Počela je poslednja predizborna nedelja u Grčkoj. Nacija koja ispunjenje demokratskog prava da odlučuje o svojim predstavnicima u vlasti doživljava kao neopozivu dužnost, kao da prolongira da se usredsredi na nedeljne izbore. Trenutno ima preča posla.

Merenje rejtinga TV programa, što je, inače, kao i kod nas, proteralo kvalitet na račun „najgledanijeg“, bacilo je u bedak i agencije koje kao „strateški vode klijente“, i većinu TV stanica koje nisu na vreme i ozbiljno tretirale Evropsko prvenstvo u košarci.

Preciznije, bajni stručnjaci su uguravali u prajmtajmove skupo plaćene predizborne spotove, ne vodeći računa kada igra Grčka na Eurobasketu.

Kajmak je pokupila Antena 1 (isti gazda je i od našeg “Velikog brata” i “Bulevara”) koja je secovala da bi grčki košarkaši mogli da budu hit meseca septembra. Ko bi rekao da će na temperaturama od preko 30 stepeni toliko naroda zasesti ispred televizora, kada već svi znaju da što su ekrani veći, to je sadržaj „manji“!

Da skratim! Partije su napibirčile neke pare, svi kriju budžete, posnimale spotove ne bi li se ugurali u parlament, ali – šta vredi, uglavnom bačen novac?

Većina gledalaca je na Anteni 1, gde u različitim terminima nastupaju „Spanulis i omadara“ (moćna ekipa)! Kad se ne gleda, prave se kombinacije i komentariše se, a bogami prate i ostale utakmice.

Političari nisu glavne face u gradu ovih dana, pa je efekat TV kampanja „džaba krečenje“.

Trenutno se u glavama većine zaluđenika košarkom bore nada i želja protiv strepnje i straha.

Nada i želja imaju ozbiljno uporište u onome što su Grci do sada pokazali, a ni Španci nisu baš delovali kao neosvojiva tvrđava. Ima mnogo onih koji misle da Pau Gasol nije dovoljan da uništi grčki san o medalji. A, opet, Španija je Španija!

Plasirana je „bomba“, dokumentovana nekvalitetnom slikom, da je moguće da Pau Gasol ne nastupi u sutrašnjoj utakmici sa Grčkom. Lepo se vidi da mu je uvezana desna noga, a „pouzdani izvori“ javljaju da ima ozbiljnih problema sa listom. Takođe, gotovo je izvesno da Rudi Fernandez zbog problema sa leđima neće biti u ekipi.

Verovatno nema veze sa istinom, ali, eto, „kolege“ se bore za broj klikova, što posledično vuče i neke parice….i, tako, mora da se živi od nečega, kada već istina nije dovoljno atraktivna?!

Čuo sam nekoliko zanimljivih teorija o mogućem ishodu sutrašnje utakmice.

Najviše mi se dopao „rimejk Londona 2013“! Vrlo je moguće da je to zbog krajnje subjektivnog stava, jer navijam za Grčku iz sve snage.

Sećate li se Londona?

Tada je Duda, posle drame sa CSKA u Istanbulu i titule prvaka Evrope, ostavio u amanet ekipu, klub, mentalitet, red i poredak, pa je Olimpijakos nekako stigao do finalne utakmice u Londonu.

Real je bio apsolutni favorit.

Prva četvrtina je i bila na tom fonu. Real je poveo 27:10.

Preostale tri Olimpijakos je potpuno demolirao „kraljevsku mašineriju“, na dajući nikakav popust na grčko poreklo kraljice Sofije.

Bili Spanulis je dao 21 poen, i to sve u poslednjoj četvrtini, a krajnji rezultat je bio 100:88. Jorgos Barcokas, ni kriv ni dužan, je postao prvi Grk koji je postao klupski prvak Evrope.

Čak 11 aktera te utakmice naći će se sutra na parketu fudbalskog stadiona u Lilu.

Kod Grka to su Spanulis, Printezis,Papanuikolau,Perperoglu, Manzaris i Slukas.

Realovci, koji valjda pamte nezaboravnu O2 Arenu u Londonu, su Fernandez, Rodriges, Ljulj, Mirotić i Rejes. Momci bi mogli da se skoncetrišu i premotaju film te utakmice.

Ako malo pripomogne, zbog čistog straha od polufinala, većina od 20-ak hiljada francuskih navijača, računam da je onih preostalih 7 hiljada sa strane, zašto ne poverovati u moguću reprizu?

Foto: FIBA Europe