Ne verujem baš mnogo u numerologiju, horoskope, koincidencije i slične stvari, ali dok smo se radovali pobedi nad Španijom na startu Evropskog prvenstva nisam mogao da se ne setim da smo 7. septembra 2009. na startu EP u Poljskoj u Varšavi pobedili Špance sa 66-57 (38-23). Da budem iskren, toga sam se setio kada sam, dolazeći u halu koja se sada zove “Mercedes Benz”, ustanovio da se obližnja stanica S-bana zove – Varšavska. Pomislim, bilo bi lepo da se ponovi Varšava. I ponovila se.

Pogledah u sastav iz te 2009.i ustanovih da su iz ovog tima bila samo četvorica igrača: Miloš Teodosić (4 poena), Nemanja Bjelica, Stefan Marković i Miroslav Raduljica, svi po 2. Šest godina kasnije Bjelica je dao 24 poena i uhvatio 10 lopti. Posle sjajne sezone u kojoj je bio MVP Evrolige potpisao je za Minesotu. Selektor Sale Đorđević ne okleva da kaže da je odigrao najbolju utakmicu u reprezentaciji, jednu od najboljih u karijeri. Teo je u međuvremenu izrastao u jednog od najboljih plejmejkera Evrope, Raduljica se oprobao u NBA a prošle godine na Mundijalu u Španiji bio Saletov džoker, dok je Stefan Markovic siguran kao polisa životnog osiguranja: agresivan, ekonomičan, racionalan, svaki put sve iskusniji…

Start je bio iz snova, ali držimo se one narodne: u dobru se ne ponesi… Što reče smireni selektor, ovo će biti velika pobeda tek ako pobedimo Nemce. Ako je do mog mišljenja, verujem da ćemo ih pobediti jer naš ti ima mnogo više i timskih i individualnih kvaliteta, bez obzira na Novickog na drugoj strani.

Kako smo dobili Špance? Nema odgovora u jednoj reči. Bilo je od svega po malo, kao najbolja mešana salata. Recimo, skok, 44-32 za nas. A mi, kao, bez centara. Oni, kao, imaju bolje bekove a u asistencijama 18-18. Ljulj, Fernandez, Rodrigez, Ribas i Mirotić su navodno bolji trojkaši a ono 3/19 (16%) Španija, 9/23 (39%) Srbija. Oni imaju NBA tándem Pau Gasol-Nikola Mirotić (26 poena i 15 skokova zajedno) mi imamo “rukija” Bjelicu (24 poena, 10 skokova) i bivšeg NBA igrača Nedovića (14 poena, 3 asistencije, 2 skoka) koji šutira 4/4 dvojke i 2/2 trojke…Dosta ? A ima još. Recimo, imamo i selektora kome je Serđo Skariolo bio trener u Fortitutudu (“Znao sam da će biti trener, i to veliki”, rekao mi je bar 10 puta), a sada je doživeo da ga učenik nadmaši u mnogo čemu.

Pobeda otvara vrata Lila i to sa – prvog mesta.Ima još da se igra, čekaju nas 4 utakmice, ali ako se po jutru dan poznaje imamo pravo na optimizam. Orlovi rano lete, ali visoko! Najlepše od svega je što će dizati formu iz meča u meč, kao u Madridu prošle godine.

Jeste da više nikoga ne možemo da iznenadimo, ali da vidimo ko može da iznenadi nas? Sviđa mi se Saletov pristup.Veruje da je njegov tim najbolji dok se ne dokaže suprotno. Ako sam išta mrzeo u ovoj profesiji kojom se bavim već 47. godinu onda su to stereotipne, nemušte izjave trenera (pa i igrača) koji kažu “da je protivnik jak”, da ga “poštuju i cene” i da će “dati sve od sebe” itd. Kod Saleta je drugačije. Veruje u ono što radi, veruje u igrače (i oni veruju njemu), ne libi se da kaže ono što misli. Rođeni pobednik.

