Ne znam kako vi, ali ja nekako više uživam u utakmicama B grupe na olimpijskom turniru u Riju. Pretpostavljam da je osnovni razlog odsustvo emocija, navijam samo za lepu košarku i uživam u majstorijama i timova i pojedinaca. Drugi razlog je izjednačenost grupe u kojoj čak i Nigerija, koja je do sada sve izgubila, pokazuje zube. U našoj A grupi SAD i Australija su u prva tri kola pokazale (mnogo) više od ostalih učesnika, a prisustvo Venecuele i Kine čini grupu slabijom od one druge.

U direktnom prenosu odgledao sam pobedu Hrvata nad Brazilom (80-76), u snimku treći trijumf Litvanaca (ovog puta nad Argentinom, 81-73) a preko španskim medija saznao sve o prvoj pobedi Španaca (nad Nigerijom, 96-87). Sa najvećim nestrpljenjem očekujem duele Španija-Litvanija i Litvanija-Hrvatska u kojima će pasti rasplet o pozicijama za četvrtfinale i iz kojih će, nadam se, izaći naš rival u završnici.

Hrvati su opet odigrali dobar meč potvrdivši da su boloji nego što su mnogi mislili dok verovatno isto, u obrnutom smislu, važi za Brazilce – slabiji su nego što se pretpostavljalo, uprkos petorici NBA igrača u rosteru. Aca Petrović, selektor Hrvatske, podseća me na trenere stare jugoslovenske škole: zna se prva petorka, zna se ko su šesti i sedmi igrač, onaj osmi ulazi samo u posebnom slučaju a preostala četvorica mašu peškirima sa klupe i bodre saigrače. Zavirih malo u statistiku, tačnije minutažu, i dobih potvrdu vizuelnog utiska: Bojanu Bogdanoviću su za 33 poena bila potrebna 38 minuta. Šarić je igrao 35, Simon 30, Ukić i Bilan po 21, Planinić i Hezonja po 18 a Babić 15. Krušlin, Stipčević, Šakić i Arapović bili su navijači.

U hrvatskom timu zna se ko “meša malter, a ko vodu nosi”. Bojan Bogdanović je neprikosnoveni lider, svi ostali daju svoj puni doprinos, ponajviše Šarić koji svakom utakmicom podgreva nade navijača Filadelfije da će pomoći da se u narednoj sezoni ne ponovi debakl iz prethodne. Sa podeljenim (i prihvaćenim) ulogama Hrvati deluju kao ozbiljan tim a svaka pobeda podiže im samopuzdanje.

Brazil nema lakoću u igri. Muči se za svaki poen, tek poneki indvidualni potez nagovesti nešto od talenta i potencijala, ali nema timskog duha. Odsustvo Splitera i Varežaa je, ipak, preveliki hendikep.

Dočekah i snimak Litvanija-Argentina. Odlična utakmica, litvanski talenat protiv argentinskog iskustva, lepršava košarka improivizacije protiv uhodanih šablona u interpretaciji trija veterana Đinobili (22 poena)-Noćioni (14)-Skola(12). Argentinski problem je što još uvek eksploatišu svoju zlatnu generaciju koja je svake godine sve starija, umornija i manje efikasna. Jedini relativno novi igrač koiji se pojavio jeste plej Kampaco, ali teško da će biti išta više od dobrog košarkaša. Meč je bio dinamičan, pun preokreta. Dugo su vodili Litvanci, onda su Argentinci brejkom od 12-0 prešli u vođstvo, ali nisu izdržali. Litvanci su mlađi, brži, izdržljiviji a imaju i dužu klupu. Imaju “kičmu”, liniju plej (Kalnietis, 17 poena,7 asistencija)-šuter (Kuzminskas, 23 poena, 5 skokova)-centar (Valančijunas, 6 poena, 10 skokova), plus Mačijulis, Sabonis junior (naravno, sa brojem 11, kao i njegov ponosni otac koji sa tribina uživa i u sinu i u igri svoje reprezentacije), Sejbutis, Grigonis, Jankunas… Po igri, Litvanci su favoriti za prvo mesto ali ispit zrelosti polagaće protiv Španije i Hrvatske.

Španska štampa i dalje je skeptična prema svojoj reprezentaciji. Pobeda nad Nigerijom je očekivana, ali igra nikoga nije ubedila da će se tim dići do potrebnih visina za medalju. Riki Rubio se probudio i sa 15 poena bio prvi strelac svog tima, ali trebalo je da Skariolo uvede iskusnog Huana Karlosa Navara pa da ovaj sa 8 vezanih poena u poslednjoj četvrtini reši meč.

Rasplet predstoji, najbolje je pred nama.

Photo: FIBA