Posle sjajne igre i velike pobede nad  Filipsom (96-80) u meču u kome je Danilović ubacio 31 poeen, Stevanović sveo na minimum „Gorilu“ Doukinsa a Vlada Dragutinović „uhapiso“ Antonela Rivu, Partizan je ostao u Madridu. Trenriralo se u Fuenlabradi dok sam ja uživao u Madridu. Od „Asa“, sa kojim sam sarađivao, dobio sam neki pristojan honorar tako da sam mogao i da se „troškarim“. Narednog utorka išli smo za Barselonu jer je na redu bio meč 4. kola sa Huventudom.

Vreme između treninga prekraćivalo se na razne načine. Saša Đorđević je učio Koprivicu engleski:

– Dobar je, ali slabo pamti a brzo zaboravlja -„hvalio“ je svog učenika Sale.

– Šta ću, u školi „Maksim Gorki“ učio sam ruski – pravdao se Koprivica.

– Da nećeš napolje? Pa tek si se vratio u Partizan – peckao ga je Nikola Lončar.

Dok smo se od aerodoroma u Barseloni vozili ka hotelu neko je iz donjeg dela autobusa prokomentarisao:

– Neki će ovde biti i dogodine na Olimpijadi…

Kakva zabluda… Ali, pre velike nepravde u leto 1992. biće još dosta lepih događaja.

Utakmica u Badalona bila je prvi poraz Partizana, 79-76. Iz „Koša“ koji sam prelistao saznajem da sam pred meč telefonom razgovarao sa Lolom Sainzom, trenerom Huventuda. Iskreno, ne sećam se tog razgovora, ali nema sumnje da je obavljen jer za skoro 50 godina u profesiji nikada nisam objavio izmišljeni intervju. Moguće je da je neki od mojih španskih prijatelja zvao Lola, sa kojim sam se inače znao, i dao mi slušalicu. Bilo kako bilo, u „Košu“ je objavljeno:

– Video sam Partizanonov meč sa Filipsom. Impresioniran sam Partizanom. Ja sam oduvek cenio jugoslovensku košarku, smatram Jugoslaviju drugom košarkškom silom sveta, odmah iz SAD…. Čini mi se da je naša grupa teža od A, imamo pet jakih timova, Filips, Estudijantes, Aris, Partizan i Huventud. Jedan će morati da otpadne, ali verujem da će naša grupa dati budućeg šampiona Evrope – rekao je Lolo i – pogodio.

Partizan je odigrao slabo prvo poluvreme, odlično drugo. U egal završnici Huventud je slavio 79-76. Amerikanac Harold Prisli dao je 23 poena, Rafa Đofresa 18, Korni Tompson je imao dabl-dabl učinak, 14 poena i 15 skokova. Na drugoj strani Saša Đorđević je u dvorani u kojoj će sedam godina kasnije dati jednu od svojih istorijskih trojki imao jedno od najlošijih šuterski večeri. Promašio je svih pet pokušaja za tri poena, a ni dvojke mu nisu išle posebno dobro (5/11). Slično (slabo) veče imao je i Danilović, 4/16 za dvojke, 2/5 za trojke. Najbolji je bio Ivo Nakić sa 19 poena, 3/5 za 2 poena, 3/5 za 3, 4/4 penali, plus 5 asistencija.

Spavali smo u hotelu “Kristal” u ulici Diputasion, u centru grada, malo iznad Plasa Katalunje. Igrom sudbine mnogo kasnije  naći ću stan baš u toj ulici i u njoj sam i danas.

Ustao sam oko 04,30 i sišao u hol da se pozdravim sa igračima i stručnim štabom. Oni su se vraćali za Beograd, ja sam ostao da tražim stan u Barseloni. Dogovorili smo viđenje na nekom od narednih mečeva u Fuenlabradi.

Vratio sam se u krevet, odspavao još malo i oko deset sišao u hol. Boža Maljković je došao po mene i odveo me u svoj stan u ulici Heneral Mitre. Više nije bio trener Barselone jer se neposrednmo pred moj dolazak razišao sa klubom, sazvao je konferenciju za štampu na kojoj je optužio Aita, generalnog menadžera, bivšeg trenera, da mu radi iza leđa. Klub je stao na stranu Aita i otpustio Božu. Narednih desetak dana tražio sam stan i svakodnevno pisao za “Borbu” i “Koš”. Mala Marina Maljković, tada devojčica od 10 ili 11 godina, stalno me je zapitkivala šta pišem, o kome pišem, može li i ona da bude novinar i da li ću, jednog dana, pisati o njoj. Tu priču objavio sam na ovom portalu na početku letošnjeg Evropskog prvenstva za žene, naslov je bio “Na sreću, postala je trener” i bila je jedna od najčitanijih u kratkoj istoriji našeg sajta.

Partizan je u međuvremenu gostovao u Leverkuzenu i izgubio od Bajera 73-80. Poraz je bio relativno neočekivan, mada je Bajer bio davao pola nemačke reprezentacije. Pokojni Kristijan Velp je dao 15 poena, Heni Harniš 10, ali je junak meča bio Kanard Džonson sa 21 poenom i 6 skokova. Koprivica i Đorđević dali su po 14 poena, Danilović 13 ali su obojica Saša, glavni šuteri Partizana, slabo pucali trojke: Đorđević 1/3, Danilović 1/6. Tim ukupno 5/17, slabih 29,4%.

Mnogo veći problem nastao je posle narednog meča “kod kuće”, u Fuenlabradi. Estudijantes je zbrisao crno-bele sa glatkih 20 razlike, 95-75! Đorđević dao 18 poena i šutirao trojke 4/6, ali odbrana nije bila kadra da zaustavi Huana Antonija Orengu, budući španski selektor dao je 30 poena, “Turčin” Riki Vinslou 23, Alberto Ereros 20, Džon Pinone 11… Nad Istanbulom su se nadvili tamni oblaci, posle tri pobede usledila su tri poraza, grad na Bosforu bio je malo u magli ali još uvek se nazirao.

Poraz od Estudijantesa bio je poslednji meč u 1991, a 1992. je otvorena pobedom u Solunu nad Arisom 83-75. Nije to više bio onaj moćni Aris, ali Nikos Galis je još uvek bio zvezda, Partizanu je ubacio 33 poena, mada je bio usamljen. Partizan je delovao kao tim, poeni su bili raspoređeni: Koprivica 21 i 7 skokova, Danilović 20, Nakić 13, Dragutinović i Stevanović po 10 tako da se nije osetio manjak poena Saše Đorđevića koji je ostao na 4. Time je prvi krug završen sa 4 pobede i 3 poraza.

Posle rutinske pobede nad Komodorom u 8. kolu (111-77) uz sjajne procente šuta (78% zas dva poena, 53% za trojke), sa Danilovićem (24), Đorđevićem (19) i Nakićem (17) kao liderima, Partizan je imao 5-3 i otvoren put ka četvrtfinalu. Huventud je u tom momentu imao 8-0, a crno-beli su delili drugo mesto sa Filipsom i Estudijantesom, iz prikrajka je vrebao Bajer (4-4)  do su Aris i Maes Pils (2-6) kao i Komodor (1-7) već bili otpisani. U grupi A, sa kojom su se ukrštala četiri prvoplasirana tima iz B, lider je bila Barselona (7-1), Cibona je bila druga sa 6-2, Knor i Makabi po 5-3, Slobodna Dalmacija 4-4, Antib 3-5, Kalev 2-7 i Fonola 1-7.

Sutra: Uloga profesora Ace Nikolića

Photo: YouTube