Danas je Sveti Nikola, pola Srbije slavi, druge polovina ide na slavu. Nadam se da mi neće biti zamereno što ću danas podsetiti na jednog košarkaškog “Svetog Nikolu”. Stariji će se setiti  nadimka koji je svojevremeno zagrebačka publika dala Nikoli Plećašu. U maloj dvorani na Trešnjevci, popularnoj “Kutiji šibica”, pre nego što je Lokomotiva postala Cibona, košarkaški “car” Zagreba bio je Nikola Plećaš.

Nije počeo u Lokomotivi nego u drugom zagrebačkom klubu, Mladosti. To je sigurno najmanji klub na svetu sa dva svetska šampiona. Plećaš je bio u generaciji sa Damirom Šolmanom, koga je Jugoplastika otela i odvela u Split pretvorivši ga u svoju legendu. Plećaš je ostao u Zagrebu, prešao u Lokomotivu, a sa Šolmanom je ponovo zajedno igrao u reprezentaciji Jugoslavije pošto je genijalni Ranko Žeravica u obojici video ogroman potencijal. Kada je prelazio iz Mladosti u Lokomotivu morao je da pauzira 10 meseci jer su pravilnici bili takvi, bez ispisnice nije lako mogao da promeni klub, a uprava Mladosti nije želela da pusti najboljeg i najperpektivnijeg igrača. Za Lokomotivu je konačno registrovan 12. jula 1967. i iste večeri (Liga se igrala preko leta) debitovao protiv Crvene zvezde. Ubacio je svojih prvih 26 prvoligaških poena. Kad je 1981. stavio tačku na briljantnu karijeru, broj datih koševa zauistavio se na 6.192. Odigrao je 238 utakmica što daje prosek od 26 poena! I dalje je najbolji prvoligaški strelac Cibone sa 5.404 poena, po proseku je prvi Dražen Petrović sa 37,6, Plećaš je drugi sa 26,5.

Dres Lokomotive/Cibone nosio je deset sezona, za Kvarner iz Rijeke odigrao je 34 utakmice i dao 788 poena, još uvek sjajnih 23,2 u proseku.Nikola Plećaš je bio mašina za davanje koševa. Bek-šuter, spretan i na poziciji pleja, ali njegovo su bili koševi. Davao ih je na sve načine. Šutem iz daljine, ulazom, sa linije penala… Povukao se pre nego što je FIBA dozvolila trojke, da ih je bilo u njegovo vreme brojke bi bile još impresivnije.

U bivšoj državi, bez “skauta”, interneta i ostalih tehničkih pomagala, nije mogao da promakne ni jedan talenat jer je sistem bio razrađen. Postojali su instruktori koji su obilazili provinciju u potrazi za talentima, u većim gradovima bilo je lakše jer je uvek bilo trenera koji su znali da selektiraju talentovane klince za svoje klubove ili neku gradsku ili regionalnu selekciju. Plećaš je debitovao u juniorskoj reprezentaciji Jugoslavije na Balkanskom prvenstvu u Kraljevu. Neočekivani poraz od Bugara ostavio je plave nade na drugom mestu, ali Ranko Žeravica je baš te godine selektirao četiri buduća svetska prvaka: Ljubodraga-Ducija Simonovića, Dragana Kapičića, Aljošu Žorgu i Nikolu Plećaša. Samo pet godina kasnije osvojili su na Šampionatu sveta u Ljubljani  prvu zlatnu medalju za jugoslovensku košarku! U toj selekciji koja je igrala u Kraljevu bio je i jedan budući veliki trener – Bogdan Boša Tanjević. Nepogrešivi Ranko…

