Tekst objavljen u Politici 5. avgusta prenosimo uz dozvolu Gorana Radonjića, saradnika i velikog prijatelja Koš magazina.

Prenošenje teksta u celini, ili u delovima nije dozvoljeno

Direktor za međunarodne odnose KS Francuske Goran Radonjić govori o predstojećim susretima dve košarkaške reprezentacije, zajedničkim željama da se stigne do Rija, o tome zašto se Parker i Dijao toliko žrtvuju za nacionalni tim…

Francuski i srpski košarkaši sreli su se prošle godine tri puta, poslednji put u polufinalu Svetskog prvenstva u Španiji, a veliki su izgledi da i ovog leta dođe do tri njihova duela. Dva su izvesna – 7. avgusta u Nansiju i 12. u Beogradu – a treći bi mogao da se desi u završnoj rundi Evropskog šampionata (12–20. septembar). Svakako, obe selekcije bi volele da do tog duela ne dođe pre finala. Ali, dug je i neizvestan put do toga…

– Otkako je Svetislav Pešić s Nemačkom osvojio zlato, u Minhenu 1993, domaćin Evropskog šampionata nije bio prvak. To je dovoljna opomena – kaže Goran Radonjić (63), direktor za međunarodne odnose u Košarkaškom savezu Francuske (FFBB). – To nam je stalno na umu. Igranje pred domaćom publikom je ogromna odgovornost, pogotovo kad vam svi dodeljuju ulogu favorita. Zna se i da Toni Parker i Boris Dijao žele da se oproste od reprezentacije sa zlatnom medaljom.

Radonjić ovih dana nije u Beogradu da bi se dogovarao sa Košarkaškim savezom Srbije (KSS) oko dolaska Francuske 12. avgusta. Ovde je zbog unuke koja je na trenutak potisnula u drugi plan velike obaveze oko organizacije Evrobasketa (Francuska domaćin jedne grupe, u Monpeljeu, i svih mečeva od osmine finala, u Lilu).

– Dosadašnja prvenstva govore koliko je teško osvojiti titulu kod kuće – nastavlja Radonjić priču o poslednje dve decenije šampionata. – Litvanija je 2011. izgubila u četvrtfinalu od Makedonije, dve godine kasnije Slovenija je pretrpela poraz od Francuske. Videli smo kako se Španija provela na Svetskom šampionatu. To kako su se Španci poneli najveća je opomena kako ne treba raditi. Saša Đorđević je poslao pravu poruku posle susreta Španije i Srbije, kad je emotivno pričao o nečemu što svima smeta, a svi o tome ćute – o španskoj aroganciji.

Radonjić je već govorio u „Politici“ o prijateljskim odnosima dva košarkaška saveza, našeg i francuskog, ali ističe da postoji još razloga zašto Francuska rado igra pripremne mečeve sa Srbijom.

– Pre svega to je susret dva najbolja evropska tima: evropski šampion protiv svetskog viceprvaka, a uz to je Francuska i treća na svetu. Od kada sam u Francuskoj, od 1993, Francuzi uvek igraju protiv najboljih. Isti princip ima i selektor Đorđević. Kad smo se prošle godine dogovarali oko mečeva, ispalo je da ćemo na Svetskom prvenstvu biti u istoj grupi, ali on je rekao: „Nema veze, svakako želimo da igramo sa Francuskom u pripremama, jer naš interes je da

igramo s najboljima.“

Francuska je, kako dalje kaže jedan od njenih direktora, na primeru Španije naučila lekciju:

– Bićemo spremniji nego ikada. Računamo na kompletan tim sa Svetskog šampionata, plus Toni Parker i Aleksis Ažansa. Svih 15 igrača su dugo u istom sistemu, znaju sve šeme. Parker je pre nekoliko dana preneo dozu opreza na saigrače kad je rekao: „Iz iskustva San Antonija znam koliko je teško odbraniti titulu.“ To kaže Evropljanin sa najviše titula u NBA – četiri.

Za poslednjih osam godina, otkako je na jednoj od najodgovornijih funkcija u FFBB,je ljubav prema reprezentaciji ključ uspeha francuskog tima:

– Fabijan Kozer je otpao zbog infekcije oka pre neki dan, ali pre toga, kad su ga novinari pitali kako se oseća kao neko ko zapušava rupe u timu, kazao je:

„Ja se ne osećam tako. Zbog svojih ljudskih i igračkih kvaliteta dobio sam priliku da budem među 16 najboljih igrača Francuske.“ A kad su ga novinari podsetili da je prošle godine otpao sa spiska, on im je uzvratio: „I to je bilo priznanje.“ Recimo, Boris Dijao je na kraju sezone 2012/2013. zvao savez da pita kad počinju pripreme, jer jedva čeka da se vidi sa svojim prijateljima iz reprezentacije. Kada je Francuska 1999. organizovala Evropsko prvenstvo, troškovi organizacije su bili tri miliona evra. Sada je to 17 miliona, ali samo za jednu grupu u Monpeljeu i završnicu u Lilu. Da bi se pokrili troškovi potrebno je da se proda 220.000 ulaznica, a Francuzi su do sada prodali deset hiljada manje.

– Rekord u broju prodatih ulaznica na Evropskom prvenstvu je 320.000, a već sada, mesec dana uoči šampionata, prodato je više, računajući sve četiri zemlje domaćine: Hrvatsku, Letoniju, Nemačku i Francusku. Procena je da će se prodati ukupno više od 500.000 ulaznica, a ja kao nepopravljivi optimista kažem i više od 550.000 – govori Radonjić koji je za 30 godina sudio niz velikih mečeva, a kruna karijere su mu bile Olimpijske igre u Sidneju 1988.

Prošle godine je FFBB samo od prijateljskih mečeva državnog tima zaradio dva miliona evra. I ovog leta, kao i lane, u goste im dolaze naši košarkaši (7. avgusta u Nansiju).

– Francuska počinje marketinšku kampanju protiv viceprvaka sveta Srbije. Od te kampanje očekujemo mnogo, a pre svega da prodamo preostale ulaznice. Za finale je već prodato 21.000 od 27.000 ulaznica. Na Trgu republike u Lilu biće postavljen veliki ekran pa će tako još 10.000 ljudi posmatrati finale. Što se tiče gostovanja u Srbiji, selektor Kole smatra da je dobro da njegov tim oseti kako je to igrati pred punim tribinama u Beogradu, protiv jedne od najboljih selekcije Evrope. S Nemcima se sastajemo iz drugih razloga: političko-ekonomskih.

Francuzi su ponosni na to što sve njihove selekcije postižu odlične rezultate i što su trenutno, uz Srbiju i Španiju, jedna od tri najuspešnije evropske zemlje. Radonjić naglašava da je zajednička želja finale u Lilu i odlazak na Olimpijske igre u Riju 2016:

– Predsednici dva saveza Žan-Pjer Sijuta i Dragan Đilas su prijatelji. Kontakti dve federacije su stalni, kao da brat piše bratu. Dogovaramo se sve za dva minuta. Tako će biti i posle Evrobasketa, šta god da se tamo desi…

Aleksandar Miletić

Photo: MN press