Srpski selektor Saša Đorđević definitivno je odabrao dvanaestoricu koju vodi u Berlin na Eurobasket. Poslednja dvojica koji su otpali su Nemanja Dangubić i Vladimir Štimac. Očekivano, mada i ja, baš poput selektora, imam vrlo pozitivno mišljenje o obojici. Dangubić je budućnost naše košarke, retko se rađa igrač sa takvim fizičkim predispozicijama. Silom prilika u Zvezdi se specijalizovao za odbranu, ako u narednih godinu-dve uspe da se sa istim intenzitetom uključi i u napadačke akcije postaće jedna od velikih evropskih zvezda. A što se Štimca tiče, to je beskrajno koristan i simpatičan dečko, mogu samo da pretpostavim sa koliko emocija je primio selektorovu odluku. I sa koliko će nove energije pokušati da se Đorđeviću nametne već na sledećoj reprezentativnoj akciji. Verujem da će to biti Olimpijske igre u Riju.

Već sam nekoliko puta na ovom portalu napisao da imam ogromno poverenje u sve poteze Saše Đorđevića, a često sam pokušavao i da ih predvidim. Svaki put me je iznenadio! I sada, naravno. Pre svega, mislio sam da neće mnogo menjati tim koji je prošle godine osvojio srebro na Svetskom prvenstvu, a on je odabrao osmoricu iz tog sastava. Znači – trećina reprezentacije je promenjena. Jedna izmena koja je nametnuta bila je izostanak kapitena Nenada Krstića, koji je otišao u reprezentativnu penziju. Pored njega, nema ni povređenog Stefana Jovića, kao ni Raška Katića i Štimca. Sada je jasno da je Sale umesto Jovića odabrao Dragana Milosavljevića (jednog odbrambenog šampiona zamenio još većim), umesto Štimca, Katića i Krstića sad su centri Erceg (zapravo on je četvorka), Milutinov i Kuzmić.

Očigledno da je najveću promenu doživela centarska linija. Od starosedelaca tu je samo Raduljica, i to kao prva Đorđevićeva opcija. Erceg je polivalentan, i mislim da će reprezentacija imati više koristi od njega nego svojevremeno od Katića i Štimca zajedno. A kako i na koji način će Milutinov i Kuzmić zameniti Krstića – velika je enigma. Po meni – enigme nema, jer Krstić je nezamenljiv. Zato će reprezentacija igrati na drugi način, oslanjaće se više na spoljne igrače, a Krstićevu ulogu u odbrani pokušaće da odigra Kuzmić. Od Milutinova se realno ne očekuje ni mnogo minuta, niti neki veći doprinos jer on je tu više kao zalog za budućnost nego kao “sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar”. Imaće popularni Džoni dovoljno vremena da se druži sa Sašom Đorđevićem u Atini, možda i da uči od majstora, jer će sledeću sezonu igrati u rivalskom Olimpijakosu. Od te saradnje naša košarka može dobiti mnogo, na primer – novog dominantnog centra nacionalnog tima.

Ako se pretpostavlja da će naš tim, u odsustvu Krstića pa i Bobija Marjanovića, igrati brže i sa više šuteva spolja, onda je jasno da će akcenat biti na bekovima. I tu leži moje najveće strahovanje. Jer standardna dvojka reprezentacije Bogdan Bogdanović, momak koji u rukama ima tridesetak poena na svakoj utakmici, povređen je. U pitanju su leđa, lekari su se baš angažovali oko njega, ali povreda zahteva mirovanje. Nažalost, sada nema vremena za mirovanje, Eurobasket počinje već u subotu. Zato pretpostavljam da je Saša Đorđević “smislio” jednom već viđen scenario: da Bogdana odmara u prvoj fazi šampionata, pa da mu ovaj bude džoker u najvažnijim utakmicama druge faze. Nešto slično kao 1998. na Svetskom prvenstvu u Atini, kad je Saša Đorđević došao povređen, i čekali smo ga sve do četvrtfinala. Ako bi u Bogdanovom slučaju ishod bio isti kao u Sašinom – onda ga vredi čekati.

Jedini problem može biti da ja ponovo nisam dobro predvideo Đorđevićeve poteze. A ne bi to bilo prvi put.

Photo: MN press