Ako neko dolazi sa velikim ambicijama na Olimpijske igre, to je – Francuska. Ako neko može da se suprotstavi Amerikancima, to su Francuzi. Ako neko ima sjajne igrače u svom sastavu, to je svakako reprezentacija “galskih petlova”. A ako neko može da izneveri očekivanja – to su opet oni. Dokazali su to pre dve godine na Svetskom prvenstvu u Španiji, kad ih je u polufinalu zaustavila Srbija, i godinu dana potom na Eurobasketu, kome su bili jedni od domaćina. Nisu ušli u finale, tamo su otišli Španci, nisu overili vizu za Rio pred četrdesetak hiljada gledalaca u mamutskoj dvorani u Lilu, i morali su da putuju sve do Filipina da sebi izbore mesto na pred-olimpijskom turniru.

Francuzi su dokazani prijatelji naše košarke, o tome je na ovom sajtu mnogo pisao naš saradnik Goran Radonjić, direktor za međunarodne odnose u Francuskoj košarkaškoj federaciji. Imaju taj lep običaj da pre velikih takmičenja odmere snage sa našim reprezentativcima, a tako je bilo i ovog leta. U dve utakmice dobro smo upoznali snagu ekipe koju vodi selektor Vensan Kole, i mada je Srbija izašla kao pobednik iz oba meča jasno je da Francuzi to mogu mnogo bolje. Sigurno su svoje najbolje lice sačuvali za Rio, gde će nam ponovo biti rivali u grupi. Taj susret Srbije i Francuske na Olimpijskim igrama ne mora mnogo toga da odluči, ali može biti značajan za dalje takmičenje. Jer, onaj ko izgubi ne može računati na drugo mesto u grupi, iza Amerikanaca, a treća pozicija znači da se ta ekipa u polufinalu može ponovo sastati sa Amerikancima. Što nikako ne valja. Zato meč Srbija-Francuska ima važnost, ne treba ga smatrati presudnim ali može mnogo toga da odredi.

O našim momcima dovoljno znamo, a pošto je ovde reč o Francuzima, samo da podsetimo: zvezde te reprezentacije su Toni Parker, Boris Dijao i Nando De Kolo. Tim redom. Kad se Parker razigra teško ga može zaustaviti i najbolja odbrana u NBA ligi. A ako se sva trojica razigraju – eto štete za svakog protivnika, bez obzira da li mu na dresu piše Srbija, USA ili nešto treće.

Toni Parker se na Olimpijskim igrama oprašta od reprezentacije, i svakako će učiniti sve da taj oproštaj bude što glamurozniji. I da potraje, a potrajaće najduže ako se Francuska plasira bar u polufinale. Teško da će posle Rija u reprezentaciji nastaviti da igra 34-godišnji Boris Dijao, ali zato će lidersku ulogu preuzeti De Kolo. I njega se treba najviše plašiti, jer je igrač u naponu snage, a iza sebe ima neverovatnu sezonu u CSKA i Evroligi. U Moskvi je “kidao” u tandemu sa fenomenalnim Teodosićem, može se samo pretpostaviti kako će to izgledati u nacionalnom timu uz magičnog Tonija Parkera.

I pored, uslovno rečeno, dva kiksa na poslednjim velikim takmičenjima, Francuzi imaju kontinuitet uspeha u poslednjih petnaestak godina, a namera im je da taj niz nastave i u Brazilu. Sve je počelo 1999, na onom nesrećnom Evropskom prvenstvu u njihovoj zemlji na koji je reprezentacija Jugoslavije otišla u sred bombardovanja, ali je ipak zauzela treće mesto. Francuzi su bili četvrti, a godinu dana kasnije na Olimpijskim igrama u Sidneju potvrdili su klasu osvajanjem srebrne medalje. Na Eurobasketu u našoj zemlji 2005. najpre su šokirali reprezentaciju domaćina, a na kraju uzeli bronzu. Sledi Evropsko prvenstvo 2011. na kome su osvojili drugo mesto, pa 2013. kad su postali šampioni Evrope, i prošle godine gde su se zadovoljili bronzom, pobedivši u borbi za 3. mesto reprezentaciju Srbije. Na taj način su samo zamenili mesta sa ekipom Saše Đorđevića na počasnom postolju, jer je 2014. na Svetskom prvenstvu naš tim bio drugi, a Francuzi treći.

Na olimpijskom turniru u Riju Francuzi igraju prvi meč sa Australijom. To može biti tvrda utakmica, ali u drugom kolu imaju lakši posao protiv Kine. I onda, 10. avgusta u “Karioka Areni 1” sledi utakmica Srbija-Francuska. Poslednji meč u grupi naši francuski prijatelji igraju protiv Amerikanaca, ali i pre te utakmice će mnogo toga što se plasmana tiče već biti jasno.

Selektor “trikolora” Vensan Kole dozvolio je sebi luksuz da se odrekne jednog Ivana Furnijea, ali je zato čekao do poslednjeg trenutka Nikolasa Batuma, i na kraju ga uključio u tim. Kao i centra Rudija Gobera, koji je prošle godine u Lilu zadao toliko muka Raduljici i Ercegu. Standardna petorka koja počinje utakmice je: Parker, De Kolo, Batum, Dijao, Gober. Četiri NBA zvezde plus najbolji igrač Evrolige. Uostalom, evo rostera koji će igrati na OI u Riju:

4        Tomas Ertel (Anadolu Efes, 27 godina, 188 centimetara, bek)

5. Nikola Batum (Šarlot Hornets, 27, 203, krilo)
6. Antoan Diot (Valensija, 27, 191, bek)
7. Žofri Lovernj (Denver Nagets, 25, 211, centar)
8. Šarl Kahudi (Asvel, 30, 197, krilo)
9. Toni Parker (San Antonio, 34, 186, bek)
10. Floran Pjetrus (Nansi, 35, 201, krilo)
11. Nando De Kolo (CSKA, 29, 196, krilo)
12. Boris Dijao (Juta Džez, 34, 205, krilo)
13. Mikael Želabal (Le Man, 33, 201, krilo)
14. Rudi Gober (Juta Džez, 24, 216, centar)
15. Kim Tili (Laboral Kuća, 28, 208, krilo)

Photo: FIBA