Odmah moram da priznam da se odavno nisam toliko prevario u nekoj proceni! Prognoza da će Crvena zvezda lako osvojiti Kup Koraća bila je potpun promašaj! Jednostavno, nisam verovao da Crvena zvezda može tako slabo da odigra kao u subotu protiv Partizana. Rekao bih da je nadmašila i onu Zvezdu koja se pre dve godine debelo obrukala u polufinalu Jadranske lige protiv slabašne Cibone, usred Beogradske arene.

Nema sumnje, još jednom se pokazalo da, kad je u pitanju naša klupska košarka, nije uputno bilo šta predviđati, s obzirom na tanušni i prevrtljiv kvalitet. Timu koji ima najveće aspiracije na svim frontovima ne bi smelo nikako da se dogodi da dva puta za kratko vreme izgubi od nejakog Partizana koji je, očigledno, još podaleko od izlaska iz teške krize u kojoj se nalazi od početka sezone. To je, po mom mišljenju, još jednom dokazao porazom od Mege u niškom finalu!

Da me neko pogrešno ne razume, kategorično podvlačim, ne pada mi na kraj pameti da ovakvom konstatacijom na bilo koji način omalovažim zaslužen trijumf Milojevićevih poletaraca. Mega dečaci su očitali lekciju za šest klasa poznatijem rivalu i potpuno zasluženo osvojili prvi trofej u kratkoj istoriji. Međutim, opet bih se usudio da kažem, makar me većina kamenovala:

“Zaslužen trijumf Mege je većim delom posledica slabog kvaliteta Partizana, odnosno očajne večeri Zvezde, nego sopstvene klase!”

Za našu košarku pogubno je, makar nas i predsednik KSS Dragan Đilas u suprotno uveravao, da dragocenu zlatnu levicu kojoj mi sami, iz godine u godinu devalviramo vrednost, ugrabe klinci tek izašli iz kratkih pantalona!

Ponovo podvlačim da Mega momke, naročito njihovog trenera Dejana Milojevića, izuzetno cenim i poštujem, zaslužili su ovaj trofej još pre dve godine, ali je nedopustivo da klub, to je nepobitna istina, osnovan od svetski poznate menadžerske agencije kako bi pospešio prodaju košarkaša, očita lekciju velikanima naše košarke. Ispade tako, srpskog li paradoksa, da se najbolji basket u ovoj zemlji igra u Sremskoj Mitrovici!?

Mnogi će reći: “ovaj matori stalno nešto zakera”, ali se meni čini da sam na celom turniru video samo jedno kvalitetno poluvreme – prvo u finalu. Već drugo je potvrdilo staro pravilo da je malo koji tim dobio iole važniji meč zahvaljujući trojkama! U prve tri deonice to čudljivo oružje služilo je crno-bele (20-10), čim je stalo (13-2), za tili čas ode sva mast u propast!

Na taj način je Partizan potvrdio ono što se malo ko usuđivao ranije da kaže: iznenađujuća pobeda protiv Zvezde, naravno zaslužena, prevashodno je posledica niskog kvaliteta naše klupske košarke, što pokazuje i činjenica da su Čairom dominirali strani košarkaši. Naše zvezde, ne mnogo što ih je ostalo, uveseljavaju strance.

Mene su najeminentniji treneri učili da je skok isključivo posledica velike želje i borbenosti! Nije pohvalno onda što je u večitom derbiju presudio isključivo taj jedan element. Pogledajte celokupnu statistiku polufinala – prava katastrofa! Šta vredi, malo koga zanimaju takvi podaci. A i zašto bi kad naš Savez nema nijedno stručno telo!? Šta će mu, ima toliko funkcionera koji sve znaju. Valjda će oni da nam objasne otkude u finalu takmičenja klupskog krema – čak 38 grešaka!?

Daleko im lepa kuća.

Photo: MN press