novog načina upućivanja lopte ka košu. Posle skoka znao je da se jednom rukom zaštiti od protivnika a da drugom, onako “sa dlana “, nepogrešivo šutira.

Kada se povukao, Filadelfija je u znak poštovanja prema svemu što je dao klubu povukla njegov dres sa brojem 15. Najbolji strelac u istoriji kluba  (21.586) iako su u njemu igrali jedan Čemberlen,  Dr Džej, Bil Kaningam, Mozis Melon ili Čarls Barkli, svakako je zaslužio to priznanje.

Lična karta:

Ime: Harold Everett Greer

Rođen: 26.6.1936. u Hantingtonu, Zapadna Virdžinija

Visina:1,88

Draft: 1958. (Sirakjuz, 14. pik)

NBA: Sirakjuz (58-63), Filadelfija (63-73)

Broj poena u regularnoj sezoni: 21.586

Broj poena u plej-ofu: 1.876

Broj asistencija: 4.540+393= 4.933 (4,1)

Broj skokova: 5.665+505=(5,1)

Broj utakmica: 1.122+92=1.214

Ol star: 10 puta (61-70)

Priznanja: MVP  Ol star meča 1968, sedam puta u drugoj petorci šampionata (63-69), šampion NBA 1967. sa Filadelfijom.

Trener: Fildalefija (80/81).

“Kuća slavnih”: od 1981.

Photo: NBA