Protekla sedmica, bogu hvala, nije nam donela preterano mnogo uzbuđenja pod obručima. Naši klubovi su ispunili očekivanja, istini za volju nisu ni imali rivale od kojih bi se valjalo pribojavati. Ipak, situacija u dva nam najvažnija takmičenja za sada nije preterano izgledna, ali je važno da svi ciljevi još mogu da se ostvare.

Crvena zvezda je u sigurnom stilu srušila još jednu prepreku u Evroligi, a valja reći i da je imala i najslabijeg rivala u grupi. Sačuvala je solidne izglede za plasman u četvrtfinale, ali je sigurno da je u drugom delu Top 16 faze čekaju brojne paklene prepreke. Tako ispade da je Cedevita za našeg šampiona mnogo zanimljivija kao sledeći rival Partizana u ABA ligi, nego što je bila proteklog četvrtka kao direktan protivnik. Taj paradoks, naravno, diktira činjenica da plasman Zvezde na Jadranu najviše zavisi od rezultata utakmice Partizan-Cedevita. Ne treba ni isticati koliko bi pobeda crno-belih značila komšijama.

Posle višemesečne neizvesnosti, Partizan je najzad prebrinuo brige oko opstanka. Preporod naše najuspešnije ekipe u ovom veku, naravno, usko je vezan za ime Aleksandra Džikića, koji je iz tima sasvim prosečnog kvaliteta iscedio poslednju kap moći neophodne za kakve-takve rezultate. Tako Partizan putuje bezbrižno u Niš na finalni turnir Kupa Srbije na kome, rekao bih, nema mnogo izgleda na uspeh pošto je kruna rezervisana za Zvezdu. Barem, takvo je moje skromno mišljenje.

Ako je pod koševima sve bilo mirno, sa strane je besnela bura. Da sam maliciozan, rekao bih – nije ni čudo kad u FIBA ima toliko mnogo istaknutih funkcionera, Srba, inače majstora za zamešateljstva svih mogućih vrsta. Ovoga puta mi se čini da je veliki “krivac” za režiju belosvetskih basket-moćnika i čovek koji je daleko najzaslužniji što je košarka na globalnom nivou krajem prošlog veka doživela neverovatan bum na svim nivoima i meridijanima.

Naravno, u pitanju je i ovog puta Srbin – Borislav Stanković, koji je, pričaju ovi dobro verzirani i u rad FIBA, jedinu grešku u višedecenijskoj uspešnoj karijeri napravio kad je za svog naslednika na najodgovornijem mestu svetske košarke doveo anonimnog bezličnog Švajcarca Patrika Baumana. Dotičnom gospodinu je dosadilo da neko drugi kupi kajmak sa Evrolige, pare su vazda svakome slatke, pa je rešio da se, uvođenjem famoznih “prozorčića”, obračuna sa Đordijem Bertomeuom i ostalom ge-ge bratijom koja već punih petnaest godina diktira sve uslove u evropskoj klupskoj košarci!

Elem, dobro je i vama znano da se u ovom trenutku baš ništa ne zna o izgledu najunosnijeg takmičenja. Ako ostane po sadašnjem naumu zaraćenih strana, bogtepit’o gde će igrati, odnosno ko će primiti naše najbolje klubove. Pogotovo ako Zvezda ne trijumfuje na Jadranu! Znači, kompletan cirkus je zagarantovan, ceh će platiti i najbolje reprezentacije ako, kako sada stvari stoje, usled famoznih prozora ne budu mogle da angažuju najbolje asove koji u to vreme budu igrali u NBA i Evroligi. Takvih je, za sada, čak jedanaest, naravno onih najboljih klubova. Kakva kontraverzna situacija vlada, najbolje ilustruje činjenica da se FIBA prsi i trsi kako se turska federacija priklonila njoj, a ono tri najjača kluba (Fener, Efes i Galata) žele isključivo kod Bertomeua!? Za normalnog čoveka isuviše.

Gospodo draga, manite se ćorava posla. Pare su ponekad loš drug, upropastiće košarku u Evropi. Uostalom, to ste uveliko već počeli da radite marifetlucima na svim mogućim i nemogućim nivoima.

Photo: FIBA