Do svoje jedine medalje (srebrne) na evropskim šampionatima Turska je došla kada je 2001. bila domaćin. Tada je u finalu poražena od moćne SR Jugoslavije, koju su predvodili Stojaković, Bodiroga, Gurović, Tomašević, Jarić, Tarlać, Rakočević, Šćepanović (junak finala)…dok je na klupi bio Svetislav Pešić. Turke je do srebra nosila fanatična publika, a nešto slično očekuje se i u Berlinu s obzirom na broj Turaka u glavnom gradu Nemačke. Od turskih navijača biće brojniji samo domaći, i to u duelu Nemačka-Turska, u svim ostalim utakmicama ekipa koju sa klupe predvodi Ergin Ataman imaće prednost na tribinama.

Kako će biti na terenu ostaje da se vidi. Iz preliminarnog spiska da se zaključiti da je ekipa drastično podmla]ena. Nema više Tunčerija, Gonluma i Arslana, koji su zbog godina rekli “zbogom” državnom timu. Nema ni talentovanog Enesa Kantera za koga selektor kaže da je “nejasno odgovarao na njegove pozive”.

“Mi smo ponosni što Enes predstavlja turku košarku u NBA, ali kada je reprezentacija u pitanju želim da od prvog dana imam jasnu situaciju”, rekao je Atraman obrazlažući odsustvo odličnog 211 cm visokog 23-trogodišnjeg centra koji je u prošloj sezoni za Oklahomu postizao 18,7 poena i imao 11 skokova. Pre 4 godine na EP u Litvaniji tada 19-togodišnji Kanter imao je prosek 9,6 poena i 3,9 skoka po meču. Kanter je upravo potpisao četvorogodišnji ugovor sa Oklahoma Tanderima. Prethodno mu je Portland ponudio 70 miliona dolara za četiri godine, ali je Oklahoma izjednačila ponudu, i još je pojačala tako što će na 25 miliona platiti porez.

Nema ni Emira Preldžića, najboljeg strelca Turske na poslednjem Šampionatu sveta u Španiji, a glavna novost je Bobi Dikson, američki plej najzaslužniji za ovogodišnju titulu Karšijake. U međuvremenu je primio turko državljanstvo i prešao u Fenerbahče.

Lista je puna novih, mladih igrača koji su poslednjih godina sa juniorskim selekcijama Turske ostvarili velike uspehe. Tu su Sipahi, Osman, Batuk, Balbaz, Korkmaz, Mahmutoglu, Hersek…Od iskusnijih igrača iz turske lige na spisku su Oguz Savaš i Sinan Guler, dok bi glavnu snagu trebalo da predstavlja trio iz NBA: Ersan Iljasova, Omer Ašik i Furkan Aldemir.

Turska ima dobru kombinaciju mladosti i iskustva tako da će, uz publiku, biti vrlo nezgodan protivnik svim rivalima u grupi i realan aspirant na jedno od prva četiri mesta koja vode u osminu finala. Utisak je da će teret nositi 6-7 igrača, tako da bi protivnici sa kvalitetnijom klupom mogli ritmom i stalnim izmenama da “izmore” Turke i reše meč u finišu. To je, međutim, teorija koju treba dokazati u praksi.

Zanimljivo je da je nekolicina mladih igrača prošle sezone napredovala radeći sa našim trenerima, Željkom Obradovićem u Fenerbahčeu i Dušanom Ivkovićem u Efesu. Obradović je dao mnogo minuta Kenanu Sipahiju (20 godina) i Melihu Mahmutogluu (25) dok su kod Dude Ivkovića prograli Čedi Osman (20), Furkan Korkmaz (18), Birkan Batuk (25) i Doguša Balbaj (26)…

Na turskom tržištu letos je bilo dosta prometno a dobar posao napravio je tim Željka Obradovića. Bobi Dikson je iz Karšijake prešao u Fenerbahče, a za Obradovićev tim potpisao je i drugi važan igrač šampionskog tima Karšijake iz Izmira, krilni centar Baris Hersek. Iz „Fenera“ u Darušafaku su otišli Emir Preldžić i Oguz Savaš.

Ataman i njegov pomoćnik Ufuk Šaridža, trener prvaka Karšijake, pozvali su ove igrače (neki su u međuvremenu promenili klub):

Birkan Batuk, Čedi Osman, Doguš Balbaj, Furkan Korkmaz, Emirkan Košut (Anadolu Efes); Čan Maksim Mutaf (Banvit); Husein Koksal (Darušafaka); Kartal Ezmizrak (NSK Eskišehir); Oguz Savaš, Semih Erden, Melih Mahmutoglu, Kenan Sipahi (Fenerbahče Ülker); Sinan Guler (Galatasaral Liv Hospital); Baris Hersek, Robert Li Dikson, Akif Egemen Given (Pinar Karšijaka); Samet Geik (Tofaš Bursa); Ersan Iljasova (Detroit Pistons); Omer Ašik (Nju Orleans); Furkan Aldemir (Filadelfija 76).

Okupljanje je zakazano za 20.juli, od 28. jula do 8. avgusta ekipa će boraviti u Bormiju gde će 6. i 7. avgusta odigrati dve prve prijateljske utakmice sa Tunisom.