Za početak nove godine jedna vedrija košarkaška priča. Nije baš sa terena, ali glavni protagonost tematski svrstava priču u zbirku košarkaških anegdoda. Objavili smo je, u vrlo skraćenoj verziji, 4. decembra 2015, ovo je kompletna verzija, kao naručena za vedriji start ove 2021. godine.

Nekadašnji trener CSKA i reprezentacije SSSR, legendarni pukovnik Aleksandar Gomeljski (1928-2005), pred kraj briljatne karijere radio je u inostranstvu, konkretno u Španiji (Tenerife) i Francuskoj (Limož). U sezoni 1988/89 trenirao je Tenerife. Na  opšte iznenadjenje zakazao je trening za 31. decembar, tačno u podne. Iz kluba su mu skrenuli pažnju da nije baš uobičajeno da se na poslednji dan u godini radi, ako baš nije neophodno, ali pukovnik je bio kategoričan:

– Mora. Igrači su se mnogo opustili za vaš Božić, treba malo da se istrče. Nećemo dugo.

Od delegata ekipe Alehandra Martineza zatražio da kako zna i ume nađe kameru i snimi trening koji  će biti realizovan –na plaži! Nikakva uveravanja da su i termin i mesto prilično neuobičajeni nisu pomogla, pukovnik je insistirao i tačka. Posle trčkaranja po pesku i čak brčkanja po vodi, Gomeljski je završio “trening” a snimatelju Martinezu naredio da sa kasetom ode pravo u SEUR (španska brza pošta, kao DHL) i da pošalje kasetu u Moskvu:

– Tamo je pet metara snega i minus beskonačno… Neka vide kako je meni daleko u tuđini – objasnio je neplanirani  novogodišnji “trening“ Gomeljski.

Ostala je jedna fotka kao dokaz „patnji“ legenadrnog pukovnika.

Gomeljski je došao na Tenerife sa dozvolom sovjetskih vlasti. Bila je to nagrada za sve što je dao sovjetskoj košarci. Neposredno pred dolazak na Tenerife osvojio je zlatnu olimpijsku medalju u Seulu gde je SSSR pobedio  u finalu Jugoslaviju. Iako sa mnogo trenerskog iskustva, došao je pomalo nespreman za rad u skromnom klubu.

Prvo, nije govorio španski, engleski mu takodje nije bio najbolji što je otežavalo komunikaciju. Drugo, u CSKA i reprezentaciji je radio sa vrhunskim igračima, u ekipi Tenerifa naišao je na jedva prosečne košarkaše koji su teško ili nikako sprovodili njegove zamisli. Ekipa je bez njega (stigao je tri dana kasnije) na startu šampionata izgubila katastrofalno u Malagi, 59-100. U komunikaciji je bio srdačan, dobro raspoložen, spreman da radi, ali  je morao u hodu da menja navike. Igrači su počeli da se žale na žestoke kondicione treninge na kojima je on barabar trčao sa njima iako je imao 60 godina.

Ostalo je nekoliko zabeležnih detalja:

Ljudi sa Tenerifa pričaju kao anegdotu da je po ugovoru imao pravo na auto, dali su mu  poslednji model micubiši lancera ali je on tražio mercedes. Ispunili su mu želju, ali kad su mu ga uručili zamolio je da mu pokažu “kako se pali”. Onda je priznao da ne zna da vozi i da mu treba šofer…

Imao je običaj da sudijama pre utakmice uručuje zastavice i značke sovjetske košarkaške federacije i ploče sa klasičnom muzikom u izvodjenju Moskovskog simfonijskog orkestra. Igračima je za rodjendan poklanjao „matrjoške“ (one tipične šarene ruske drvene lutke koje staju jedna u drugu) ili neki drugi ruski suvenir.

Rezultati su bili loši, Gomeljski je stalnim izmenama stranaca pokušavao da popravi situaciju ali nije išlo jer je lutao pošto  nije poznavao tržište. Promenio je čak 11 američkih igrača! Jedini koji je ostao cele sezone bio je Limon Lempli. Pred utakmicu sa Espanjolom odbio je da počne susret jer je u ekipi rivala video “tri crnca”. Pravilo je dozvoljavalo  dva inostrana igrača, Gomeljski je mislio da rival igra sa tri. Objašnjavali su mu da je jedan od crnaca, Pepe Kolins, poreklom iz Gvineje ali da je rodjen u Španiji i da igra kao Španac. Jedva su ga ubedili…

Pred jednu utakmicu nije se pojavio u svlačionici. Poslednju “ćarlu” (razgovor) sa igračima obavio je pomoćnik Trifon Pok. Tri minuta pred početak Gomeljski se pojavio i seo na klupu kao da se ništa nije desilo. Razlog zakašnjenja bila je faktura za gas od nekih tričavih  600 ondašnjih peseta. Preganjao se sa direkltorom Horheom Kariljom tvrdeći da njegov gas treba da plati klub. I platio je.

Jednom je pozvao u kuću na večeru saradnike i nekoliko članova uprave. Sve je bilo u redu osim pića. Ni koka-kola, ni vino… Samo žestoka  pića, verovatno votka. Neki sutradan nisu došli na posao…

Slabi rezultati primorali su upravu na drastičnu odluku: Gomeljski je smenjen pred plej-of za opstanak. Ekipu je preuzeo Trifon Pok, do tada prvi pomoćnik, i uspeo da sačuva prvoligaški status.

Uprkos ne mnogo uspešnoj sezoni, na Tenerifima se Gomeljskog sećaju sa simpatijama. Njegov dolazak doveo je u centar pažnje  ovaj klub, pisalo se i pričalo o čuvenom pukovniku, olimpijskom šampionu, a on je u onih nekoliko meseci uživao u suncu dok je u Moskvi bilo “minus beskonačno”…

Photo: Printscreen