Pre mesec dana, 15.juna, na ovom mestu postavio sam pitanje, i sebi i drugima. Ko ima strpljenja, evo linka za taj tekst:

http://kosmagazin.com/saletove-muke-i-moralne-dileme/

Za one koje mrzi da čitaju, u najkraćem evo o čemu se radi. Naslov je bio „Saletove muke i moralne dileme“ a glavno pitanje  odnosilo se na Bobana Marjanovića, odnosno dilemu da li neko treba da igra kvalifikacije i pomogne da odemo u Rio, a da onda ustupi mesto Bobanu  koji je u međuvremenu potpisao novi ugovor u NBA i rešio životno pitanje. Napisao sam da znam šta bih ja uradio da sam selektor, ali pošto – na sreću – nisam, odluku će morati da donese Saša Đorđević.

I odlučio je. Boban ne ide na nastavak priprema na Kopaoniku, što znači da ne ide ni u Rio. Ako nekome nešto znači moje mišljenje – razumem i podržavam odluku selektora! I da se odmah razumemo: ni najmanje ne osuđujem Bobana Marjanovića, i Saletovu odluku ni slučajno ne tumaćim kao čin nekog revanša, već isključivo kao duboko moralni gest. Nemam nikakvu dilemu da je Boban bolji igrač od Štimca, i oni koji malo znaju o košarci znaće da bismo sa Marjanovićem u timu bili jači i bliži dobrom plasmanu, možda i medalji, znam Bobija kao sjajnog čoveka, doboćudnog džina koji ni mrava ne bi zgazio. Potpuno razumem i njegovu odluku da ne igra pred-olimpijski turnir jer se našao u delikatnoj situaciji, a kada je potpisao na tri godine za Detroit za 21 miliona dolara svi koji su ga kritikovali dobili su 21 milion razloga da ga razumeju. Ali, i on mora da razume da je situacija u kojoj se našao imala i cenu koja se zove ispadanje iz reprezentacije. Vidim da je sada spreman da dođe i pomogne, ali selektor nije spreman da krši principe i, eventrualno, pokvari atmosferu ili takozvanu „hemiju“ u grupi time što će Vladimiru Štimcu ili nekom drugom reći: Hvala, bio si dobar, ali u Rio ide Boban. To će već morati da učini zbog Nemanje Bjelice, ali situacija je drugačija. Bjelica je bio povređen, onaj ko je uskočio na njegovo mesto zna od prvog momenta da možda neće putovati u Rio i to je velika razlika u odnosu na Bobana Marjanovića.

Mislio sam da sam prilično usamljen u ovom stavu, ali bacih pogled na anketu na sajtu B92 i konstatovah da je u ponedeljak do 20,30 časova na pitanje da li će Đorđević zvati  Bobana glasalo preko 11.000 čitalaca a rezultat je bio 5-850 za „ne“ u odnosu na 5.600 za „da“ Pitanje nije dobro formulisano, jer je jasno da Đorđević nije pozvao, niti će zvati Marjanovića, preciznije bi bilo da li Boban treba da ide u Rio, ali rezultat je isti. Dakle, košarkaški narod je razumeo stav selektora kao što ja, i mnogi drugi, razumeju i stav Bobana Marjanovića.

Mnogo manje razumevanja imam, ako ga uopšte imam, za Nikolu Milutinova i Radeta Zagorca. Kao što selektor reče, svaki otkaz je legitiman, ali ako se saopšti na vreme. U oba ova slučaja nije bilo tako i to je ono što smeta. Ako me sećanje ne vara, jedan Mirza Delibašić, istinski košarkaški genije, išao je sa reprezentacijom nekadašnje Jugoslavije na Svetsko prvenstvo u Portoriku 1974. kao 13. igrač! Nije ušao u 12, ali je poveden da gleda, uči, bude deo grupe. Od sledeće godine pa sve do bolesti koja je prerarno prekinula njegovu sjajnu karijeru bio je jedan od stubova reprezentacije. Istina je da tada, bar kod naših igrača, nije bilo letnjih NBA liga, izbora na „draftu“ i mogućnosti odlaska nu NBA (Boston je zvao Dražena Dalipagića posle Olimpijskih igara u Montrealu 1976. ali je on odbio jer je to značilo da više ne može da igra za reprezentaciju!). U tim starim vremenima problem otkaza učešća u reprezentaciji nije postojao. Nije bilo igrača koji se nije odazvao, a svi su bili asovi, mnogo veći od nekih skorašnjih i današnjih koji lični interes stavljaju iznad reprezentacije. Druga vremena, drugi odnosi, drugačije vaspitanje, drugačiji odnos prema onome što se zove odgovornost. Tada su svi bili štimci…

*Nema veze sa temom, ali da se javljam dva puta „za reč“ – mislim da smo dobili dobru grupu u Riju. To što smo zajedno sa Amerikancima znači da se sa njima nećemo ukrštati pre eventualnog (kamo lepe sreće) polufinala, ili (verujmo i nadajmo se) finala. Glavni rival za 2. mesto (pod uslovom da nas SAD dobiju!)  biće Francuska, bez potcenjivanja Australije, Kine i Venecuele. Biće to dobar turnir za koji se već traži „karta više“. Vlada Olić, naš saradnik iz Vašingtona, pokušao je da kupi ulaznice za meč SAD-Srbija i konstatovao da su već rasporodate! Pita me da li mogu da „vidim sa KSS kako da kupi karte“…

Još malo pa počinje. Jedva čekam.

Photo: FIBA