Priznajem da nisam pregldao tabele baš svih evropskih košarkaških liga, ali medju onim kvalitetnijim samo jedan tim u celoj sezoni ne zna za poraz: Valensija Basket ! Sa bilansom 12-0 u Endesa ligi i 10-0 u Kupu Evrope tim Vladimira Lučića verovatno ulazi u 2016. bez poraza (u poslednjkoj ovogodišnjoj utakmici 27.decembra gostuje na Tenerifima), sa ozbiljnim ambicijama na sva tri fronta jer je sa bilansom u prvenstvu obezbedio i učešće na finalnom turniru Kupa kralja koji će se, po tradiciji, održati u trećoj nedelji februara, ovog puta u La Korunji.

U čemu je tajna uspeha tima iz Valensije? Nema jednog odgovora, reč je o skupu činjenica koje su se poklopile i složile u mozaik uspeha. Mnogo je faktora koji su uticali na dobar rezultat. Prvo, košarka ima dugu tradiciju u Valensiji, klub je organizaciono i ekonomski stabilan, iz senke ga pomaže Djoan Roć, vlasnik velikog lanca samomposluga „Merkadona“. Sledeći , veoma važni faktor, je trener. Dolazak Pedra Martineza (1961) pokazao se kao pun pogodak. Uprkos relativnoj mladosti, ima dug trenerski staž, od početka 90-tih godina kada je bio trener Huventuda i Manrese promenio je čak 13 klubova i ima dobar rejting u Španiji. Dalje, neko je dobro selektirao igrače tako da je stvoren kohezioni sastav, bez izrazitih zvezda, ali sa nekolicinom koja vuče tim dok ostali odlično dopunjuju. Prvi igrač je Amerikanac Džastin Hamilton, centar (2,13), bivši igrač Cibone u prvoj polovini sezone 2012/13. Vratio se u SAD, odigraoi nekoliko mečeva u NBA za Šarlkot, prošao kroz Razvojnu ligu i Minesotu ali se vratio u Evropu i u Valensiji našao sebe. U ACB ligi ima prosek od 16,6 poena i 5,6 skokova, indeks vrednosti 19,4.Odličan je trojkaš (17/25, 60%). U Kupu Evrope , u 10 pobeda, učestvovao je sa 12 poena i 5,6 skokova. Njemu uz rame je crnogorski reprezentativac Bojan Dubljević. Uprkos mladosti (24 godine) igra vrlo zrelo. U ligi je prvi strelac tima sa 14,7 poena i 5,6 skokova po utakmici, u Kupu Evrope davao je 12,6 poena i hvatao 6,4 lopte. Takodje je dobar šuter trojki (39%) iako mu je primatrni zadatk igra pod košem. Poslednja, 12. Žrtva u Liga Endesi bila je ovog utorka Mursija (65-54), bez Lučićevih poena jer nije ulazio u igru.

„Duhovni“ vodje tima su Fernandno San Emeterio koji se nametnuo iako je tek letos došao u Valensiju i Rafa Martinez koji je dugo u klubu. Oseća se „dobra hemija“ , uvek bitan faktor u svakom multinacionalnom kolektivu. A Valensija basket liči na mini Ujedinjene nacije! Uz 4 Španca (Rafa Martinez, San Emeterio, Giljem Vives i Djordi Trias), igra i 9 stranaca iz 7 zemalja. Hamilton, Džon Šurna  i Luk Sikma (sin nekadašnjeg NBA igrača Džeka Sikme) su Amerikanci, Antoan Diot je Francuz, Jon Stefanson Islandjanin, Romain Sato je iz Centralno Afričke Republike, Dubljević je Crnogorac, Vlada Lučić Srbin, Van Rosom Belgijanac. Pošto je jezik košarke univerzalan, ekipa funkcioniše. Igra napadačku košarku, daje više od 80 poena po meču u Kupu Evrope, 86,4 u Endesa ligi, dobro se brani, igra brzo jer nema ni jednog teškog centra koji bi usporavao ritam. S obzirom da je Valensija na startu prvenstva dobila Reala u Madridu (sa Barselonom igra u gostima u poslednjem kolu prvog dela, 24.januara) u drugom krugu će oba derbija igrati pred svojim navijačima. Rano je za čvrste prognoze, ali nema nikakve sumnje da ove sezone pitanje o tituli nije stvar dve već bar tri ekipe.

Vladimir Lučić 

Na žalost, naš Vladimir Lučić nema previše zapaženu ulogu. Ovo mu je treća sezona u klubu, u prethodne dve prilično je kuburio sa raznim povredama. Sada je zdrav, ali malo igra pa su mu i brojke skromne, 5,4 poena u Kupu Evrope, 7,6 poena u ACB ligi. Nije u prvom planu, ali odlika dobrih timova uvek je bila u potencijalu na klupi. Lučić , kad god dobije šansu, opravda poverenje ali da bi pokazao više treba da ima i više minuta.

U Valensiji su jako ljuti na Evroligu što „zaboravljena“ i nije medju 11 klubova koji su dobili 10-togopdišnje ugovore, ali ljuti se i Unikaha. Valensija će pokušati da se vrati u Evroligu osvajanjem Kupa Evrope, što je već radila u prošlosti. Ono što niko ne želi jeste situacija u kojoj Valensija ne osvaja Kup Evrope ali postaje prvak Španije…Da li bi igrala Evroligu ? Teško da danas na to pitanje može da odgovori i Djordi Bertomeu, prvi čovek Evrolige.

Za kraj ove priče o hit-ekipi malo podsećanje da su istoriju ovog kluba stvarali i naši igrači i treneri. Na klupi je bio Miki Vuković, kasnije i Svetislav Pešić, plus Hrvati Neven Spahija i Velimir Perasović kao izdanci jugo-škole. Mnogo je naših igrača nosilo dres Valensije, uz rizik da nekog zaboravim po sećanju pomenuću Sašu Radunovića, Vuleta Avdalovića, Igora Rakočevića,  Željka Rebraču, Duška Savanovića, Marka Kešelja, Dejana Milojevića, Dejana Tomaševića, Kostu Perovića, Stefana Markovića, Nemanju Nedovića…sve do Vlade Lučića. Ceo jedan, i to dobar, tim sa dva trenerska maga.

Photo: ACB