Kada je Žeravica preuzeo seniorsku reprezentaciju od profesora Ace Nikolića, odmah je u A tim ubacio lidera generacije Krešu Ćosića, a onda za Evropsko prvenstvo u Helsinkiju 1967. i Simonovića, Kapičića, Žorgu, Šolmana i Brajkovića. Izostavio je Plećaša, ali ga je pozvao za Olimpijadu u Meksiku, i on više nije izlazio iz državne reprezentacije sve dok  se nije povukao 1975, mada pomalo prinudno. Sa plavima je na evropskim prvenstvima osvojio dva zlata (1973. i 1975.), dve srebrne medalje (1969. i 1971.), olimpijsko srebro 1968, i dve svetske medalje, zlato 1970. u Ljubljani i srebro 1974. u San Huanu. Jedini mali kiks bilo je peto mesto na Olimpijadi u Minhenu 1972. Trebalo je da se od dresa reprezentacije oprosti u Montrealu 1976, ali na svoju treću Olimpijadu nije otišao pod čudnim okolnostikma. Bio je isključen iz državnog tima zbog “kršenja amaterizma”. Naime, snimio je jedan reklamni spot u kome je učestvovao i kolega Andro Knego, ali “principe amaterizma” kršio je samo Nikola. Od tada je njegov odnos sa trenerom Mirkom Novoselom bio nikakav, na kraju je otišao u Kvarner iz Rijeke.

Karijeru u reprezentaciji završio je sa 215 utakmica, 1.315 poena i gomilom medalja i trofeja. Kada smo postali prvaci sveta 1970. obrijao je brkove…

U međuvremenu je briljirao u dresu Lokomotive, odnosno Cibone. U sezoni 1969/70 bio je prvi strelac lige sa prosekom od 30,9 poena. Partizanu je dao 67. Prvi evro-trofej zagrebačkom klubu, još uvek pod imenom Lokomotiva, doneo je direktno Plećaš. U prvom Kupu Radivoja Koraća u sezoni 1971/72 učestvovalo je samo osam klubova, u finale su stigla dva naša, OKK Beograd i Lokomotiva.  U prvom finalnom meču 29. februara 1972. u Hali sportova na Novom Beogradu, OKK Beograd je pobedio 83-71. Plećaš je dao 29 poena. Sedam dana kasnije u Zagrebu, OKK Beograd je na poluvremenu vodio 48-40 i imao ukupno 20 poena viška. Trofej koji je nosio ime legende OKK Beograda bio je na putu za vitrine kluba u kome je ponikao, ali u nastavku je to bio meč Plećaš-OKK Beograd. “Brejkom” od 21-1 u samo nekoliko minuta Lokomotiva je anulirala prednost rivala, dobila drugo poluvreme 54-25 i na kraju  pobedila 94-73. Nikola Plećaš je završio meč sa 40 poena!

Početkom sedamdesetih godina bio je daleko najpopularniji sportista Zagreba. Tada je i nastao nadimak “Sveti Nikola”. Na kraju sezone 1974/75 ponovo je bio najbolji strelac lige, ovog puta sa prosekom 33,2!

Onima koji ga nisu gledali nije lako opisati Nikolinu igru. Bio je rođeni talenat, samouk u mnogo čemu. Kaže da nikada nije ušao u teretanu, njegov trening uvek je bio sa loptom. Vođenje, dribling, dodavanje, šut. Iznad svega šut. Bio je visok 187 cm, u ono vreme sasvim dovoljno. Ako bih morao da ga poredim sa nekim igračima iz novijih vremena, rekao bih da je imao onu lakoću davanja koševa koju je iskazivao Igor Rakočević. Dribling, šut iz kontakta, šut kad je sam, ulaz… Sve “kako knjiga kaže”. Po nekim potezom, pre svega šutem iz daljine, na Plećaša danas podseća i Bogdan Bogdanović. Imao je gipkost i skočnost jednog Đerđe, eksplozivnost i brzinu Danilovića, preciznost poput najboljih šutera jugo-škole.

Jednom rečju-majstor. Bila je privilegija gledati ga, još veća poznavati ga.

U prethodne četiri sezone objavio sam na sajtu Evrolige tačno 100 biografija velikih igrača iz prošlosti, onih koji su obeležili evro-kupove i predvodili svoje nacionalne selekcije do trofeja. Među tih 100 priča bilo je i 20-tak o bivšim velikanima sa jugo-prostora. S obzirom da su ti portreti bili na engleskom, odlučili smo da – pre svega zbog mlađih ljubitelja košarke – na našem portalu objavimo aktualizovane priče o velikanima jugo-basketa. O nekima je na našem portalu već bilo reči (Ćosić, Delibašić, Simonović), ali bilo je toliko velikana  da će ovo biti duga serija u (približnom) ritmu jedna „story“ nedeljno.

Photo: Privatna arhiva i MN press