Ako je neko mislio da će Crvena zvezda u dvorani “Aleksandar Nikolić” lako izaći na kraj sa Cedevitom – taj ne samo da se prevario, nego se ni ne razume najbolje u košarku. Beograđani su izvojevali možda najtežu pobedu u dosadašnjem delu sezone, a da će baš tako biti bilo je jasno danima ranije. Nije badava trener Dejan Radonjić, posle trijumfa nad Panatinaikosom u petak uveče, nešto malo prozborio o toj utakmici, a onda zamolio novinare da čuju i ono što baš tad želi da im saopšti. Napravio je psihološku pauzu, svi su se ućutali čekajući šta će reći, uhvatio je Dejan jednom rukom mikrofon i glasom u kome nije bilo lažne drame saopštio da najteže i najvažnije tek sledi – u utorak. Protiv Cedevite. Najavio je muku, i nije se prevario.

Zvezda je u meč dva umorna tima, dve ekipe koje mesecima igraju iscrpljujuće utakmice na dva fronta, ušla dvostruko ispražnjena. Emotivno – jer posle trijumfa protiv višestrukog šampiona Evrope teško je u nekoliko desetina sati prešaltovati se u potpuno drugu priču. Fizički – razlog je isti kao i kad sam govorio o emocijama i motivima. Ni Cedevita tu nije bila u nekom mnogo boljem položaju, ali lako je bilo uočljivo da su Zagrepčani ipak neuporedivo rasterećeniji. Svaka greška lakše im je padala, dok su igrači Zvezde promašaje i izgubljene lopte doživljavali kao da ih je ostavila voljena devojka. Nije ni čudo, ulog je bio višemilionski, a zove se Evroliga. I sa te strane Cedevita je bila relaksiranija, jer baš na dan utakmice Hrvatski košarkaški savez je doneo odluku da prvak igra u Ligi šampiona FIBA. To za ekipu koju sponzoriše biznismen Emil Tedeski znači da na jednoj strani ima sigurnu odstupnicu u slučaju poraza u polufinalu ABA lige (Liga šamiiona FIBA), a na drugoj strani ima nejasnu budućnost u Evroligi čak i u slučaju da osvoji šampionski prsten. Za to vreme u Crvenoj zvezdi je druga priča: Evroliga ili smrt – da parafraziram slogane nekih revolucionarnih pokreta, sve verujući da nisam daleko od istine.

U ovom trenutku, posle prvih polufinalnih plejof utakmica, realno je očekivati da će pobednik dvoboja Crvena zvezda-Cedevita igrati u toj novoj Evroligi naredne jeseni. I ne samo jeseni, nego i zime i proleća, jer će Evroliga imati čak 30 kola u regularnom delu sezone, što je neuporedivo više nego sada. Ko će to, i kako izdržati – u ovom trenutku malo ko razmišlja o tome. A trebalo bi, jer i ovi napori su za igrače ogromni. Ako u razmišljanjima ne možemo da dobacimo do proleća 2017, hajde bar da pokušamo da zamislimo sledeći utorak, kad ove dve ekipe budu ponovo igrale u Zagrebu. Zvezda će, posle beogradskog produžetka, imati malo vremena za rehabilitaciju jer već za 72 sata igra važnu utakmicu protiv Unikahe u Malagi. Treba se odande i vratiti, pa požuriti u Zagreb gde čeka Cedevita – umorna od gostovanja Efesu u Istanbulu. Ko preživi – pričaće…

Ali da se vratimo beogradskoj utakmici. Dok je bilo snage i koncentracije, punih 30 minuta, to je bio više šah nego košarka. A onda, kad je snage ponestalo, obe ekipe spustile su gard i odigrale fantastičnu poslednju četvrtinu. I još častile publiku na bis sa dodatnih pet minuta. Domaćin je pobedio pre svega zahvaljujući rođenom šoumenu Kvinsiju Mileru koji je svojim trojkama u produžetku pokazao klasu. Pisalo je da je noć pre ove utakmice udaren nekom flašom u glavu u jednom beogradskom klubu, i postojala je bojazan da li će uopšte nastupiti. Simpatični Amerikanac je pokazao da mu flaša nimalo ne smeta, a ako mi dozvoljavate da se malo našalim, rekao bih da ga možda treba pre svake važnije utakmice malo “čuknuti” po glavi, i onda sačekati njegovo fantastično izdanje.

Ovu utakmicu prenosio je i RTS. Konačno! Pisao sam o javnom servisu za vreme završnice Kupa Radivoja Koraća u Nišu, i sada želim da ponovo kažem isto: mene kao građanima koji plaća pretplatu, i koji je “kolektivni vlasnik” tog javnog servisa, uopšte ne zanima ko je, kad i od koga otkupio prava prenosa. Želim samo da vidim košarku na malim ekranima na frekvenciji javnog servisa, a kako će do toga doći – baš me briga. I mislim da se sa mnom slaže većina građana u ovoj zemlji. Kao što je sigurno utisak većine posle ove utakmice da je u Srbiji lepše sa košarkom. Pogotovo kad je prenosi RTS. Dobro su uradili posao momci iz Aberdareve ulice, evo – brišem im jednu ličnu grešku.

Photo: ABA