Košarkaška Srbija lepo se odužila dvojici velikih trenera, profesoru Aci Nikoliću i Ranku Žeravici. Od ovog februara 2016. dva košarkaška hrama u Beogradu nose njihova imena. Javnost je sa simpatijama i odobravanjem primila ovo preimenovanje Hale sportova i Pionira. Svi su svesni zasluga koja za našu košarku imaju dvojica vrsnih trenera, fabrikanti plejade najvećih asova i kovači brojnih titula, od balkanskih preko evropskih i svetskih šampionata da olimpijskog zlata. Ništa, dakle, nije sporno, ali ipak… ima jedno „ali“, makar u formi pitanja.

Ako su Nebojša Popović, Bora Stanković, Aca Nikolić i Raša Šaper četvorica „otaca“ naše košarke, ako je Ranko uz njih, ako su obojica trenera dobili zaslužena priznanja, ostaje da vidimo može li srpska košarka na neki način da se oduži i preostalim velikanima koji nisu direktno stvarali igrače, mada su i Bora i Nebojša bili odlični treneri,  ali su svojim radom stvarali uslove da iz Acine i Rankove radionice izađu toliki asovi i tolike titule.

Četvorica otaca naše košarke dobili su lep omaž filmom „Bićemo prvaci sveta“, koji je osmislio Zvonko Šimunec, naš kolega i saradnik ovog sajta. Lepo, ali to je bilo filmsko oduživanje pionirima našeg basketa. Moje pitanje glasi: Može li košarkaška organizacija da učini (još) nešto za Boru, Nebojšu i Rašu?

Da ne bih samo pitao, biću slobodan da nešto i predložim, bez pretenzija da  su to najbolja rešenja, ali ako bar otvorimo debatu možda neko smisli i predloži nešto bolje.

Moji predlozi su sledeći:

*Da se naša Kuća košarke nazove po Bori Stankoviću. Jedna ploča na ulazu na kojoj bi pisalo „Kuća košarke Borislav-Bora Stanković“ bila bi, po mom mišljenju, divan omaž čoveku koji je toliko zadužio i našu i svetsku košarku. Na ulazu bi mogla da stoji i neka bista, poput one koja je stajala u Alkobendasu dok je Fondacija Pedra Ferandiza bila tamo. Sada je, valjda, u Muzeju FIBA u Ženevi. Ako su Kinezi mogli da osnuju „FIBA Stanković koninentalni kup šampiona“ i igraju ga svakog leta u čast naše legende, ne vidim zašto ne bismo i mi našli neko prigodno obeležje u znak poštovanja prema najvećem sportskom diplomati koga je ova zemlja imala;

*Da se prvaku Srbije dodeljuje trofej koji nosi ime Radomir Šaper. Osim što je po 8 godina bio veoma uspešno predsednik i generalni sekretar našeg Saveza, Raša Šaper je godinama bio komesar naše košarkaške lige, jedan od njenih idejnih tvoraca. Ćini mi se logičnim da trofej namenjen prvaku ponese njegovo ime;

*Da se „Trofej Beograda“, tradicionalni letnji turner na kome učestvuje reprezentacija Srbije, nazove po Nebojši Popoviću. To su utakmice koje prenosi RTS a veza između košarke na našoj TV i Nebojše Popovića je neraskidiva. Nebojša je, kao  jedan od direktora i urednika u beogradskoj televiziji, bio najzaslužniji što je svojevremeno naša liga dobula čuveni termin „subotom u pet“ što je bila najbolja propaganda.

Ovaj portal od danas ostaje otvoren za ideje, predloge i sugestije svih ljubitelja košarke koji na ovu temu imaju šta da kažu.

A sutra ćemo ponuditi još jednu inicijativu.

Photo: Privatna arhiva