Berlinska grupa, nikad jača, liči mi pomalo na “navijački šampionat emigranata ili imigranata”. Naravno onih koji su se na vreme domogli Berlina. Grupa Islanđana, svi u majicama sa kratkim rukavima jer je njima berlinskih 15-tak stepeni kao afričko sunce, hrabro se nosila sa mnogo brojnijom domaćom publikom, ali glavno nadmetanje na tribinama bilo je u preostala dva meča. Naši su, bukvalni, “pojeli” šačicu Španaca i danas u duelu sa Nemcima nećemo biti mnogo inferiorniji na tribinama a u ostalim mečevima naši navijači će biti dominantni. U poslednjoj utakmici večeri turska manjina u Berlinu (ima ih, kažui, oko 150.000) nešto je nadglasala simpatizere “azura”, ali orilo se i “Italia, Italia…”

Dirku Novickom su nedostajala 4 poena da postane drugi igrač u istoriji evropskih prvenstava sa 1000 ili više poena. Daće ih danas nama, ali može da postigne i 25 pod uslovom da mi pobedimo. Danas sigurno neće stići Nikosa Galisa koji je dao 1030 koševa na evropskim šampionatima, ali nema sumnje da će u narednim mečevima dati tih 35 poena koliko mu nedostaje da postane líder svih vremena.

Mečeve je iz prvog reda posmatrao Svetislav Pešić, trener Bajerna, jedini čovek koji je bio prvak Evropoe sa dve selekcije, Nemačkom 1993. i Jugoslavijom 2001. Jedini koji je bio prvak Evrope kao igrač (1987.) i kao trener (2005.) je Panajotis Janakis. Ove godine nekoliko trenera ima šansu da ga dostigne.

Da li biste se kladili na nekoga? Recimo Perasovića ili Zdovca? Ili nekog trećeg?

Kebab ili pica ?

Glupo pitanje, ako znate rezultat. Rekao bih da je pobeda Turaka prvo veće iznenađenje u našoj grupi. Italija je došla sa NBA trojkom, ali su Turci imali odgovor. Muhamed Ali, odnosno Bobi Dikson, vodio je igru bez greške mada se ispromašivao u šutu (4/19) a Sinan Erden odigrao je meč karijere, plus iskusni Iljasova koji je blistao kad su Turci pravili razliku.

Posle ubedljivog vođstva Turaka nije izgledalo verovatno da će se “azuri” vratiti, ali jesu. U 32. košem Melija stigli su na 65-67, ali kao što to obično biva tim koji dostigne veliku razliku  potroši mnoge snage, napravi se dosta faulova i onda nema energije za kompletni preokret. Turci su pobegli na 72-80, Italijani se vratili na 77-80 trojkom Galinarija ali je uzvratio istom merom Čedi Osman. U nervoznom finišu bilo je drame, skoro i incidenta, Galinari je sa penala smanjio na 81-83 na 1,25 do kraja. Uzvratio je Erden , takođe sa  penala (21 poen). Onda trojka Belinelija za 84-85 a 60 sekundi do kraja. Iljosova koš i penal, 84-88. Turci u delirijumu, Italijani u očaju… Datome 86-88, 30 sekundi… Muhamed Ali/Bobi Dikson “davi” loptu, ističe napad, 9,2 sekundi nade za Italiju! Naravno, tajmaut, crtanje ko gde treba da ide i šta da radi… Italija je došla u situaciju da dobije izgubljeno ili da bar iznudi produžetak. Turci fauliraju Galinarija,  verovatno pogrešnog čoveka. Do tada im je dao 32 poena uz 13-13 sa penala, ali posle pogođenog prvog maši drugi , Erden hvata loptu, faul nad njim, pogađa jedno (89-87)  a očajnički pokušaj Belinelija sa centra ne završava u košu… Bar je bilo uzbudljivo.

I ono glavno: dobri su i jedni i drugi, ali naši su bolji!

Photo: FIBA Europe