Ko je, šta je, a po prilici i kakav je Rik Pitino, napisao je juče Aca Ostojić. Da se kojim lepim slučajem Ostojić proteklih dana našao u Atini, njegovo „Lice sa ožiljkom“ bi sigurno imalo još jedno poglavlje.

Atinsko. Zeleno. Euforično. Nabijeno optimizmom i, po grčkom običaju, filovano neumerenim optimizmom.

Poleteo je još jedan balon na medijsko-navijački pogon, lansiran iz logističkog centra Janakopulos. O velikom kontraverznom šefu i nasledniku loze Janakopulos svašta može da se kaže, mnogo neumerenosti da mu se pripiše, ali jedno ne može da se ospori – obezbedio je sebi poziciju da sve što kaže ili uradi odjekne snažno i po celoj planeti!

U vremenima kada „main stream“ informacija više nema respektabilnu ciljnu grupu, jer pouzdano, tačno i istinito predstavlja sinonim za predvidivo i dosadno, a tehnologije nude neobuzdanu brzinu i totalno menjaju strukturu i percepciju konzumenata, Dimitris Janakopulos je prototip „jakog igrača“! Nije li tako onomad počeo i The Donald?

Predsednik PAO-a je spakovao priču sa Pitinom onda kada mu je dozlogrdilo da mu Čavi Paskval kvari kraj svakog radnog dana kad se igra utakmica Evrolige. I kad se pobedjuje, to je „nekako drljavo“, gunđao je šef.

Jednom rođen crv sumnje u glavi pokrenuo je „izlaznu varijantu“ za Paskvala. Nisu mogle da ga spasu ni dve grčke titule i relativna dominacija u lokalnom ratu sa OLY-jem iz Pireja. A ni čvrst ugovor, o kome brine naš Zoran Savić.

Trajao je Čavi na klupi i po cenu nekih rezultatskih poniženja sve dok se nije javila „prekomorska“ varijanta!

Ima tu košarke, biznisa, egzibicionizma, demonstriranja sile, čekiranja odanosti medijskih satelita, ali u potpunosti je ostvaren cilj da se ovlada košarkaškom medijskom scenom na određeni rok. Taman koliko treba da jedna od glavnih sportskih vesti od lokalnih, preko regionalnih, do globalnih medija bude dogovor Pitina i Janakopulosa. Koliko takva medijska „bomba“ vredi vlasniku kompanije koja posluje na svih pet kontinenata i ostvaruje promet u milijardama? Koliko god da košta, praktično je sića!      

„Velika priča“ se zaktrljala i iz stratofere sletela u grotlo zelenog vulkana pravo na semafor u šokantnoj formi – PAO 96 – CSKA 84!

Sve je pakovano da „šou“ bude iznad rezultata, jer se očekivala „ruska metla“.

Kad ono prva pobeda Rika Pitina odmah na startu.

Gotovo da je plan bio ugrožen?!

Momentalno se diže ručna na „lik i delo“, a aktivira se „Pitinova trenerska magija“.

Samo dva dana, sleteo je u sredu popodne i odmah došao na trening, trebalo je stanaru Kuće slavnih, dvostrukom pobedniku NCAA sa Kentakijem i Luivilom, nekada glavnom treneru Njujorka i Bostona, da se nađe „kod kuće“.

Nekolicini zbunjenih novinarskih specijalaca, kojima je dozvoljeno da ga prate u stopu prvog dana, ponudio je dobro spakovanu frazu:

„Moja kuća je između ovih linija što obeležavaju teren, one dve table, sa nedovoljno širokim obručima, i deca koja čekaju da im pokažem kako da budu bolji igrači“.

Svi u pratnji su bili očarani šarmom „košarkaškog Al Paćina“, ali malo je onih koje nije prodrmala sumnja – neće li se ova neodoljiva lakoća komunikacije slupati u sudaru sa „crvenim ruskim bedemom“, nafilovanim haubicama svih profila.

Pokazalo se da je Mr. Pitino mađioničar sa širokim asortimanom kako lake, tako i teške municije. Priča je, po američkom receptu „šarene laže“, za spoljnu upotrebu i ne podrazumeva dublji misaoni angažman. Sasvim  druga sredstva se primenjuju u svlačionici.

Čovek takvog iskustva, više od 40 godina jede trenerski hleb, tačno je procenio šta se može, a šta je nemoguće, uraditi pred sudar sa ruskim baukom i Dimitrisom Itudisom, koji PAO poznaje bolje od svog džepa. Dosadašnji skor PAO-Itudis je bio 2-6.

Prvo je Čavija Paskvala gumicom izbrisao iz memorije igrača. Čavijevih „77 sistema“ u igri i rigidni okov koji isključuje svaku emociju zamenio je ubrizgavanjem timske hemije.

„Prodao“ je igračima priču o Bilu Raselu i času koji je svojevremeno održao igračima Bostona. Veliki Rasel je ušao u svlačionicu i nikog od tadašnjih zvezda nije nazvao po imenu. Svi su bili brojevi. Tako je „broju 34“ (Pol Pirs) rekao da ga podseća na Havličeka, koji je bio daleko od njegovog talenta, ali nije gledao gde se nalazi kamera, nego je ginuo na terenu.Svakog je prokomentarisao a na kraju rekao – „kad igraš za sebe nisi na putu da budeš veliki“.

„Imao sam 52 utakmice bez poraza, „dva prstena“ i zovem se Bil Rasel. Vi to još uvek niste.“

Nema razloga da se istražuje kakav je to efekat ostavilo na igrače, jer se videlo da su svi na terenu bili zaraženi virusom „Tanasis“. Leteli su k’o „brat“ Adetokumbo, a ovom se čak, uz klizeće startove i MMA veštine, omakla i jedna trojka.

Jedan ozbiljni fan je novinarskoj loži zbunjeno prokomentarisao – „ovaj Pitino je stvarno ludak kad mu i Tanasis ubacuje trojke“.

Pitino je stigao kao protagonista „košarkaške bajke“. Bacio je u senku Agiosa Vasilisa (grčka verzija Deda Mraza) i savršeno se smestio na vrh  božično-novogodišnje medijske jelke.

Početak je sjajan.

Ali, holivudski scenario se ne završava na prvom činu.

Naprotiv.

Poželjno je da prolog bude malo diskretniji, zagonetniji, da tek sugeriše srećan kraj.

Opet, s druge strane, pozorište je izmišljeno u Grčkoj, a Holivud je samo ušećerena varijanta antičkog teatra.

Ubrzo će se saznati da li prisustvujemo noveli ili epu?!

Photo: Euroleague