Moj dragi kolega Vlada Olić pre neki dan je u svojoj kolumni uporedio Golden Stejt Voriorse sa Novakom Đokovićem. Samo ću se nadovezati: niz od 16 startnih pobeda Voriorsa protiv najbolji timova sveta u NBA ligi otprilike je isto kao kad bi Nole 16 puta zaredom pobedio Federera. Možda je čak i veći podvig tima iz Ouklenda, jer Đoković i Federer su takmaci u jednom daleko siromašnijem sportu. Njih dvojica zajedno vrede oko milijardu dolara (sve pare koje su zaradili dosad, i koje će zardi u budućnosti), dok Ratnici iz večeri u veče igraju protiv timova u ligi čija je ukupna “težina” nekoliko stotina milijardi dolara (kad se uračuna i infrastruktura).

Sa skorom 16-0 Golden Stejt je postavio novi rekord što se tiče najboljeg starta sezone u istoriji NBA lige. Pre njih rekorderi su zajedno bili Vašington Kepitolsi i Hjuston Roketsi. Momci iz prestonice su sa 15-0 startovali u sezoni 1948-49, a na kraju su postali vicešampioni (ko još pamti drugoplasirane?). U finalu plejofa izgubili su od Mineapolis Lekrsa, prethodnice današnjih LA Lejkersa koji su pre neko veče obilato pomogli Voriorsima da obore rekord, i o kojima će biti nešto više reči na samom kraju ovog teksta – jer tako i zaslužuju. Vratimo se Kepitolsima: najslavnije ime bilo je na klupi i zvalo se Red Oerbah. Trener koji je kasnije sa Bostonom osvojio devet šampionskih titula. U timu koji je tako sjajno startovao najveće zvezde (ako se 1948. uopšte moglo govoriti o zvezdama) bili su Robert Firik i Horas Mekini. Priznajem, imam i sam velike probleme da se prisetim da su košarkaši koji se ovako zovu ikad igrali u NBA ligi. Oni su bili najbolji strelci Vašingtona sa prosecima oko 12-13 poena po meču (još nije bilo uvedeno ograničenje napada na 24 sekunde), a 4,9 poena po utakmici postizao je momak po imenu Metju Žunić. Tek o njemu ne znam ništa!

Sledećih 45 godina se čekalo da neko ponovo startuje sa skorom 15-0 u NBA ligi. Bio je to Hjuston Rokets u sezoni 1993-94. Na klupi dobar poznanik Rudi Tomjanović, na parketu “The Dream” (San) – tako su zvali Nigerijca Hakima Olajdžuvona. Kasnije je Hjuston osvojio titulu prvaka, sledeće godine još jednu, a uz Olajdžuvona u startnoj petorci bili su još i Otis Torp, Vernon Maksvel, Robert Ori i Keni Smit. Na klupi Sem Kasel, Karl Erera, Mario Eli, Erl Kjureton i Kris Džent.

Kad već pominjemo imena rekordera, red je nabrojati i sve Ratnike iz Ouklenda koji su postavili novu NBA metu od 16-0, i ne nameravaju da se tu zaustave:

Bekovi – Stef Kari, Klej Tompson, Leandro Barbosa, Jan Klark, Šon Livingston. Krila – Andre Igudala, Drejmond Grin, Harison Barns, Brendon Raš. Četvorke i petice – Festus Ezeli, Endru Bogut, Kevon Luni, Džejson Tompson, Džejms Majkl Makadu i Maris Spajts. Prilikom obaranja rekorda u Orakl Areni bilo je prisutno 19.596 gledalaca, Sudije su bile Skot Foster, Mark Ajoti i Mark Lindsi. Utakmica sa LA Lejkersima trajala je dva sata i pet minuta. Rezultat 111-77 za aktuelne šampione, po svoj prilici i buduće NBA prvake.
“Ovaj rekord je nešto posebno. Mnogo vrhunskih igrača je igralo u ovoj ligi, mnogo velikih timova, a niko nije postigao ovo. Moramo da budemo ponosni. Malo ćemo slaviti, a onda idemo dalje. Mnogo nam znači i podrška ovde, ovo su najbolji navijači u ligi, koji stalno donose radost. Sjajan je osećaj igrati pred njima”, rekao je superstar Voriorsa Stef Kari posle meča.

Pored opšteg utiska da smo svedoci istorije, tu su i činjenice koje to potkrepljuju. Svi se sećaju možda najboljeg tima ikad, Čikago Bulsa predvođenih Majklom Džordanom i Skotijem Pipenom. Bikovi su svoje protivnike dobijali sa prosečnom razlikom 12,2 poena, dok Voriorsi to rade još brutalnije – pobeđuju sa 15,6 poena prednosti. Pred timom iz Ouklenda su još dva rekorda koje nameravaju da obore. Jedan drže baš Čikago Bulsi, i to je skor 72 pobede i samo deset poraza u sezoni 1995-96. Tada je na klupi Bikova bio Fil Džekson, a na parketu Džordan, Pipen, Toni Kukoč, Ron Harper, Denis Rodman, Luk Longli, Bil Venington i jedan bek-fenomenalan trojkaš, Stiv Ker. E – taj Ker je danas prvi trener Golden Stejt Voriorsa. Na njegovu veliku žalost, nešto se iskomplikovalo posle letošnje operacije leđa koju je imao, pa ga na klupi privremeno zamenjuje asistent Luk Volton. Sin slavnog ol-star centra Bila Voltona.

Pre nego što obore rekord Čikaga, Voriorsi bi mogli da sa trona skinu Los Anđeles Lejkerse, koji imaju seriju od 33 uzastopne pobede u sezoni 1971-72. Tada su ih predvodili Vilt Čemberlen, Džeri Vest i Eldžin Bejlor, a ove današnje neslavne naslednike onemoćali veteran Kobi Brajant. On je u porazu svog tima od Voriorsa 77-111 ubacio svega četiri poena, čime je izjednačio svoj najgori učinak u karijeri u utakmicama u kojima je davao bar jedan koš.

– Voriorsi mogu da obore naš rekord i nanižu više od 33 uzastopne pobede. To je mlad tim sastavljen od neverovatno inteligentnih igrača, neverovatno svestranih i neverovatnih šutera. Ne vidim nijedan razlog zašto ne bi oborili i taj rekord – bio je iskren posle utakmice u Ouklendu Kobi Brajant.

A na drugoj strani heroj Voriorsa Stef Kari častio je sebe novom kućom, koju je za 3,2 miliona dolara kupio u Volnat Kriku, u zalivu San Franciska.

Photo: NBA