U nedelju u sedam uveče počeće borba za prvo mesto na Evropskom prvenstvu za žene u Budimpešti, u kojoj će odmeriti snage dve najbolje kontinentalne ekipe u ovom trenutku: Srbija i Francuska.

Mnogo toga zajedničkog, ali i suprotnog, vezuje se za finaliste. Obe ekipe su igrale najbolje kada je bilo najvažnije, Srpkinje su pobedile najpre odličnu Tursku, a Francuska Rusiju u četvrtfinalu, a onda izabranice Marine Maljković su bile bolje od Belorusije (74 – 72) dok su igračice Valeri Garnije nadigrale aktuelnog prvaka Evrope Španiju (62 – 58) u polufinalnim borbama.

Obe ekipe su sastavljene od odličnih košarkašica, a predvođene su sa dva izuzetna trenera – dve žene koje rade u klubovima u istoj zemlji. Često su Marina i Valeri bivale zajedno na utakmicama njihovih Liona i Burža, a sada su na ovom prvenstvu pokazale da su dva ponajbolja stratega u ženskoj konkurenciji. Marina, talentovani trener koja je preporodila reprezentativnu žensku košarku u Srbiji, a Valeri je najpre bila sjajna reprezentativka Francuske, a vec treću godinu predvodi žensku selekciju “trikolora”, i takođe postiže velike uspehe sa klupskim prvakinjama Francuske. Mnoge igračice iz Srbije su igrale u Francuskoj, a i sada je Ana Dabović jedna od najvećih zvezda ženske lige LFB.

Francuskinje su dvostruke prvakinje Evrope (2001. i 2009.) a pokazale su da nisu slučajno na tri poslednja šampionata osvajale medalje. Uz to su aktivni nosioci srebrne olimpijske medalje iz Londona, i žele da u realnost pretvore čuvenu francusku izreku osvajajući još jedno najsjajnije odličje (“Nema dva bez tri”, a kod nas bi to poistovetili sa onim “Nema sreće bez treće”).

Ove godine u pripremnom periodu Srbija i Francuska su igrale na prijateljskom turniru u regionu Liona (Marininom i Aninom Lionu), i tom prilikom košarkašice Srbije su pokazale da se na njih mora ozbiljno računati jer su nanele poraze domaćinu – suparniku iz budućeg finala.

Ovde u Francuskoj svi kažu “chapeau” za sve što je Srbija sa svojim košarkašicama ostvarila u poslednjih par godina. Naravno, niko ne zaboravlja da su Marina Maljković i njena ekipa upravo u Francuskoj na prošlom Prvenstvu Evrope 2013. postigle najveći rezultat plasmanom na 4. mesto, a u petak uveče su u Budimpešti stigle da osvoje i svoju prvu medalju (za one koji ne znaju – bivša Jugoslavija je poslednji put osvojila medalju – srebrnu na Prvenstvu Evrope pre 24 godine – 1991. u Izraelu).

Koliko je velika ta naša medalja (bez obzira od kojeg materijala će da bude napravljena) najbolje pokazuju dva podatka: u Srbiji ima oko 1.500 košarkašica, dok je Francuska zemlja sa najvećim brojem ženskih licenci u Evropi – čak 218.350, što je oko 36 odsto od ukupnog broja košarkaša u toj zemlji (rekord je oboren pre 15-tak dana kada je registrovano 600.169 igrača i igračica). Francuska košarka je najrazvijeniji ženski sport po broju registrovanih igračica u toj zemlji.

Mala Srbija se uspešno bori sa najvećima, a čak je ispred košarkaških velesila kao što su Rusija, Turska, Belorusija, Češka, a od plufinalnih borbi u Budimpešti su čak i evropske prvakinje Špankinje iza Marininih lepotica. Košarkaški savez Srbije izdvaja sredstva iz malog budžeta (oko 3 miliona) za razvoj ženske košarke koja će u nedelju da se suprotstavi igračicama koje reprezentuju državu i Federaciju čiji budžet iznosi preko 29 miliona evra u ovoj godini.

Iz svih tih razloga Francuzi skidaju kapu (šešir) pred reprezentacijom Srbije, i iskazuju ogromno poštovanje za poslednje rezultate. Naravno da je Maljkovićeva čest gost i odličan ambasador srpske košarke među francuskim novinarima, a svojim šarmom i odličnim jezikom pleni. Nakon polufinalnih pobeda dva ženska stratega mnogi su postavili pitanje ko će da bude bolji: mladost i želja da se ostvari još bolji rezultat, ili iskustvo i znanje sticano godinama? Preambiciozna i uvek smirena Marina, ili iskusna i temperamentna Valeri? Da li će Ana Dabović da bude bolja od najbolje košarkašice Evrope Sandrine Grude, da li će nekadašnja “Francuskinja” Sonja Petrović da bude dominantna, ili će Izabela Jakubu da bude uspešnija pod obručima? Da li će Milica Dabović moći da nadigra jednog od najboljih plejmejkera u Evropi Selin Derek… Ima još mnogo pitanja, a odgovor će se znati kad se završi poslednja utakmica Eurobasketa (koji će ostati upamćen i po rekordno malom broju gledalaca).

Teško je sa sigurnošću reći ko će da bude pobednik, naravno svako će da navija za svoju ekipu, svako će da vidi svoje šanse u nadigravanju i iskoristi slabosti protivnika, a obe ekipe su zasluženo već osvojile medalje i siguran plasman na predolimpijski turnir. Sigurno iz oba tabora isto žele, a čija će želja da bude jača pokazaće susret prijatelja i dobrih poznanika, koji će borbom na košarkaškom terenu da iskažu, između ostalog, i respekt za protivnika.

Ko će da biti pobednik, a ko poraženi, kome će da pripadne zlatna a kome srebrna medalja, ko će se zvati šampion Evrope a ko će morati da se zadovolji naslovom vicešampiona, ko će da kupi karte za put na Olimpijadu u Brazilu, a ko će da traži vizu preko olimpijskih kvalifikacija… Da li će pobednik da se penje na čuveni beogradski balkon, ili će da slavi na najlepšoj aveniji na svetu Šanzelizeu?

Photo: eurobasketwomen2015.com