Posle još jedne lekcije iz patriotizma sa tribina (bilo je, činilo se na momente, više zastavica nego gledalaca) Francuska (ni)je u finalu. Posle Slovenije 2013. i  Madrida 2014,  u Lilu 2015. došlo je do revanša, posebno za onaj četvrtfinalni poraz prošlog leta u Madridu.

Francuzi su u meč ušli kao favoriti i dugo opravdavali ulogu  iako nisu briljirali. Špancima su opet nedostajali poeni bekova, ali je Pau Gasol prevazišao sebe i sa 40 poena postao 4. igrač u istoriji evropskih šampionata sa više od 1000 koševa (prva trojica su Parker, Novicki i Galis). Još važnije je što je Španiju uveo u finale. Španci su u 36.minutu došli na -3 (58-61) a posle “zakucavanja” Gasola (28. poen)  i na -1 (60-61). Nije gotovo kad (izgleda da) je gotovo. Posle rampe nikom drugom nego Goberu, Gasol je ne nešto više od dva minuta pre kraja u napadu doneo vodjstvo Špancima 62-61. Drama je tek počinjala. I na terenu i na tribinama. Batum vraća prednost, Gasol nastavlja simultanku (64-63 za Špance), Batum maši, ali promašuje i Rudi Fernadez, i to trojku koja je mogla da reši meč. Nando de Kolo pravi faul u napadu, još 46 sekundi, Španci imaju dva napada, u drugom Serhio Rodrigez  ulazi pod koš i to je 66-63, a samo 16 sekundi do kraja. Francuzima su bile potrebne samo dve sekunde da, posle tajmauta, izjednače trojkom Batuma! Novi tajmaut i poslednji napad za Špance. Gasol ili neko drugi? Gasol, ali kakva rampa Gobera, ostaje 66-66 (djavolje šestice), i-produžetak.

Drama do kraja, plus 2 za jedne, pa za druge… Gasol se umorio, dva promašaja, pa faul u napadu, u skoku, Dijao pogadja jednom, 75-72 za trikolore. Još nije kraj, Rudi Gober pravi 5. faul, Gasol sa linije penala postavlja 74-75 na 74 sekundi pre kraja. Francuzi “prodaju” loptu, Gasol zakucava za 76-75, Parker gubi loptu koju otima Rudi Fernadez, Serhio Rodrigez maši trojku ali “hobotnica” Gasol hvata i svojim 38. poenom dovodi Špance na milimetar od finala – 78-75. Igralo se još 18 sekundi. Klaver pravi “glupi” faul nad Batumom, sudija Hristodulu malo nateže za tri bacanja, ali Batum promašuje sva tri, a Gasol  (ko kaže da se umorio) briljatnu partiju, rekord karijere, zaokružuje sa 40 poena (do sada je lična marka bila 37 protiv Kine) za 80-75.

Španija mu duguje spomenik za života!

Govor brojki

Pošto smo saznali ko je prvi finalist ostaje da se malo pozabavim našim poslednjim korakom do finala. Umesto mog mišljenja citiraću dvojicu stručnjaka i, u nastavku, brojke. One bar nisu subjektivne.

Sretoh Acu Petrovića, još malo aktuelnog predsednika Cibone (kaže da napušta to mesto i postaje nešto kao GM ili sportski direktor). Za 15-tak minuta vožnje busom FIBA od dvorane, pardon stadiona, do centra Lila slatko se ispričasmo. Suština njegove prognoze glasi:

– Litvanija nema šansu protiv Srbije.

Usledilo je objašnjenje koje prija svakim srpskim ušima: kvalitet, duga klupa, pojedinačni kvaliteti više igrača, “četvorke” (Bjelica i Erceg) kakve Litvanci samo mogu da sanjaju, mentalitet, trener…Ukratko, “Aca trica” kaže da je sve na strani Srbije.

Izmedju meča Italija-Češka (85-70) i duela Francuza i Španaca, sretoh Panajotisa Janakisa, jedinog čoveka koji je bio prvak Evrope kao igrač (1987.) i kao trener (2005.). Skoro da se naljutio kad sam ga pitao šta misli o duelu koji nas čeka u petak.

– Šališ se? Pa rekao sam ti pre pet dana da će Srbija igratri finale. Litvanija ima Valančijunasa i Mačijuskasa, još tri-četiri solidna igrača, a Srbija 12. Povrh svega, Srbija ima Teodosića. Znam ga u dušu, trenirao sam ga kad je bio mlad, verovao u njega jer ima viziju i asistenciju kao retko ko.

