Ko je to naljutio selektora Sašu Đorđevića? Čini mi se da su to bili novinari koji su mu podmetnuli temu o kojoj on (kao i svi ljudi u Košaršakom savezu Srbije) ima jasan stav: neće stranac zaigrati za našu reprezentaciju. I tačka.
A Frenk Kaminski – insistirali su novinari, i time izazvali bes selektora koji je mislio da je njegov stav dovoljno poznat.
Odmah da kažem: moj stav je blizak onom Saše Đorđevića, mada uz jedan “aneks”. Naime, mislim da na osnovu tradicije i ugleda koji uživa, medalja koje je osvojila, asova koje je izmedrila i trenera koje ima Srbija mora imati status regionalnog košarkaškog centra. Samim tim i magneta za najtalentovanije klince – kako iz naše zemlje, tako i iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, zašto ne i Kosova. Moramo raditi na stvaranju imidža Srbije kao odskočne daske za veliki svet košarke. Klinci moraju znati da su ovde najbolji treneri, da ovde mogu steći afirmaciju u velikim klubovima, i da igranjem u Srbiji i za Srbiju mogu unovčiti svoj talenat i rad. Zato treba otvoriti vrata juniorima iz okruženja, naš Savez mora sarađivati sa Ministarstvom policije da im se omogući sticanje državljanstva – jednostavno sve ono što odavno rade najmoćnije svetske zemlje u fudbalu i drugim sportovima. Da nam se ne ponovi “slučaj Nikole Pekovića” koji nam je godinama bio “na izvolte” a sad bi tako dobro došao našoj reprezentaciji.
A Frenk Kaminski?
Dečko ima 213 centimetara, igra sjajno za Univerzitet Viskonsin i prema predviđanjima renomiranog sajta Draft Express biće 10. pik na predstojećoj berzi novih NBA igrača. Međutim, on se ne uklapa u ono što sam izložio, jer je 4. aprila napunio 22 godine. Nadam se da sam bio dovoljno jasan: nama ne trebaju stranci u reprezentaciji, ali nam trebaju juniori, tinejdžeri koji će na vreme uzeti srpsko državljanstvo. Kaminski nije takav.
Kad smo već kod drafta, moram izreći veliku zabrinutost u pogledu plasmana i tretmana naših mladih igrača. Ovakve suše odavno nije bilo, pa će 2015, već sad je izvesno, ostati upamćena kao godina u kojoj Srbija nije igrala nikakvu ulogu na draftu. Prema prognozama istog onog Draft Expressa, naš najbolje plasirani pik je Nikola Milutinov – na 78. mestu. Među prvih 100 figurira još samo Nenad Miljenović – na 92. mestu.
U ovom trenutku stranci nisu baš preterano cenjeni u prgnozama za NBA draft 2015, tu su dvojica među prvih deset i onda sve do 38. mesta – niko. Hrvat Mario Hezonja “viđen” je kao 8. pik, a samo mesto niže je Letonac Kristaps Porzingis. Obojica igraju u španskoj ACB ligi, Hezonja u Barseloni a Porzingis u Sevilji. Nažalost, to je sve što Evropa može da ponudi Americi u ovom trenutku.
Skauti su procenili da bi kao 38. pik mogao da se na draftu nađe Aleksandar Vezenkov, krilni centar sa čak tri državljanstva – bugarskim, kiparskim i grčkim. Igra za Aris. Šest mesta niže figurira Litvanas Domantas Sabonis, sin velikog Arvidasa. Na 55. mestu je Španac Giljermo Ernangomez, a na 58. Francuz Mamadu Žaite, centar Nantera, koji je pre godinu dana dovođen u vezu sa Partizanom. Najnovije otkriće Dude Ivkovića, krilo Efesa Čedi Osman je 60. pik a Litvanac Arturas Gudaitis, koji je ove sezone pružao zapažene partije u Žalgirisu je 67. Na 71. mestu je Nedim Buza iz Bosne i Hercegovine (igra za sarajevski Spars), a 75. je Španac Danijel Dijez – tri mesta ispred našeg Nikole Milutinova.
