Posle silnih uzbuđenja na nacionalnim kupovima širom Evrope, iz naše “istorijske čitanke“ evo priče o jednom drugom kupu. Na današnji dan, 22. februara 1958, odigrana je prva utakmica u istoriji Kupa šampiona! Akter te istorijske utakmice nije bio niko od kasnijih velikana evropskog basketa. Čast je pripala prvaku Belgije Rojalu IV i šampionu Luksemburga Ecela Etelbriku. Bilo je 83-43 (35-22) za belgijski tim. Iz zapisnika koji je izgledao drugačije nego danas nije moguće utvrditi ko je dao prvi koš u istoriji novog takmičenja, ali imamo strelce, sa slobodnim bacanjima:

ROJAL IV:  Demari, Tre, Nolis 6, Brišant 10 (2-2), Depo 23 (5-6), Kec, Rozijer, Singisje, Gens, Krik 23 (3-7). Nikodem 20 (4/5), Rombu.

ECELA: Mejers 15 (3-4), Kifer 14 (4-7), Fejpel -(0-1), Štajnmec 8 (6-6), Urt 2, Štajn 2, Posing 2, Briti, Puc Džoni, Puc Vili, Laners, Đorđeti, Anje.

Iz originalnog zapisnika koji  „Koš magazin“ eksluzivno objavljuje, po broju prekršaja vidi se da se igralo oštro, dva igrača Ecele i jedan Rojala  morala su da napuste igru zbog 5 ličnih grešaka. Saznajemo takođe i da su prvi košgeteri  novog takmičenja bili Belgijanci Fransoa Depo i Žan Krik, strelci po 23 poena na premijeri novog takmičenja.

Iz izveštaja glavnog briselskog  dnevnika “L’Soire”, koji takođe objavljujemo, saznajemo da je “inauguracija Kupa Evrope za klubove bila uspeh”, kao i da je utakmica za belgijskog šampiona bila formalnost.

Tako je počelo…

Samo nekoliko meseci ranije FIBA je na Kongresu u Gotingu (SR Nemačka) 13. i 14. decembra 1957. donela odluku o osnivanju Kupa šampiona. O tome se već razgovaralo na Stalnoj konferenciji FIBA maja te godine u Budimpešti. Vilijam Džons, generalni sekretar, formirao je “paritetnu” komisiju. Kao rođeni diplomata, vodio je računa o zastupljenosti istoka i zapada. U komisiju su ušli Miroslav Križ (Čehoslovačka), Nikolaj Semaško (SSSR), Rober Bisnel (Francuska) i Rajmundo Saporta (Španija), dok je “neutrralac” bio Borislav-Bora Stanković iz Jugoslavije. Predsednik komisije bio je Saporta, koji je imao zhnačajnu ulogu i u pokretanju fudbalskog Kupa šampiona 1955. Uspeh fudbalera inspirisao je i košarkaše da naprave isto takmičenje. Redakcija pariskog “L’ekipa”  darovala je, kao i za fudbal, lep pehar. Posle sondiranja terena FIBA je “raspisala konkurs” za učešće u prvom Kupu šampiona, i na svoje veliko zadovoljstvo konstatovala da su se prijavila 23 tima:

Rojal IV CSA (Belgija)

BBC Ecela Etelbrik (Luksemburg)

Žonksion BC (Ženeva, Švajcarska)

BK Slovan Orbis (Prag, Čechoslovačka)

Union Babenberg (Beč, Austrija)

Honved SE (Budimpešta, Mađarska)

Vulvs (Amsterdam, Holandija)

BK Akademik (Sofija, Bugarska)

CJS Alepo (Sirija)

ASK Olimpija (Ljubljana, Jugoslavija)

Fenerbahče SK (Istanbul, Turska)

Panelinios GS (Atina, Grčka)

CCA Bukurešt (Rumunija)

Basket Vilerban (Francuska)

ASK (Riga, SSSR)

HSG Vajsenšaft HU (Berlin, Nemačka DR)

Panterit (Helsinki, Finska)

CWKS Legija (Varšava, Poljska)

Simental Olimpija (Milano, Italija)

Makabi (Tel Aviv, Izrael)

FC Bareirense (Bareiro, Portugal)

Real Madrid (Španija).

UB Bejrut (Liban) se prijavio, ali je pred preliminarni duel sa CJS Alepo (Sirija) odustao.

Zanimljivo je da su od 22 pionira iz 1958. u ovogodišnjoj Evroligi, nasledniku Kup šampiona, bili samo Fenerbahče, Makabi i Armani Milano čije je izvorno ime Olimpija, a samo se Fenerbahče plasirao u Top 16.

Iz praktičnih razloga, da bi se uštedelo na tada još uvek komplikovanim putovanjima,  timovi su na startu takmičenja bili podeljeni po regionalnom principu. Severnu grupu činili su prvaci SSSR, Poljske, Finske i Nemačke DR, centralno-evropsku formirali su predstavnici Italije, Švajcarske, Austrije, Čehoslovačke, Holandije i Mađarske a istočni blok klubovi iz Turske, Grčke, Bugarske, Rumunije, Jugoslavije, plus Izrael, Sirija i Liban (jer su dugo godina klubovi iz zemalja Severne Afrike formalno pripadali evropskoj zoni FIBA). U južno-centralnoj grupi su bili timovi iz Španije, Francuske, Luksemburga, Belgije i Portugala.

Prvi pobednik postao je tim ASK Riga, sa tada mladim trenerom Aleksandrom Gomeljskim. U finalu  Riga je pobedila sofijski Akademik sa 86-81 u Rigi, i 84-71 u Sofiji. Ovo drugo finale sudili su Miodrag-Mija Stefanović i Sigismund Ferenc (Rumunija). Naše sudije su još tada bile na ceni. O tim utakmica nešto više u junu, kad bude godišnjica finala.

Ukupan bilans takmičenja bio je vrlo pozitivan. Odigrano je 39 utakmica koje je gledalo oko 125.000 ljudi, u proseku 3.200 po utakmici.

Photo: Privatna arhiva