Posle lepog prijema anegdota o Lazaru Lečiću, čak i dodatka koji je na portal stavio naš stari saradnik Pure Radomirović, a u želji da ovaj sajt ponudi i malo zabave, naravno u vezi sa košarkom, evo još nekoliko dogodovština  iz kolekcije koju sam sakupljao godinama.

Gomeljski

Nekadašnji trener CSKA i reprezentacije SSSR, legendarni pukovnik Aleksandar Gomeljski, pred kraj briljatne karijere radio je u inostranstvu, konkretno u Španiji (Tenerife) i Francuskoj (Limož). U sezoni 1988/89. trenirao je Tenerife. Na opšte iznenađenje zakazao je trening za 31. decembar, a od delegata ekipe Alehandra Martineza zatražio da kako zna i ume nađe kameru i snimi trening koji će biti realizovan – na plaži! Nikakva uveravanja da su i termin i mesto prilično neuobičajeni nisu pomogla, pukovnik je insistirao, i tačka. Posle trčkaranja po pesku i čak brčkanja u vodi, Gomeljski je završio “trening” a snimatelju Martinezu naredio da sa kasetom ode pravo u SEUR (španska brza pošta, kao DHL) i da pošalje kasetu u Moskvu:

-Tamo je 5 metara snega i minus beskonačno… Neka vide kako je meni meni u tuđini -objasnio je neplanirani  novogodišnji “trening”.

Ostala je jedna fotka kao dokaz „patnji“ legenadrnog pukovnika.

Pižama

Mnoge anegdote vezane su za Krešimira Ćosića, naročito iz njegove “pre-mormonske” ere kad je bio pravi nestaško. Selektor Ranko Žeravica pozvao ga je 1966. u reprezentaciju sa nepunih 18 godina. Na jednom turniru u Urugvaju, pred Svetsko prvenstvo 1967, pošto je i u hotelu i u dvorani bilo jako hladno, “cimeri” Rato Tvrdić i Krešo Ćosić smislili su da preko dresa navuku i pižame kako bi im bilo toplije, i da ujedno budu spremni kad dođe vreme za polazak. Krešo je, međutim, na popodnevni odmor ipak otišao bez dresa, samo u pižami. Uspavali su se, probudilo ih je lupanje na vratima, Rato je odmah bio spreman jer je ispod trenerke imao dres ali Krešo nije. Rato ga požurivao:

-Ma daj navuci  brzo trenerku, ionako nećeš igrati…

Pospani Krešo ga je poslušao i sve je bilo u redu do pred sam kraj meča. Krešo je mirno sedeo na klupi u trenerci ispod koje je bila pižama, ali je Žeravica odlučio da ga u poslednjim minutima ubaci u igru jer je razlika bila velika. Poslao ga je na zagrevanje a uplašeni Krešo pobegao je negde iza koša, van vidokruga selektora. Žeravica je istezao vrat ne bi li video gde je mladi centar, a kada ga pogledom nije pronašao poslao je nekoga da ga dovede. Umesto Kreše došao je Rato Tvrdić i rekao:

– Šjor Ranko, onaj mulac ne može u igru, od straha se – usrao…

– Znao sam da od njega nikad neće biti igrač – izustio je ljutiti Ranko.

Spavač

Vlade Divac je svojevremeno važio za veliku spavalicu. Jednom je prespavao i utakmicu, mada je imao opravdanje – uhvatio ga džet-leg po povratku sa Olimpijade u Seulu 1988. Drugi put se probuduio u nekoj – garaži! Putovao Partizan na prvenstvenu utakmicu u Zadar, let jutarnji, mnogo rano… Igrači dremljivi, jedva čekaju da se domognu kreveta. U autobusu od aerodroma u Zadru do grada Vlade Divac prilegao malo na zadnja sedišta i, naravno, odmah zaspao. Autobus stigao pred hotel, igrači i rukovodstvo izašli, odsustvo Divca niko nije primetio… Posle izvesnog vremena mladi centar se probudio u nekom mraku i konstatovao da je u autobusu koji je u nekoj velikoj garaži.

– Malo je nedostajalo da odem za Makarsku – smejao se na sopstveni račun Vlade.

Spavači

Pokojni Milorad Bibić zvani Mosor, splitski novinar i košarkaški sudija, dospeo je 1981. na prvoligašku listu arbitara. Njegov prvoligaški debi trebalo je da bude utakmica Partizan – Bosna u Beogradu. Trebalo je da sudi  zajedno sa Zoranom Grbcem iz Šibenika. Seli su u petak uveče u „Dioklecijan expres“, uzeli spavaća kola, malo pričali, popili po bočicu vina, dobro, možda i dve, i – zaspali! Ujutro se prvi probudio Grbac i rekao je Bibiću: “Mosore, nikad lipše nisan spava, ništa me nije treslo, po satu bi trebalo da smo blizu Beograda!” Bibić  je otvorio prozor, sočno opsovao i rekao kolegi: „Znaš li zašto nas nije treslo? Zato jer vlak cilo vrime stoji u – Drnišu!”

Zbog nekog kvara voz je  krenuo  tek negde oko devet  ujutro, stigao u Beograd u sedam naveče. Grbac i Bibić su uzeli taksi, požurili u Halu sportova na Novom Beogradu, ali – utakmica je već počela! Sudili su je Dragaš Jakšić i Svetislav Popovski koji su se našli na tribinama… A Bibić je na svoj prvoligaški debi čekao još 15 dana. Na utakmicu Partizan – Olimpija tad je došao – dva dana ranije! Da ne zakasni slučajno…

„Koma“

Inicijator mnogih šala u reprezentaciji i Jugoplastici bio je kapiten Rato Tvrdić. Jednom je prijatelju, splitskom dopisniku Sporta Boži Škari smislio ovakvu burgiju: Škaro je usred leta imao lakšu saobraćajku, na nekom neobeleženom pružnom prelazu u njegov auto udario je  teretni voz. Prošao je bez težih povreda, ali je bio malo u nesvesti i iz prevetivnih razloga smešten je u bolnicu. Sutradan, u njegovu sobu upao je Rato sa još trojicom prijatelja. Svi su bili u kaputima i bundanma, sa kapama, šalovima i rukavicama… Tek što ga pozdravili počeli su da se žale kako je “opasno zahladnelo” i kako Split “ne pamti ovakvu zimu”. Škaro ih je zbunjeno gledao jer se  koliko juče kupao na Bačvicama i bio u majici sa kratkim rukavima.

– Znaš Božo, tebi je i bolje što si ovih nekoliko meseci bio u komi, vreme je bilo očajno.Važno je da si se ti nama probudio, sad će sve biti u redu – govorio mu je Rato.

Ostali posetioci su “dosoljavali” priču po utvrđenom scenariju dok ih je Škaro unezvereno gledao. Na kraju, su naravno,  svi zajedno  prsnuli u smeh.

Proliv

Neobičan slučaj desio se na meču  Španija-Belgija na Evropskom prvenstvu  1965. u Moskvi. Rajmundo Saporta, šef španske delegacije, izveo je prethodne večeri celu ekipu na večeru, ali nešto od hrane nije bilo u najboljem stanju i nekoliko igrača dobilo je teške prolive. Najgore je prošao Anhel Serano koji je sutradan na utakmici poveo napad svog tima, ali se sa centra umesto ka košu sjurio ka svlačionici beznadežno tražeći ve-ce.

Photo: Privatna arhiva