Za mene su druge dve stvari fascinantne: neveseli komentar Njofre – ”komšo, tek sad posao nećeš naći”, kao i nametanje trećeg, evropskog prototipa, finansijski prepunog, za naj-Evromuda. Naime, mladi gazda Panatinaikosa, Dimitris Janokopulos, posle eliminacije od Fenerbahčea sa 3:0 u četvrtfinalu Evrolige, ”kaznio” je tim vraćanjem autobusom na relaciji Istanbul-Atina (solidnih sedamnaest sati turizma). Neobično, ako uzmemo da se radi o klubu tog ranga, mada treba uzeti u obzir da je sve to ipak – Balkan. Prvo, PAO nema jači tim od Fenera, posebno ne da bi bio favorit. Drugo, gospodstvo imaš ili nemaš, nije vezano za debljinu novčanika, ima vidnih primera i u srpskoj košarci. Treće, zanima me reakcija kouča Ćavi Paskvala kad je saznao za ”putovanje rikšom”, kao i zašto je ušao u autobus? Četvrto, sve se bojim da je Zvonko Šimunec u pravu – ovo je sujetna reakcija na Željka Obradovića i njegov kultni status kod navijača, ne na Fener i 3:0. Prebrojte ”uspehe” ovog kluba posle Žoca, možete i broj trenera za proteklih pet sezona. Peto, imam blagi utisak da su već izgubili mnogo u timskom duhu, samim tim i grčko finale protiv Olimpijakosa i ljutog Bilija Spanulisa. Šesto, za mnoge od nas važi rečenica Njofre Paviljonskog – ”kod nekog mudrost dolazi sa godinama, kod nekog godine dolaze same”…

Drago mi je da sam ”pogodio” tri učesnika F4 Evrolige u Istanbulu, nalazim da će i Olimpijakos proći dalje protiv Efesa, tako da će biti zanimljivo u duelima Real-Fener i CSKA-Oli u polufinalu. Međutim, želeo bih nešto drugo da kažem o proteklom četvrtfinalu, odnosno petnaest utakmica. To je esencija, nešto najbolje od Evrolige. Naime, u prvih trideset mečeva ima kalkulacija, povreda, praznog hoda, ”igre po ĐB notama” i slično. Ovde osam najboljih daju sve od sebe, timovi su manje-više kompletirani, treneri na taktičkom maksimumu, publika koncentrisana samo na četiri duela. Predlog mojoj strukovnoj organizaciji – snimiti sve mečeve i podeliti trenerima na Beogradskoj klinici, da se vidi gde ide evropska košarka, šta je novo i slično…

Sad, rano je govoriti o polufinalu, možda više o ljudima koji će ga obeležiti. Trenerski je to svakako Željko Obradović, koji će napasti svoju devetu titulu klupskog prvaka Evrope, iz više razloga. Slavljen i osporavan, čovek koji ne odustaje od principa, imao je tešku sezonu sa povredama igrača, traženjem forme, gubljenjem ”dobijenih” mečeva čak i na svom parketu. Ako bih morao ukratko da definišem zašto je on najbolji evropski kouč svih vremena, da na stranu stavimo nedostižan broj titula, odgovor bi ovako glasio: žestoko kritikuje najboljeg igrača za grešku na treningu, kao i u poslednjoj sekundi već dobijenog finala, princip je princip. Isto tako, ne propusti priliku da mu stavi do znanja da ceni njegove dobre reakcije u odbrani i napadu, zato ga igrači i poštuju i vole. Drugo (iste važnosti), ima neverovatno znanje i – samopouzdanje, na minus deset, na dva minuta do kraja meča – njegovo lice govori i prenosi poruku igračima – ”ovo dobijamo”!

A publika će u polufinalu želeti da gleda – osvedočene asove. Iz CSKA Miloša Teodosića, zbog asistencija pre svega, sposobnosti kreiranja igre i realizacije, na kraju – publika voli da vidi momka koji najbolje u Evropi igra ”pik”. Kad je Real u pitanju – magnet je Serhio Ljulj, čovek neviđene energije na obe strane terena, podjednako dobar u defanzivi i ofanzivi, koji je mnogo mečeva rešio šutem u poslednjoj sekundi. Fizički dominantan, može da igra na dve pozicije, zrači pobednički. U Feneru je to svakako naš as Bogdan Bogdanović, koji sa titulom klupskog prvaka Evrope želi da ode u NBA, koji sa velikom samopouzdanjem igra neizvesne deonice, koji retko maši poslednje lopte, koji ima popunjene i rubrike asitenicija, skokova, osvojenih lopti. Voleo bih da četvrti as bude Vasilis Spanulis i njegov ”večiti” Olimpijakos. Čudan igrač je Bili, često ”najgori” na terenu do pet minuta pred kraj, nezainteresovan, kao da spava, neretko sa mnogo driblinga, ali – ne maši poslednje lopte, uvek zna gde je Printezis, veruje u pobedu a svi ostali, pa i trener, veruju njemu. Spektakl u najavi, da završim ovaj deo kolumnice ovonedeljnom radnom devizom Njofre Paviljonskog – ”nije pamet skupa, ali nema da se kupi”…