Nimalo mi se ne dopada situacija u košarci! Tu prevashodno mislim na našu košarku, klupsku, ali i celokupnu evropsku koju njene matične organizacije, raznorazne “fibe” uporno spuštaju na najniži mogući nivo. Ovog puta neće biti reči o reprezentaciji, za Sašu Đorđevića i njegovu kompaniju ostaće naleto itekako mnogo prostora.

Sezona je negde na polovini, nažalost ne možemo nikako da se pohvalimo učinkom dva najpoznatija, svakako i najbolja srpska kluba. Tu mislim i na Crvenu zvezdu, čiji ukupni učinak na dva najvažnija fronta mene nikako ne zadovoljava, ma koliko se stručnjaci raznoraznih fela trudili da nas uvere u suprotno.

Prvo nekoliko rečenica o daleko najkvalitetnijem i najuspešnijem srpskom klubu ovog veka. Nema sumnje da Partizan već decenijama nije imao neuspešniju sezonu. Tek tri kola pre kraja osnovnog takmičenja stigao je nadomak luke spasa!? Da se ne vraćamo na brojne nedaće koje su crno.beli imali, mislim da je, posle još jedne neubedljive partije, protiv Zadra, potpuno jasno da Partizan, ukupno gledajući iz svih uglova, nema kvalitet kojim bi mogao da računa na iole veća dostignuća.

Po mom uverenju trenutno daleko najkvalitetnija ekipa na prostorima bivše velike Jugoslavije, Crvena zvezda, zabeležila je poprilične podbačaje u oba velika takmičenja. Na Jadranu, neka mi Budućnost i Cedevita oproste, očekivao sam da će se crveno-beli samo ugodno prošetati, kad ono ispade da u najboljem slučaju mogu da zauzmu tek drugo mesto u ligi. I to pod uslovom da im večiti rival svojski pomogne, i u “Pioniru” pobedi Cedevitu! Po do sada viđenom, to bi bilo veliko iznenađenje.

Za mene Zvezda ostaje najveći kandidat za titulu, iz jednostavnog razloga što ima najviše kvalitetnih igrača. Ali, nije potrebno isticati koliko gostovanja u Podgorici, verovatno i u Zagrebu, otežavaju posao. Put do trona posut je minama, a najveći paradoks je činjenica da ni šampionska titula ništa ne garantuje, s obzirom na zamešateljstvo sa evropskim kupovima.

Što se tiče Evrope i učinka našeg šampiona, ne delim mišljenje većine koja je već spevala panegirike o Zvezdinim pobedama. Naravno, plasman u Top 16 fazu predstavlja veliki uspeh, ali ne treba zaboraviti da su naši momci propustili idealnu priliku da već stignu korak do neslućenog uspeha, plasmana u četvrtfinale.

Naime, ekipa čije su najveće uzdanice trojica stranaca, imala je praktično dve dobijene utakmice u Istanbulu (Efes, Darušafaka). Sa ta dva trijumfa, uz očekivane partije u nastavku takmičenja, mogla je već da razmišlja o ostvarenju slatkih snova. Ovako, velika neizvesnost ostaje, plašim se da, shodno starom srpskom običaju, ne dođemo opet u priliku da pričamo o propuštenim prilikama. Što prosto, kad može i komplikovano. To bar znamo dobro da činimo.

Photo: ABA