Iza centra Partizana plasirani su ovi Evropljani: Letonac Andžej Pasečniks (87) i bek Mega Leksa Nenad Milejnović (92.).
Loše za Srbiju, loše i za kompletnu Evropu.
Neku nadu uliva sastav ekipe “ostatka sveta” koja se 11. aprila suprotstavila američkoj juniorskoj postavi u već tradicionalnom Nike Hoop Summitu. Tu je bio plejmejker Barselone, osamnaestogodišnji Beograđanin Stefan Peno, sin Srbina i Venecuelanke. Uz njega, iz ovog regiona je bio i Nedim Buza.
Sajt Draft Express ima posebne liste za pojedina godišta, i interesantno je pogledati kako se srpski košarkaši kotiraju na njima.
Među momcima iz generacije 93 na 5. mestu je Luka Mitrović iz Crvene zvezde. Na 24. je njegov nekadašnji klupski drug, a sada bek MZT iz Skoplja Aleksandar Cvetković. Nemanja Bezbradica iz Partizana je 28. pik a Ivan Marinković, eks-Partizan a sada igrač poljskog Vilki Moris Šćećina je 35.
Generaciju 94 predvodi Nikola Milutinov. On je 3. pik u svetskim razmerama. Odlično je plasiran i Mihajlo Andrić iz Partizana – 8. mesto. Njegov klupski kolega, Francuz Boris Dalo je 14. a na 20. mestu je Nikola Janković, Vranjanac od 205 centimetara koji od 2012. igra za belgijski Spirou Šarlroa. Jovan Novak, momak koji je pre godinu dana podigao veliku buru i zbog koga su skoro zaratili Partizan i Crvena zvezda Telekom je 24. pik. On trenutno igra za novosadsku Vojvodinu Srbijagas. U generaciji 94. su i Nikola Radičević, bivši košarkaš Borca i Partizana a sada španske Sevilje – 25, kao i Dušan Kutlešić iz valjevskog Metalca (32. mesto).
Među igračima rođenim 1995. najbolje rangirani Srbin je Rade Zagorac iz Mega Leksa. On je na 16. mestu. Njegov klupski kolega Ognjen Jaramaz je 25. a Đorđe Kaplanović iz Crvene zvezde Telekom 26. Sledi 215 centimetara visoki centar Milenko Veljković iz Mega Leksa na 39. mestu, pa Marko Tejić iz Crvene zvezde Telekom na 42. Ognjen Dobrić iz FMP je 43. a Marko Gudurić (takođe FMP) je 46. Slede Nikola Rebić (Crvena zvezda Telekom) na 51. mestu, Dragan Apić (FMP) na 60. i Brano Đukanović (FMP) na 63. mestu.
Najzad, u generaciji 96 najbolje plasirani srpski košarkaš je prvotimac ljubljanske Olimpije Vasilije Vučetić. On je tek na 20 mestu. Dva mesta slabije rangiran je Kenan Karahodžić, 209 centimetara krilni centar španske Unikahe. Ponikao je u subotičkom Spartaku. Stefan Lazarević, iz FMP, je 28. a Radovan Đoković, iz Mega Leksa, nalazi se na 35. mestu.
Ispada da ni na sledećim draftovima nećemo imati pikove među prvih 10 ili 20. Ali ako se malo bolje analiziraju ova imena pada u oči upravo ono što sam na početku istakao: veliki broj naših najtalentovanijih mladića igra u stranim klubovima. Na sreću, nijedan od njih nije promenio državljanstvo, ali to ne menja moj stav. Srbija mora postati magnet za mlade košarkaše iz okolnih zemalja, i otvoriti im perspektivu dobijanja našeg državljanstva.