U hiljadama kafića, uz hektolitre ledenog grčkog mitosa, “zlatne tečnosti sa ukusom dimljenog Egeja”, kako navijači s neskrivenim obožavanjem marketinški obrađuju najpopularnije grčko pivo, pobeda nad Slovenijom je dočekana sa olakšanjem.

“Nikad ne znaš sa Zdovićem”, maše glavom levo-desno Kirjos Akilas, bivši košarkaš lokalnog Milonasa iz atinskog kvarta Nea Smirni.

Naravno, u pitanju je Jure Zdovc, ali se ovde “ić” dodaje po navici o kome god da se radi sa prostora bivše Juge.

“On je igrao odbranu ko besni pas, a karakter se ne menja. Ratuju u odbrani kao da su na nekim jačim pilulama, baš sam se plašio”, poteže K. Akilas dobar gutljaj iz zamagljene krigle i okreće se budućnosti.

A budućnost je, posle pobede nad Slovenijom 83:72, neposredno pred utakmicu sa Holandijom, koja se tretira kao formalnost i jači trening, više nego obećavajuća.

Tih nekoliko miliona selektora u senci, koji po kafićima na gradskim platijama sve bolje vide, a i mnogo su stručniji od seletora Kacikarisa, daju visoku ocenu upravo završenom pohodu na Zagreb.

“Bili i 11 odličnih” predstavljaju glavnu preokupaciju u ovim predizbornim danima, a mučeni politički analitičari se hvataju za glavu pitajući se šta će biti ako Omada nastavi da delje i u Lilu?

Koga će zanimati izbori 20. septembra ako kojim slučajem “palikarja” (momčine) stignu do same završnice. I, ko će najviše profitirati od masovne nacionalne histerije ako se kojim slučajem Grčka nađe u finalu?

Prema nekim procenama to bi moglo da ide na ruku Aleksisu Ciprasu, ali to je još u sferi fantazije.

Na čemu se temelji sve veći optimizam?

Za razliku od prethodnih velikih takmičenja, na kojima je Grčka takođe harala u grupi, a onda se zavlačila u mišju rupu, sada se konačno veruje da ovi momci nemaju taj kompleks straha od “velikih” utakmica.

Argumentacija deluje logično i vidljiva je golim okom. U dva navrata su Grci (Gruzija i Slovenija) od gotovog privili veresiju, pa su onda kada je “tvrdo” demonstrirali snagu, ozbiljnost i širok asortiman mogućih rešenja. Kako u odbrani, tako u napadu.

Iako nikom ne pada na pamet da čak i nenamerno okrnji status neprikosnovenog “Kill Bill”-a, primećuje se da bi sve, uprkos njegovoj genijalnosti, bilo mnogo neizvesnije da jedan Slukas ne pogodi iz kornera, da Kufos nema tih 10 skokova po utakmici, Burusis na čisto iskustvo i košarkašku inteligenciju ne proda po neku foru, Atetokumbo leti po reketu, Manzaris uđe i pogodi sve što treba….

Ipak, krunski dokaz idealne atmosfere u timu je NBA krilo Denvera Kostas Papanikolau. Momak je važio za jednog od ozbiljnijih aduta, ali ga u rotaciji ba