OK, znam da će svi koji vide ovaj naslov prvo pitati kakve veze ima Hilari Klinton sa košarkom. Odmah i da kažem: nikakve direktne, ali ima idnirektne. Možda tema nije baš sasvim primerena, ali jednostavno sam osetio potrebu da je podelim sa našim, sve brojnijim, čitaocima.

U četvrtak je u prodavnici  KS Srbije u Roda-marketu na Novom Beogradu predstavljena autobiografska knjiga gospodina Bore Stankovića pod naslovom „Igra mog života“. Nisam mogao da prisustvujem jer sam se vratio u Barselonu, ali sam boravak u Beogradu iskoristio da posetim g. Stankovića koji mi je ljubazno potpisao knjigu. Čitao sam je i u rukopisu jer sam imao čast da budem jedan od uvodničara, ali sada je čitam pažljivije. Na 178. strani nailazam na citat koji prenosim u celini:

„Pamtim i jedan neprijatan dodgađaj koji je povezan sa Hilari Klinton. Bilo je to za vreme Olimpijskih igara u Atlanti 1996. Pošto je običaj da supruga predsednika zemlje domaćina Olimpijade organizuje posebnan prijem za žene članova MOK, trebalo je da se na spisku Klintove nađe i moja supruga. Međutim, stigla je informacija iz Bele kuće da, nažalost, supruge predsednike iz nekih zemalja, uključujući i Jugoslaviju, ne mogu da prisustvuju tom prijemu. Naravno, to je izazvalo unutrašnje negodovanje u MOK, ali iz diplomatsko-političkih razloga sve se završilo na tome. Nije bilo nikakvog demarša, protesta. Mada je ta odluka Stejt departmenta pogodila direktno samo moju suprugu, ja sam to kao Srbin primio i kao lični šamar. Tada sam osetio neprijatnost zbog toga što sam Srbin. Jedini put.“

Ako me sećanje ne vara, gospođa Klinton, koja se sada bori za predsedničku kandidaturu u okviru Demokratske stranke SAD, je negde u to vreme došla u posetu Republici Srpskoj i, kako je rekla, „sletela pod bombama“ ili tako nešto. Pretrčala je od aviona do pristanišne zgrade bez šlema i pancira… Doduše, nisu joj bili ni neophodni jer je Dejtonski sporazum potpisan u novembru 1995, rat je bio uveliko završen, ali se gospođi Klinton učinilo efektnijim da kaže kako je, eto, išla u Bosnu „pod bombama“.

Naravno, 1999.  Podžala je muža kada je naredio bombardovanje Jugoslavije. Što se mene tiče, ako je od Klintonovih – dosta je. Nominovanje predsedničkog  kandidata i izbor predsednika su, naravno, isključivo pravo i stvar američkih građana, ali mi koji sve to pratimo sa strane imamo bar pravo da navijamo za nekog. Ili protiv nekog.

Photo: MN press