Isto to, samo malo “suvoparnije” kažu i brojke. Pogledao sam 10 elemenata, Litvanci su bolji  samo u dva – šutu za tri poena i slobodnim bacanjima. Oni pogadjaju iza linije za tri poena 37,3%, mi 32,2%, ali očekujem da do kraja nekoga “ojadimo” baš trojkama. Zamišljam dan (ili veče) u kome će Teo, Bogdan, Erceg, Bjelica, Nedović, Kalina i Marković “namestiti ruku”. Litvanci bolje izvode i penale (79,1% prema 76,7%, ali to je promenljiva kategorija od meča do meča). Bolji smo u ukupnom šutu, u procentu za 2 poena, u proseku poena po meču, asistencijama, u skoku, osvojenim loptama, u izgubljenim loptama (mi gubimo u proseku 11,4 , oni 13,6), čak i u napravljenim faulovima, što znači da su naši momci agresivniji.

Cinici kažu da je “statistika tačan zbir pogrešnioh podataka”, ali u ovim brojkama nema ničeg pogrešnog. Greška može da bude samo u “ljudskom faktoru” a valjda smo, sa Saletom Djordjevićem na klupi, i tu jači.

Dakle, pošto su Aca, Panajotis i brojke saglasni ko će u finale, ostaje još samo “sitnica”: da se to u petak uveče potvrdi na terenu.

Red za “preolimpiko”

Naš važni dan počeće u 14,00 juniorskim “Ol starom” na kome će nastupiti i dvojica naših talenata, Vanja Marinković (Partizan) i Boriša Simanić (FMP). Za dve godine možda će biti medju Saletovim “orlovima” na poslednjem evropskom šampionatu u ovom ritmu. Od 2017. Igraće se svake 4 godine. Nisam oduševljen, od početka 1935. igralo se na dve godine, ali FIBA hoće jedan veliki dogadjaj godišnje.

I pre raspleta imamo dva konačna plasmana. Grčka je 5. a Italija 6. Pošto sam bezuspešno pokušavao da nadjem termin meča za 5. mesto, pitao sam ljude iz FIBA. Rekoše mi da nema te utakmice, primenjuju se “generalna pravila” , ma šta to značilo, pa je Grčka peta a Italija šesta. To znači da su i jedni i drugi na pre-olimpijskom turniru, sedmi učesnik biće bolji iz meča Češka-Letonija. U zavisnosti od domaćina tri turnira, ako je on medju 7 prvih, i osmoplasirani će dobiti šansu da traži olimpijsku vizu.

Ta tri turnira igraće se od 5. do 11. jula iduće godine. U principu, FIBA želi da turniri budu u tri zone, ali to će zavisisti od pristiglih kandidatura. FIBA u ponedeljak “raspisuje konkurs”, kandidati imaju dve nedelje za slanje “pisma o namerama” a posle još dva meseca da kandidaturu detaljno obrazlože. Red je već poduži: uz Nemačku i Rusiju, koje su oglasile nameru još posle ispadanja u prvom krugu, javljaju se i Italijani, sigurno Francuzi i sasvim izvesno Turci koji hoće oba turnira, i muški i ženski. Iz zone Amerika interesuju se Meksiko i Kanada, iz Azije Filipini i Kina.

Ukupno će biti 18 učesnika, po 6 na turniru a u okviru grupe biće dve podgrupe sa po 3 tima, u polufinalu će igrati 1-2 i 2-1, a pobednici će u finalu odlučiti ko ide u Rio. Organizatore će zadovoljstvo koštati 1,75 miliona evra fiksno za FIBA, plus troškovi organizacije. Grci i Litvanci (ako nisu u finalu) već su rekli da nemaju para za to.

FIBA će na osnovu renkiga i ostalih kriterijuma odrediti tri nosioca, moguće je da to budu tri evropske selekcije, dok će se ostali rasporedjivati što je ravnopravnije moguće. Izvesno je da će u dve grupe biti po dve evropske selekcije a u jednoj jedna, mada ni to nije sigurno ako domaćin bude evropski tim van prvih 7 u Lilu.

Iskreno se nadam da nas posle meča sa Litvanijom taj “preolimpiko” neće zanimati.