Kad su 13. decembra 1983. Denver i Detroit odigrali meč u kome je postignuto 370 poena, mnogi su govorili da je to tek početak košarke budućnosti, i da nećemo dugo čekati na utakmice sa preko 400 poena. Međutim, ljuto su se prevarili. U NBA je preovladala filozofija da je odbrana najvažnija, tako da se poslednjih godina utakmice završavaju sa otprilike polovinom te cifre, oko 200 poena ukupno, a ovih 370 je ostalo do danas rekord koji će teško u skoroj budućnosti biti oboren.

Te hladne decembarske večeri 9.655 gledalaca okupilo se na tribinama Meknikols Arene u Kolorado Springsu. Domaće Nagetse sa klupe je vodio trener Dag Mou, koji je svojevremeno igrao u Italiji. U Petrarki iz Padove trenirao ga je legendarni profa Aleksandar Nikolić, koji je kasnije izjavio da je Moe bio najtalentovaniji igrač koga je video u životu.

Denver je ugostio Pistonse iz Detroita, koji su tek nekoliko godina kasnije stekli nadimak “Loši momci” zbog brutalne odbrane, neprestano na granici faula, koju su igrali. Početkom osamdesetih Pistonsi su, iznenađujuće, bili raspucan tim koji je postizao ali i primao mnogo poena. Prosek po utakmici bio im je 117,1 i bili su treći najefikasniji tim u ligi. Na prvom mestu, sa prosekom 123,7 datih poena bio je – Denver Nagets trenera Daga Moua. “U to vreme, kad idete u Denver unapred znate da će biti utakmica sa mnogo poena, i sa mnogo trčanja”, rekao je kasnije Keli Tripjuka, u to doba krilo Detroita.

Meč je i počeo furioznim trčanjem na obe strane. Činilo se da se svaki posed završava košem, a prva četvrtina okončana je vođstvom gostujućih Pistonsa 38-34. Međutim, još to ni iz daleka nije mirisalo na rekord, koji su 2. marta 1982. postigli San Antonio i Milvoki ubacivši ukupno 337 poena (167-166 za Sparse).

Na poluvremenu rezultat je bio nerešen 74-74. To još nije bio razlog za “uzbunu” jer su Nagetsi te sezone 14 puta igrali utakmice u kojima je u prvom poluvremenu postizano 140 ili više poena. U trećoj četvrtini domaćini preuzimaju inicijativu, i na isteku 36. minuta vode 113-108. U tom trenutku oba tima su bila negde oko ligaškog proseka, ali – za celu utakmicu. Međutim, kraj još nije bio ni blizu.

Pistonsi su zaigrali čvršće u odbrani, uspeli da u poslednjoj četvrtini odbrane nekoliko napada, i na nekoliko sekundi pre kraja Denver je vodio 145-142, ali Bil Lejmbir je tada stao na liniju da izvede dva penala. Onaj isti Bil Lejmbir koji je kasnije proglašen “najgorim od svih Zlih momaka” zbog prljave igre kako u odbrani, tako i u napadu. Pogodio je prvi penal, a drugi je namerno promašio. Odbijenu loptu u skoku je dohvatio Ajzeja Tomas, i pre nego što je doskočio poslao je ka košu. Pogodio je za 145-145 i produžetak. Tih 290 poena bio je u tom trenutku 26. najviši ukupan skor ikad u NBA.

U prvom produžetku i dalje ništa nije nagoveštavalo spektakl koji će doći. Bolji je, između ostalih, bio rezultat koji su 2. marta 1962. postigli Filadelfija i Njujork. U tom meču (završen 169-147 pobedom Filadelfije) nenadmašni Vilt Čemberlen postigao je – 100 koševa. U Denveru je produžetak počeo serijom gostiju 7-2. Pre svega zahvaljujući trojci Ajzeje Tomasa. Interesantno, u celoj ovoj utakmici Detroit je postigao svega – tri trojke. Nagetsi su se vratili u meč, i uspeli da izjednače na 159-159. Tako je završen prvi produžetak.

U drugih dodatnih pet minuta svaki tim je postigao po 12 poena, i rezultat je ponovo bio nerešen 171-171. Tada se pojavio problem na koji niko nije računao. “Utakmica je trajala predugo, i mi smo se pitali gde ćemo večerati, ima li neki restoran u Denveru koji radi celu noć”, seća se Keli Tripjuka. Domaćini su se potrudili da ih ostave bez večere, i igrao se treći produžetak. Nagetsi su u njemu postigli 13 poena, ali to nije bilo dovoljno za pobedu. Detroit je bio za koš bolji, na kraju rezultat je glasio neverovatnih 186-184 za Pistonse. Rekord, u tom trenutku činilo se kratkotrajan, ali sad je sve izvesnije da je za – sva vremena.

Čak 12 igrača oba tima imali su dvocifren broj poena. Kod pobednika to su bili Tomas (47), Džon Long (41), Tripjuka (35), Teri Tajler (18), Lejmbir (17) i Vini Džonson (12). U ekipi Denver Nagetsa dvocifreni su bili Kiki Vandevej (51), Aleks Ingliš (47), Den Ajsel (28), Majk Evans (16), Ričard Anderson (13) i Deni Šejs (11). Mnogo godina kasnije Vini Džonson je izneo svoja sećanja na tu utakmicu: “Izgledalo je kao da niko ne može promašiti. Igralo se kao da smo u letnjoj ligi, bez odbrana, run and gun od prvog trenutka”.

I ponovo da postavimo pitanje sa početka: može li se oboriti ovaj rekord?

Teško. Prošle sezone Finiks i Nju Džersi odigrali su meč u kome je postignuto ukupno 318 poena, što je 4. najviši skor svih vremena u NBA. Ipak, to je i dalje velika 52 poena manje od rekorda. Ali, ima nade! Ajzeja Tomas je u knjizi “Four Decades of Motor City Memories” rekao sledeće: “Možda će neko jednom i biti bolji, jer – zapamtite – u NBA ligi stalno se dešava nešto fenomenalno, nešto što vam potpuno slomi mozak”.

Photo: NBA