Vest da je FIBA dodelila Srbiji domaćinstvo jednog od tri kvalifikaciona turnira za Olimpijske igre u Rio de Žaneiru svakako znači da svetska kuća košarke (još uvek) ceni naš doprinos ovom sportu. Posle silnih napada na FIBA, čak i ponižavajućih tekstova o njenim visokim službenicima koji su u Švajcarsku pre ili kasnije krenuli iz Beograda (Radović, Bodiroga, Bogosavljev), a sve u vreme pregovora ko će organizovati buduću Evroligu i sa kime, konačno jedna dobra vest. Nadovezala se na onu da će u budućoj Evroligi u organizaciji FIBA biti dva mesta za srpske predstavnike. Ali, o tome malo kasnije.

Kvalifikacioni turnir za Olimpijadu, što se tiče naše reprezentacije, pada u nevreme. Nekoliko nedelja pred početak Igara, a vrlo je teško tempirati dva špica forme u tako kratkom razdoblju. Neko će reći da je najvažnije da odemo u Brazil, ali ja mislim da je mnogo važnije od toga da se tamo borimo za medalju. Po objektivnoj snazi, pripadamo svetskoj eliti. Uostalom, na poslednjoj rang listi reprezentacija, koju je FIBA sačinila u oktobru, posle Evropskog šampionata, Srbija zauzima 6. mesto. Ispred nas su SAD, Španija, Litvanija, Argentina i Francuska. Dakle, četiri reprezentacije koje su se već kvalifikovale, i jedna (Francuska) sa kojom verovatno nećemo biti u grupi  koja će se u Beogradu od 4. do 10. jula boriti za olimpijsku vizu. Da li to znači da možemo sa “pola gasa” izboriti prvo mesto, jer samo ono vodi u Rio? Da pogledamo najpre moguće protivnike:

Angola, Tunis, Senegal (Afrika)

Meksiko, Portoriko, Kanada (Amerika)

Novi Zeland (Okeanija)

Filipini, Iran Japan (Azija)

Italija, Srbija, Francuska, Grčka, Češka (Evropa).

Postoje tri kvalifikacione grupe (Srbija, Italija i Filipini), svaka sa po šest ekipa (biće poslate i tri vajld karte Letoniji, Hrvatskoj i Turskoj). Ako na žrebu izbegnemo Francusku, opasnost realno predstavljaju Kanada, Meksiko i Portoriko.

A sad, odgovor na pitanje o onih “pola gasa”, Pa, čak bi se moglo reći da je to moguće sa sastavom kakav Srbija može da izvede, mada se u sportu nikad ne treba kockati na taj način, nego ići uvek najjače. Saša Đorđević će se sigurno osloniti na kostur tima koji je igrao SP u Španiji 2014 i EP 2015. Kako stvari stoje u ovom trenutku, taj tim će objektivno biti jači za NBA debitante Bobana Marjanovića i Nikolu Jokića, ali i za sazrele i u Evropi dokazane Stefana Jovića i Miroslava Raduljicu. Forma i način ige Jovića sigurno posebno raduju selektora posle teške povrede Stefana Markovića, koji je bio bekap Milošu Teodosiću.

I još malo o toj svetskoj rang listi FIBA. Vrh je logičan i tu ni Srbija, niti bilo ko drugi ne bi trebalo da ima neke primedbe. Ali je zato u donjem delu prepuno iznenađenja. Najveće je svakako plasman Crne Gore na – 72. mesto! Ispred komšija su i takve minorne košarkaške sile kakve su Indonezija, Bahrein, Kuvajt, Alžir, Ujedinjeni Arapski Emirati, Hongkong, Ruanda, Zelenortska Ostrva, Maroko, Devičanska Ostrva, Jamajka, Indija… Da ne nabrajamo dalje da se ne bi u Podgorici neko uvredio. Ni naš drugi sused, Bosna i Hercegovina, ne kotira se sjajno: na 53. mestu. Ispred njih su reprezentacije Katara, Tajpeha, Paragvaja, Libana, Obale Slonovače… Poštedećemo i prijatelje u Sarajevu daljeg nabrajanja.

Kakva god rang lista bila, Srbija je veliki favorit za odlazak na Olimpijske igre, to treba otvoreno priznati i tako treba i prići kvalifikacionom turniru. Najbolji savet našim košarkašima dao je baš danas u jednom intervjuu Novak Đoković. Na pitanje zašto je onako ponizio Rafu Nadala u finalu nedavnog turnira u Dohi, prepustivši mu samo tri gema. “Zato što tako treba da bude. I nadam se da će tako da bude svaki put”, bio je kratak najbolji sportista sveta. Njegove reči treba našim košarkašima da neprestano odzvanjaju u ušima.

Na kraju, nešto i o FIBA Evroligi. Kako sada stoje stvari, od jeseni će se igrati dve, jedna Ulebova i druga Fibina. Mnogo je onih koji su, videvši spisak timova sa kojima je postojeća Evroliga potpisala dugoročne ugovore, pomislili ili glasno rekli: ovi iz FIBA nemaju nikakve šanse sa svojim takmičenjem. Hm….

Možda baš i nije sve onako kako na prvi pogled izgleda. Dvanaest timova koji su potpisali desetogodišnje ugovore sa Đordijem Bertomeuom zaista jesu evropski krem u ovom trenutku. Ali, ko zna da li će to biti i za godinu, dve, tri… Evo samo nekih primera i podsećanja. Među budućim evroligašima nema jedne Valensije, rezultatski daleko najuspešnije i po igrama najubedljivije ekipe na kontinentu u ovom trenutku. Ko ne veruje, neka pročita neke rubrike na ovom našem sajtu. Dalje tu je Makabi, koji je već sada objektivno slabiji od svih timova iz Top 16 faze, a kakav će biti u narednim godinama može se samo nagađati. U tom nabrajanju dovoljno je samo se podsetiti kako brzo neki velikani potonu: pa zar pre samo tri godine Evroligom nisu harali Montepaski iz Sijene, Uniks, Galatasaraj… Zato – ko zna šta će se desiti u godinama koje dolaze. Možda će čak timovi poput Lokomotive, Galatasaraja, Himkija, Valensije, Unikahe, Limoža, Brose Basketsa, zašto ne reći i Crvene zvezde, Partizana, Cedevite… biti jači od onih koje predvode Barselona, Real, CSKA, Fenerbahče i Olimpijakos. U svakom slučaju, čeka nas interesantno razdoblje.

Photo: FIBA